Nema mnogo evropskih političara koji poznaju Bosnu i Hercegovinu tako dobro kao švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt. Ipak, kada on kaže da se BiH ne raspada i da je rizik od ponovnog izbijanja rata zanemarljiv, veliki je broj onih koji će posumnjati da je Bilt pristrasan. Četrnaest i po godina po potpisivanju Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma, čiji su arhitekti bili Ričard Holbruk i Karl Bilt, BiH nije funkcionalna država. Dva b-h entiteta udaljenija su međusobno nego Francuska i Nemačka, ili Španija i

želele su da pošalju poruku b-h političarima da postoji granica do koje posvađane etničke elite u BiH mogu iznositi svoje zađevice. Iznad te granice su interesi stabilnosti u Evropi i bezbednosti severnoatlantske zone, sa kojima se legitimni predstavnici Bošnjaka, Srba i Hrvata mogu samo složiti kada nastupaju sa pozicija državnih vlasti BiH.
Oružane snage i sistem odbrane BiH nije na nivou odgovarajućih snaga i sistema susedne Hrvatske ili Albanije, najnovijih članica NATO, niti je napredniji od sistema Srbije, koja se nesmotreno zavetovala na vojnu neutralnost. Proći će još vremena pre nego što BiH postane vojno i ekonomski sposobna za članstvo u NATO. Odluka iz Talina je pokazatelj puta kojim se mora ići. NATO ne želi da izborna kampanja u BiH, za koju svi kažu da će biti veoma prljava, destabilizuje prilike na Balkanu. SAD i vodeće evropske zemlje insistiraju da Srbija i Hrvatska učine pozitivne korake ka pomirenju naroda, kako čak i eventualna pobeda nacionalističkih snaga na izborima u BiH ne bi predstavljala prepreku u usaglašavanju ustavne reforme. Zamenik državnog sekretara SAD Džejms Stajnberg i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos, u svojstvu predsedavajućeg Saveta ministara EU, imaju zadatak da kombinacijom zavrtanja ruku i nuđenja ustupaka izdejstvuju pomak u Bosni.
Najveće iznenađenje je relativno fleksibilan stav premijera Republike Srpske Milorada Dodika, kada je reč o budućem članstvu BiH u NATO. Dodik, naime, tvrdi da članstvo u NATO može biti garancija opstanka Republike Srpske, jer je jasno da BiH u Severnoatlantsku alijansu ulazi kao zemlja sa dva entiteta. On je, na zgražavanje Doris Pak, poslanice u Evropskom parlamentu, izvestioca za BiH, sa kojom razmenjuje uvrede u medijima, postigao dogovor sa predstavnicima SAD da neće sabotirati reformu oružanih snaga, u zamenu da oni ignorišu njegovu retoriku po pitanju odnosa prema Sarajevu i članstva u Evropskoj uniji. Pri tom, Dodik se nije izjasnio protiv EU, nego kao neko ko ne trpi dociranje evropskih birokrata. Premijer Republike Srpske rekao je, navodno, u poverljivom razgovoru sa predstavnicima američke administracije, da njemu niko ne treba da govori kako da vodi svoj entitet, a da će on pristati na svaki predlog koji je u interesu Republike Srpske i njenih građana. BiH, naravno, nije uopšte pominjao.