Od 19. do 23. maja održani su, četvrti po redu, dani Sarajeva u Beogradu. Punih pet dana, na 16 mesta u gradu, pre svega u Kulturnom centru Beograda i Galeriji Artget, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Kolarčevoj zadužbini, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, uporedo se zbilo 27 događaja, od čega tri panel diskusije, pet pozorišnih predstava, pet koncerata, četiri filmska programa sa devet dokumentarnih filmova i četiri promocije, od kojih je najznačajnija bila promocija Sarajevske Hagade u Skupštini grada Beograda.
Iako svestran, kulturno bogat i razuđen, prikazan program imao je zajedničko pitanje: kako da nam se prošlost ne ponovi, koje je bilo i naslov jedne od tri veoma uspešne panel diskusije, održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Po mišljenju Maje Stojanović, direktorke Inicijative mladih za ljudska prava, na pitanje kako da nam se prošlost ne ponovi odgovor treba tražiti i u prošlosti, ali i gledajući u budućnost. Zašto je bitno govoriti o prošlosti i potezima koje su napravili određeni ljudi koji su se pokrivali imenima građana dve zemlje, Srbije i Bosne i Hercegovine. Odgovor je, zato da bi se suočili sa događajima iz ratne prošlosti, saznali istinu o njoj i iskreno prihvatili odgovornost za nju. To su jedini putevi koji vode do istinskog pomirenja, smatra direktorka Stojanović. Nažalost, u zemljama naslednicama bivše Jugoslavije i dalje je najpopularnija politika »guranja stvari pod tepih«. Takvi problemi uvek ostavljaju ogroman teret generacijama koje dolaze, pa je potrebno da se zatvori ciklus ponavljanja ratova i konflikata na području zapadnog Balkana. Zato je veoma važno da se o ratovima iz devedesetih govori otvoreno i da se napravi razganičenje između krivice i odgovornosti pojedinaca, a ne čitavih naroda. Isto tako je važno da savremeni akteri, političari i ljudi iz kulture, koji ove probleme ne mogu da stave na dnevni red, to ostave mladima da o tome barem otvoreno govore i sagrade svet koji će našu budućnost učiniti boljom.
Na prevazilaženju trauma prošlosti, saglasni su učesnici razgovora, treba još dugo raditi, što je sjajno pokazano u kratkometražnom filmu Zorana Ćatića i Enesa Zlatara »Dvije škole pod jednim krovom«, snimljenom u okviru projekta Fondacije Šiler Helfen Leben (SHL), prikazom segregacije u pojedinim školama u BiH, u kojima se, na primer, u istoj zgradi obrazuju učenici sve tri etničke zajednice, fizički odvojeni jedni od drugih i najčešće sa posebnim ulazima u školsku zgradu i koji se školuju po planovima i programima matičnih država iz kojih potiču njihove etničke grupe.
Petnaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Bosna i Hercegovina je i dalje podeljena na dva entiteta i tri etničke zajednice kojima upravljaju nacionalisti. Takvo stanje koči društveni razvoj i guši kulturni napredak. Da bi se ono prevazišlo, po rečima Miroslava Živanovića, zamenika gradonačelnika Sarajeva, Bosni je potreban novi ustavni poredak, »novi društveni ugovor koji će razumjeti i prihvatiti svi građani i građanke Bosne i Hercegovine«, a koji bi bio osnov društvenog, ekonomskog, političkog i kulturnog napretka. Samo tako Bosna se može otvoriti prema regionalnoj saradnji i evropskim integracijama, a i Dani Sarajeva u Beogradu značajno bi dobili na masovnosti i kvalitetu. Manifestaciju Dani Sarajeva u Beogradu podržali su Skupština grada Beograda, Britanska ambasada u Beogradu, Balkan Trust for Democracy, Fond za otvoreno društvo i OEBS – Misija u Srbiji.