Masovne grobnice s telima pripadnika nekog od naroda bivše Jugoslavije postaju u vremenu mira ulaznica za Evropu – u svetliju budućnost. I to zaista jeste slučaj, budući da u odnosu na zločinačku prošlost već odsustvo punjenja grobnica, razvoženja hiljada mrtvih trupala, uz nemar prevoznika, odnosno povremeno ispadanje iz hladnjača, predstavlja ogroman napredak.
Takav se nagli slučaj navodnog suočavanja s prošlošću uvek nekako dogodi dan ili dva pred dolazak glavnog tužitelja Haškog tribunala, koji prikuplja najsvežije informacije pre nego što okonča pisanje šestomesečnog izveštaja o saradnji Srbije sa Tribunalom, koji će prezentovati pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, i time u najznačajnijoj meri doprineti tempu približavanja zemlje zajednici evropskih zemalja. Naime, glavni tužitelj Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da ne sumnja da vlasti u Srbiji čine sve na pronalaženju, hapšenju i isporučenju Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Istovremeno je istakao da nema razloga da veruje da je Mladić van Srbije, a stoga mu, kako kaže, nije jasno kako izostaje čin njegovog hapšenja. Rekao je Bramerc, takođe, da u poređenju sa vladom Vojislava Koštunice, aktuelna je »suvo zlato«, što, uprkos tome, a u kontekstu izostanka hapšenja najtraženijeg haškog begunca ne govori mnogo o vladavini Borisa Tadića već o dubini mraka u kojem je završavala sudbina operativnih podataka službi zaduženih za lociranje ovog zločinca. Naravno da danas, više od dve godine nakon što je oboren režim Vojislava Koštunice, niko nije pozvan na odgovornost zbog skrivanja ratnog zločinca.
A Bramercov utisak o »suvom zlatu« aktuelne vlasti naspram pređašnje, i pored vrlo niskih kriterijuma, samo ohrabruje zadužene za lociranje ratnih zločinaca da prema žrtvama ne iskažu odnos dužnog poštovanja.
O tome da Srbija i Kosovo moraju da počnu direktne razgovore o rešenju niza praktičnih pitanja koja se tiču uslova života Srba na Kosovu i da se odustane od jeftinih demagogija zamaskiranih u visokoparne državno statusne teme, više nema dileme ni ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. A kada on odluči da je takav pristup neophodnost, onda to zvuči kao da je na kolenima svih ovih godina unazad molio prištinske zvaničnike da sednu za sto sa zvaničnicima iz Beograda. Ta vrsta licemernog odnosa prema nesrećama koje su zadesile Srbe sa Kosova svakako da nije najveći problem.
Nakon snažnog pritiska međunarodne zajednice ispostavlja se kao najizvesnije da će zvaničnici iz Beograda i Prištine početi direktne razgovore nakon što Međunarodni sud pravde iznese svoje mišljenje o legalnosti kosovske nezavisnosti. Na stranu što to mišljenje nije obavezujuće i što će, po svemu sudeći, biti samo još jedno u nizu nejasnih odrednica o tom problemu, te kao takvo pokriće za demagogiju onih kojima je takav način političkog izražavanja preko potreban. Postavlja se pitanje kako je moguće da Bruno Vekarić, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine, na konstataciju predstavnika kosovske vlasti o nužnosti provere lokacija za koje se sumnja da su masovne grobnice kosovskih Albanaca, pre bilo kakvog razgovora o takozvanim tehničkim pitanjima, odgovori da takav pristup neće doprineti pomirenju. Pri tom je dodao da ne želi ni da komentariše izjave predstavnika nelegalne države Kosovo. Da li je pomislio kako je porodicama žrtava koje su surovo ubijene, a posle zacementirane i zakopane negde po Srbiji?
Umesto da građanima Srbije stavi do znanja kakva su sve zlodela počinjena u njihovo ime, aktuelna vlast politički upotrebljava masovne grobnice dan pre nego što u Srbiju dolazi Bramerc. Mediji o zločinima uglavnom govore tiho ili ćute.
O njima pak ima izgleda najizraženiju svest Serž Bramerc koji dok čeka Mladića ne sedi, kako prenose domaći mediji, skrštenih ruku, već proširuje optužnicu protiv njega.