U nedelju, 25. januara 2009,
Muzej kinoteke bio je domaćin premijerne projekcije
dokumentarnog filma Želimira Gvardiola »Izdajnik
protiv zločinca«. Ostajući dosledan svom hrabrom
i profesionalnom dokumentarističkom angažmanu,
Želimir Gvardiol kao scenarista i reditelj, uz
podršku uglavnom mladih saradnika, u svom najnovijem
ostvarenju istražuje jednu od najmučnijih i najpotresnijih
epizoda srpsko-hrvatskog rata početkom devedesetih.
Glavni junak dokumentarnog filma »Izdajnik protiv
zločinca« je bivši general JNA Vlado Trifunović,
koji se burne 1991. godine našao na mestu komandanta
Varaždinskog korpusa. Tih sudbonosnih sedam dana,
od 15. do 22. septembra 1991. godine, tokom kojih
su vođeni i uspešno okončani pregovori o mirnom
izmeštanju jedinica Varaždinskog garnizona JNA
i povratku u Srbiju, doveli su generala Trifunovića
u apsurdnu situaciju, nezabeleženu u vojnoj, a
verovatno ni u civilnoj istoriji.
Nakon povratka u Srbiju, general Vlado Trifunović
je od ovdašnjeg vojnog pravosuđa optužen za izdaju,
odnosno za »podrivanje vojne i odbrambene moći
zemlje«. Istovremeno, u Hrvatskoj je protiv njega
podignuta optužnica za počinjene ratne zločine
u Varaždinu. Ironijom sudbine, u Srbiji je nakon
dve oslobađajuće presude i trećeg suđenja osuđen
na višegodišnju zatvorsku kaznu, a takođe i u
Hrvatskoj, čime je
de jure postao i izdajnik
i ratni zločinac.
Dokumentarni film Želimira Gvardiola tokom 40
minuta prati ispovesti vojnih tužilaca, sudija,
advokata, pregovarača i samih vojnika, koji su
zahvaljujući generalu Vladi Trifunoviću ostali
živi i zdravi. Kroz njihove priče pomalja se nakazna
avet krvavog Miloševićevog režima, koji nije birao
sredstva u ostvarivanju suludih ratnih planova.
Slično kao i u slučaju pogibije 16 radnika RTS-a
23. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja,
i sudbina generala Vlade Trifunovića ukazuje na
patološki scenario beogradskih arhitekata rata,
u kojem se broj žrtava na svojoj strani zloupotrebljava
u jeftine propagandne svrhe.
»Greh« generala Vlade Trifunovića, prema tumačenjima
ovdašnjih »rodoljubaca«, sastojao se u tome što
nije »razvalio« Varaždin tog septembra 1991. godine
i što nije žrtvovao svojih 300 vojnika i starešina,
učinivši njih i sebe »herojima«.
Veštom montažom dokumentarnih snimaka i filmskih
zapisa razgovora sa vojnim činovnicima države
Srbije, advokatima odbrane u Srbiji i u Hrvatskoj,
jednim od glavnih hrvatskih posrednika, kao i
sa spasenim vojnicima Varaždinskog korpusa, reditelj
Želimir Gvardiol nenametljivo i suptilno kreira
dokumentarni film ravan onom čuvenom »J’accuse«
Emila Zole iz 1898. godine. »Izdajnik protiv zločinca«
nije samo dokument o jednom suludom vremenu već
i filmski izraz čuvene misli velikog pesnika Laze
Kostića da »vrlo su retki časovi kad se većina,
a kamoli ‘sve’ klanja čistom karakteru«.
Pri kraju filma jedan od advokata odbrane kaže
da generalu Trifunoviću posle svega nije potrebna
rehabilitacija, već srpskom i hrvatskom narodu.
Tako se na jednostavan i ljudski način ukazuje
na put normalnosti, tolerancije i mira u ovom
delu Evrope, bez kojeg sve postaje besmisleno,
pa i ovaj poučan film Želimira Gvardiola i mudar
i human postupak generala Vlade Trifunovića.
 |
| |
Filip Mladenović |
