Anketni odbor formiran je 27. 10. 2008. od
strane Skupštine Grada Zrenjanina, uz podršku
svih ovde zastupljenih političkih partija, s
ciljem da se dođe do istine o razlozima
koji su doveli do stečaja ovog preduzeća. Anketni
odbor, na osnovu dokumentacije, napisa u štampi
i izjava anketiranih svedoka zaključuje nesporno
sledeće:
1. Agencija za privatizaciju, kao nadležan državni
organ, raskinula je kupoprodajni ugovor sa kupcem
Nebojšom Ivkovićem 31. 01. 2008. Razlog raskida
je u nepoštovanju zakona i ugovora, po kojem
je kupac trebalo da izvrši investiranje od 20
miliona dinara, a on je pokušao da rashodovane
lokomotive, kupljene od Železnice po ceni starog
gvožđa (za oko 4 miliona dinara), prikaže kao
ispunjenje ugovora.
Dokazi: dokument Agencije za privatizaciju o
raskidu ugovora, novinski napisi i iskazi svedoka.
2. Udruženje malih akcionara u saradnji sa oba
fabrička sindikata (SSS i UGSN) već od februara
2006. godine podnosi krivične prijave zrenjaninskom
Tužilaštvu, navodeći niz nezakonitosti u radu
novog vlasnika i menadžmenta firme (nezakonita
dokapitalizacija, neuvažavanje prava malih akcionara
na skupštinama Šinvoza, neomogućavanje malim
akcionarima da imaju uvid u odluke itd.). Obraćaju
se za pomoć Agenciji za privatizaciju (više
puta), predsedniku države, Savetu za borbu protiv
korupcije, predsedniku vlade RS, Narodnoj skupštini
RS – Odboru za privredu, Akcijskom fondu, Skupštini
APV, predsedniku SO Zrenjanin itd. Na protestu
u Beogradu prima ih resorni ministar, gospodin
Dinkić, obećava istragu o ovom slučaju. Konačno,
Opštinsko javno tužilaštvo zahteva od Opštinskog
suda u Zrenjaninu sprovođenje istrage protiv
Dragana Jevtovića, nekadašnjeg direktora »Šinvoza«
zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično
delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Ovaj
zahtev se do danas ne procesuira.
Dokazi: zahtev za sprovođenje istrage OJT Zrenjanin,
kopije pisanih molbi malih akcionara organima
RS, štampa, izjave anketiranih svedoka.
3. Stečaj nad »Šinvozom« je pokrenut 16. 11.
2007. godine, a oktobra 2008. godine doneto
je prvostepeno rešenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu.
(U toku je žalbeni postupak pred Višim trgovinskim
sudu u Beogradu.)
Po ovoj prvostepenoj odluci, većinski poverilac
Nebojša Ivković, isti onaj sa kojim je država
raskinula ugovor, dobija kroz Odluku o reorganizaciji
proizvodnje čitavu fabriku na ime navodnog duga,
a mali akcionari i radnici gube sve, radna mesta
(oko 500 ljudi) i vlasništvo nad akcijama (oko
1.800 akcionara). Takođe, i država gubi svoj
deo u vlasništvu.
Zaključujemo da se radi o režiranom stečaju,
jer se kupac dela »Šinvoza« zaduživao preko
svojih povezanih firmi.
Uprkos nalogu Tužilaštva da se stečaj prekine
zbog zahteva za pokretanje istrage za krivično
delo direktora Dragana Jeftovića, stečajni postupak
se odvija nesmetano.
Dokazi: rešenje Trgovinskog suda, žalba Višem
trgovinskom sudu, napisi u štampi i izjave anketiranih
svedoka.
Budući da su ovi naši nalazi nesporni, postavićemo
pitanje kako su se tri glavna aktera u privatizaciji
»Šinvoza« ponašala (država, kupac, radnici mali
akcionari i radnici). Država se ponašala nezainteresovano
i neodgovorno. Raskid ugovora je usledio tek posle
smrti radnika Radislava Stojanova na protestu
u Beogradu, a posle dvogodišnjih zahteva za inspekciju
poslovanja »Šinvoza« nakon privatizacije. Sudska
vlast se ponaša nedosledno i protivrečno. Krivična
prijava protiv direktora D. Jeftovića se ne procesuira,
a stečajni postupak teče ubrzano i nesmetano!
Kupac dela vlasništva »Šinvoza« N. Ivković se
pokazao kao nesolidan partner, sklon prevarama
i mešetarenju. Izrežiran stečaj njemu daje sve,
a radnicima ukida sva prava.
Radnici, mali akcionari i ostali radnici već tri
godine upozoravaju državne organe na nezakonite
radnje, i koliko se bore za svoja prava toliko
upozoravaju na ugrožen javni interes lokalne sredine
i cele države.
»Šinvoz« ne radi već skoro dve godine.
Od najvišeg je javnog interesa, kako za našu opštinu,
tako i za državu, da »Šinvoz« posluje. U pitanju
je jedinstvena delatnost u Vojvodini, postoji
sigurno tržište, jer znamo u kakvom su stanju
železnica i vozni park, dakle ona sigurno može
da bude profitabilna, a ne da se nalazi u stečaju.
Prilog više ovoj našoj tvrdnji je i više kupaca
iz inostranstva, koji su predlagali kupovinu čitavog
stečajnog duga iz prostog razloga: procenjena
vrednost fabrike i sada je veća od navodnog duga,
sa dobrom poslovnom perspektivom u budućnosti.
Kako je moguće razrešiti slučaj »Šinvoz«?
Anketni odbor predlaže da se prekine stečajni
postupak, procesuiraju krivci i vrati odnos vlasništva
akcionara i države u stanje pre prodaje 2004.
godine. Vrlo brzo je moguće naći strateškog partnera
i započeti odmah proizvodnju.
Anketni odbor zaključuje da su protesti i borba
radnika »Šinvoza« opravdani, smisleni i od najveće
koristi u ispoljavanju javnog interesa. Posle
120 godina rada ne može se dozvoliti da ova fabrika
bude plen grabežljivosti jednog preduzetnika kroz
očiglednu prevaru, da 500 naših sugrađana izgubi
posao i vlasništvo, a da država to nezainteresovano
posmatra.
Ingerencije lokalne samouprave su povećane, pa
je moguće da se Skupština grada nađe i u položaju
kupca akcija.
Pozivamo odbornike Skupštine grada Zrenjanina
da jednoglasno prihvate naš izveštaj, kao stvarnu
istinu o »Šinvozu«.
 |
| |
S.
G. |
