Regionalne konsultacije naučnika za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima, održane u Zagrebu

Svako gospodar u svom dvorištu

Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u prošlosti (REKOM) i Dokumenta, Centar za suočavanje sa prošlošću iz Hrvatske, uz potporu The Balkan Trust for Democracy i Erste Fondacije, organizovali su šesnaeste regionalne konsultacije 10. 01. 2009. u Zagrebu. Na okrugli sto, koji je održan sa temom Inicijativa za osnivanje REKOM-a u postjugoslovenskim zemljama, pozvani su istoričari, pravnici, politikolozi, sociolozi, predstavnici univerziteta, državnih instituta i organizacija civilnog društva iz svih bivših jugoslovenskih republika, kao i sa Kosova. Nažalost, nisu se svi odazvali pozivu. Pozdravnu reč i uvodni govor održale su Vesna Teršelić iz Dokumenta i Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo. Posle neuspeha svih nacionalnih komisija za pomirenje i istinu, koje su osnovane u nekim državama naslednicama bivših republika SFRJ, pokrenuta je inicijativa da se osnuje jedna nadnacionalna komisija koja bi na osnovu prikupljenih podataka o žrtvama i nestalima na nacionalnom nivou formirala zajedničku bazu podataka dostupnu svim sudovima, kao i žrtvama. Koaliciju za sada predstavlja sto dvadeset udruženja i organizacija civilnog društva, kako predstavnici udruženja žrtava, tako i predstavnici udruženja učesnika ratova na tlu bivše Jugoslavije.

Najveći problem koji je uočen tokom rasprave je nepoverenje u vlastite političke elite koje su sklone manipulaciji brojem žrtava i nestalih, kao i raseljenih lica pred svake izbore koji su, kao što znamo, na ovim prostorima jedna omiljena skupa politička fešta praznih obećanja i potpirivanje mržnje i nedobrosusedskih odnosa. Iz toga proizlazi, kako je rekao dr Enes Milak iz Muzeja II Zasedanja AVNOJ-a iz Jajca, problem više različitih tumačenja bliske prošlosti i rađanje stereotipa. I tu se priča, kao i uvek, vraća na Jasenovac i političke spekulacije oko broja logoraša i broja stradalih za vreme Drugog svetskog rata. Nedoumica oko sposobnosti civilnog društva da preuzme ulogu u procesu pomirenja nema, ali način približavanja i kontrole političkih elita još uvek nije jasan. U svakoj novonastaloj državi štite se naredbodavci i propagatori rata i genocida propagandom o kolektivnoj krivici naroda. Ako se jedan optuženi za zločin protiv čovečnosti osudi, kriv je ceo narod. To je mimikrija iza koje se krije kukavičluk da se priznaju počinjena dela nazovi u ime naroda, a u stvari za sopstveni tekući račun.
Prof. dr Ivo Goldštajn, poznati hrvatski istoričar, smatra da je najvažnije da se utvrde uzroci i objašnjenja o tome šta se dogodilo, kao i popis zločina i popis žrtava. U različitim sredinama postoje različita viđenja. Najbolja, do sada, urađena analiza dešavanja je Srpska strana rata koju je uredio Nebojša Popov, u izdanju »Republike«. On je pružio podršku inicijativi za osnivanje REKOM-a. S njim se nisu složili svi predstavnici hrvatske strane. Dr Ante Nazor iz Hrvatskog memorijalno dokumentacijskog centra domovinskog rata, nije podržao osnivanje regionalne komisije, već je smatrao da institucije koje postoje treba da pojačaju međunacionalnu saradnju. Oni su, na primer, popis žrtava priveli kraju, i on smatra da hrvatske institucije to mogu i same.

U raspravi je više puta dolazilo do nesuglasica oko popisa zločina i žrtava, iako je naglašeno da se ovaj posao, težak i mukotrpan, izvodi na nacionalnom nivou, a da će REKOM osnovati zajedničku bazu podataka dostupnu svima u cilju olakšavanja rada pretrpanih sudova. Ipak, predstavnik Kosova dr Haki Kasumi iz Instituta za istoriju Kosova

naglasio je da ova inicijativa nema podršku na Kosovu. To je povuklo i predstavnike Sandžaka, Esada Rahića, istoričara, i Redžepa Škrijelja da ukažu na nezavidan položaj ove regije. Aleksandar Trifunović iz nevladine organizacije Buka iz Banjaluke je ustvrdio da sva neslaganja i natezanja, okrivljavanja drugog i uskogrudi pogledi koji postoje na teritoriji bivše SFRJ, postoje i u BIH. Time je proces prikupljanja činjenica dvostruko otežan u ovoj državi.
		Auguste Rodin, Danaid, 1885-1889.

Prof. Zdenka Pantić, predsednica Međunarodnog rehabilitacijskog centra za žrtve mučenja (IRCT), u svom izlaganju je naglasila da treba da postoji autentično zalaganje za drugog. I da je inicijativa za osnivanje regionalne komisije u skladu s naporima koji se ulažu u procesu lečenja žrtava.
Većina učesnika se složila da osnivači komisije treba da budu parlamenti zainteresovanih država, a da se komisija osnuje međunarodnim ugovorom kao obaveznim za potpisnice. Nevladine organizacije okupljene u koaliciji za REKOM će sledeće dve godine pojačati svoju aktivnost na formiranju popisa zločina i žrtava ratova na tlu bivše Jugoslavije u saradnji sa nacionalnim institutima i forenzičarima, uz pojačan oprez zbog lažnih svedočenja koja su se događala, a tek onda pristupiti pritiscima na političke elite da se pokrene proces formiranja komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. Koalicija organizuje i prikupljanje milion potpisa za podršku ovoj akciji. Precizan predlog oko članova komisije nije utvrđen, iako je bilo raznih. Neko je čak predložio da bi komisiju trebalo da predstavlja neka ugledna ličnost, kao bivši političar koji se povukao sa dužnosti, a nije se tokom svog mandata kompromitovao. Predloženi su i strani državljani specijalisti za komisije za pomirenje, ali se ipak čini da ovaj put mora ići odozdo a ne odozgo, jer je jedna politička igra vrhuški toliko zla nanela da nam treba bar pedeset godina da se oporavimo. Opšti zaključak bi bio da su se učesnici nakon burne rasprave složili u jednom: da se u mnogo čemu ne slažu.

	Tanja B. Lončar