Kakvo je stvarno stanje u bolnicama na jugu Srbije?

Nekome neinformisanom, ili bez ličnog iskustva hospitalizacije u Kliničkom centru Niš, zgrada ove ustanove svojim gabaritom i eksterijerom izaziva divljenje i uverenje da su tu pacijenti vrhunski lečeni i zbrinuti a odnos zdravstvenog osoblja prema njima iskren i dobronameran. Međutim, uverenje je pogrešno.
Vozilom hitne pomoći je oko 21 sat 28. 12. 2008. na Odeljenje za abdomenalnu hirurgiju KCN dovezena 57-godišnja V. P. iz Niša. Tokom tretmana pokušaja odlaganja operacije bila je smeštena u sobu sa tek operisanim muškim pacijentima, iako je bilo slobodnih kreveta sa operisanim ženama; a kada je negodovala, odgovoreno je da su »lekarima na klinici svi pacijenti jednaki«. Pokušaj odlaganja operacije bio je neuspešan i pacijentkinja je odvedena u hiruršku salu gde je hirurškoj ekipi rekla da na operaciju pristaje samo pod spinalnom, da ne pokušavaju da je ubede da pristane na totalnu anesteziju i da je njoj poznato da se operacija kakva je njoj neophodna u svetu i u Srbiji izvodi i pod spinalnom anestezijom – ako to zahteva pacijent ili je to uslovljeno pacijentovim zdravstvenim stanjem.

Tada je pacijentkinji rečeno da se u Klinici nikada nije dogodilo da pacijent odlučuje o vrsti anestezije, dva sata je trajalo ubeđivanje da odustane od spinalne, pretili su joj da »ili pristane na totalnu i potpiše izjavu da pristaje na operaciju, ili da potpiše izjavu da

odustaje od operacije i odmah napusti Kliniku«, pacijentkinja je objasnila da ona ne odbija operaciju već totalnu anesteziju, da zna da će, ako ne bude operisana, nastupiti gangrena i smrt i da će njen sin tužiti Kliniku kao krivca za smrt majke. Po isteku drugog sata ubeđivanja član hirurške ekipe je rekao da rezultati merenja njenog krvnog pritiska i EKG nedvosmisleno pokazuju da će bez problema izdržati totalnu anesteziju. Hirurška ekipa je zaprepašćeno slušala kako je pacijentkinja ponavljala da joj niko nije izmerio ni krvni pritisak ni EKG, nastala je potraga za nepostojećim papirom

sa nepostojećim rezultatima i kad su joj izmereni krvni pritisak i EKG jedan član hirurške ekipe je rekao: »Tačno smo procenili da ste savršeno zdravi za totalnu anesteziju, a to i rezultati potvrđuju!«, ali je pacijentkinja ostala nepokolebljiva, dozvoljeno je da na margini opšteg obrasca napiše da »izjavljuje da pristaje na operaciju, ali pod uslovom da bude primenjena spinalna anestezija a odbija totalnu« i hirurška ekipa je pristala na zahtev pacijentkinje. Ipak, jedan član ekipe je rekao: »Dobićeš takvu spinalnu anesteziju da ćeš zbog bolova vrištati dok te budemo operisali i poslednja je prilika da pristaneš na totalnu«, ali je pod spinalnom operisana 30. 12. (u dokumentaciji upisan je 29. 12, verovatno da bi se prikrilo višesatno predoperativno ubeđivanje), bezbolno i uspešno.

Dok je ekipa ubeđivala V. P., pacijentkinja I. S. iz Vladičinog Hana je u intenzivnim bolovima čekala red da joj bude operisano slepo crevo; 5. 01. 2009. u 8h lekarska vizita je I. S. otpustila sa odeljenja, suprug je doputovao u Niš, ali do 14,30h, do kada se izdaju otpusne liste, lista nije bila završena i morao je po nju doputovati sutradan. Suprug pacijentkinje iz Vranja, operisane zbog kamena u žuči, popodne i noć 31. 12/1. 01. 2009. proveo je na ulici; njemu je iz Odeljenja javljeno da dođe i odvede suprugu kući i da je sanitet DZ u Vranju obezbeđen, međutim, sanitet nije bio obezbeđen za 31. 12. već za 1. 01. a supružnici u Nišu nemaju nikog kod koga bi prespavali ni novac da plate prenoćište. Šest dana Z. G. iz Kuršumlije nije
		Valcer i marš Poput tradicionalnog novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, »javni servis Srbije« priredio je u Centru »Sava« koncert za »srpsku Novu godinu«. Vrhunski izvođači probranih klasičnih dela stvorili su svečanu, ugodnu i vedru atmosferu, za pun užitak slušaocima i gledaocima. Iznenada, na samom kraju, intoniran je »Marš na Drinu«, kao kreščendo jednog u osnovi otmenog događaja. Dabome, ne treba biti isključiv, neka se sviraju i valceri i marševi, ali, nekako, ne idu zajedno, na istom mestu. S punim pravom odvojeno postoje i Guča i Egzit. Ne izgleda lepo, a ni ugodno, kada se različiti zvuci pomešaju i zbućkaju. Danica Poučki

funkcionisao dren ostavljen nakon operacije; o nefunkcionisanju je obavestila lekare iz vizite, oni su je ubeđivali da joj se samo čini da ne funkcioniše, funkcioniše odlično, ali više nema sadržaja koji bi oticao drenom; sedmog dana su lekari utvrdili da je Z. G. bila u pravu, dren je zamenjen a pacijentkinji je za šest dana produžen boravak na Odeljenju. Zatim se dogodilo nešto neverovatno: lekari iz vizite su pacijentkinju otpustili sa (novopostavljenim) drenom da novogodišnje i božićne praznike provede kod kuće i da joj dren odstrane u DZ u Kuršumliji ili u Prokuplju, a ako tamo za tu intervenciju nisu stručni, da posle Božića dođe na Kliniku da joj uklone dren, pacijentkinja je to odbila i posle dužeg ubeđivanja lekara iz vizite dozvoljeno je da na Odeljenju ostane narednih šest dana i da joj tu uklone dren.

Navedena iskustva pružene lekarske intervencije i hospitalizacije na Odeljenju KCN nameću određena pitanja.
Šta bi se dogodilo da je operisan pacijent sa srcem koje ne može da izdrži totalnu anesteziju i da li bi hirurška ekipa priznala da je kriva za smrt pacijenta jer je zaboravila da proveri krvni pritisak i EKG?
Zašto je I. S. dva i po sata trpela bolove, a na Kliniku je primljena kao hitan slučaj i šta da radi pacijent iz mesta daleko od Niša kome zatreba hitna medicinska intervencija kakvu u obližnjem domu zdravlja može dobiti samo ako ima otpusnu listu – koju je u KCN nemoguće dobiti istog dana kad pacijent odlazi kući?!
Da su Z. G. nastupile sepsa i smrt zato što je postoperativni sadržaj oticao u telo pacijentkinje umesto drenom, da li bi lekari priznali da su zanemarili pacijentkinjino upozorenje i nesavesno lečenje u postoperativnom toku?!
Zdravlje pacijenata ugrožavaju stenice i bubašvabe koje su preplavile odeljenje i neverovatna nehigijena posteljnog rublja i ćebadi.
U (telefonskom) razgovoru za Republiku Dragan Perović, zastupnik prava pacijenata, rekao je da se njemu »nijedan pacijent nije požalio ni zbog stenica i bubašvaba, ni zbog nehigijene posteljine i uskraćene lične higijene«. To je i razumljivo – pacijenti se plaše osvete lekara (»doktor mi može namerno upisati netačnu dijagnozu, lečiće me neodgovarajućim lekovima, ja već osam dana čekam rezultate analize isečka tkiva, a u poređenju sa prljavštinom i nemarom u DZ u Aleksincu ovde je odlično i apotekarski čisto«, T. S. Zaplanjska Topola; »Ovo je raj u odnosu na DZ u Leskovcu«, I. S. Vladičin Han).
Pacijenti u svesku (»knjigu utisaka«) stanje na Odeljenju opisuju superlativima, a posebno naglašavaju besprekornu higijenu. To ne treba da čudi – među većinskim stanovništvom nastanjenim južno i istočno od Jagodine postoji nepokolebljivo ubeđenje da se »ne treba često umivati ni kupati jer se tako tanji koža i čovek se lako razboli, a ni ruke ne treba prati posle obavljenog posla jer će se opet isprljati« – tom stanovništvu su bubašvabe i stenice nešto što se i u bolnici podrazumeva, a neverovatna prljavština na Odeljenju oličenje vrhunske bolničke higijene!

	Persa Vučić