Kapacitet Srbije da ispuni sve što se od nje zahteva na evropskom putu niko ne dovodi u pitanje, sve dok bi joj na raspolaganju stajalo neograničeno vreme. Utvrđeni rokovi i unapred predviđene procedure za približavanje Uniji, u Beogradu ostavljaju utisak da proces evropskog ujedinjenja ima sopstveni život, nekontrolisan i neprijateljski nastrojen prema njegovim najboljim namerama.
Savet ministara je do sada, međutim, više puta bio izričit u tome da će za sve zemlje koje teže priključenju važiti isti uslovi i da se državama neće dopuštati da preskaču stepenice na putu ka EU. Takođe, moglo se čuti da je pitanje aplikacije za kandidaturu političko, a ne tek pravno-tehničko pitanje, kao i da je Srbija taj zahtev podnela uprkos jasnim signalima iz glavnih evropskih prestonica da to ne radi pre nego što Savet odluči da pokrene proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Ne može se reći da vlasti nisu unapred znale sva pravila igre.
Uprkos činjenici da i on sam tvrdi da nema razloga da veruje da Mladić nije u Srbiji, da procenjuje da je politika »štapa i šargarepe« bila ključni faktor za bolju saradnju, iako poslednji begunci još uvek nisu isporučeni haškom sudu, očekuje se da će izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca biti pozitivan, barem u onoj meri u kojoj je to bio i prethodni. To će izgleda biti dovoljno da Savet ministara EU odobri početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, već u junu. »Ostavljam drugima u Evropskoj uniji političku težinu takve odluke«, izjavio je Bramerc.
To bi čak i za »dežurnog krivca«, holandskog ministra spoljnih poslova Ferhagena, bio najpoželjniji scenario. Čini se kao da s evropskim vladama padaju i ona moralna načela koja su, donedavno, svojom univerzalnošću ispunjavala čak i najogrezlije u opravdavanju ili relativizaciji zločina počinjenih na tlu bivše Jugoslavije.
Odugovlačenju suštinski doprinosi menadžment uspeha u prelaženju nivoa saradnje sa

zamahu usled faktora kao što su zamor u proširenju, dužnička kriza koja preti da se iz Grčke prelije u razvijenije članice, strah od drugog talasa recesije koji preti, institucionalna kriza do koje bi to moglo da dovede i problemi s evrom, kao i svest o tome da je zapadni Balkan još uvek politički i ekonomski nestabilno područje. Zbog njih odobravanje statusa kandidata ne može da bude na listi prioriteta.
Koliko god da potraje, konačna ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji će otvoriti pitanje ocenjivanja višegodišnjeg zanemarivanja poštovanja ljudskih prava, jačanja demokratskih institucija i stvarne demokratizacije društva, sprovođenja pravne države, usklađivanja i primene evropskih zakona, dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.