Komentarišući vest o formiranju
Kosovske službe bezbednosti, srpski ministar odbrane
Dragan Šutanovac odreagovao je u vojničkom duhu:
»Ta formacija, sa oko 2.500 pripadnika, i njih
oko 800 u rezervi ne može vojno da ugrozi Srbiju«.
Budući da u kreiranju vojske Kosova učestvuju
svi relevantni međunarodni faktori, formacija
je, čini se, mnogobrojnija, ukoliko neko i dalje
taj problem posmatra iz ugla eventualne »oružane
odbrane južne srpske pokrajine«. Ona u sebe uključuje
onda i NATO i celu Evropsku uniju. Zbog toga izgleda
da je protivljenje Beograda formiranju Kosovske
službe bezbednosti ponovo namenjeno više unutrašnjim
političkim prilikama nego spoljnopolitičkom nastupu
Srbije. Vlasti su, izgleda, opet procenile da
mi, građani Srbije, to od njih očekujemo – da
vode politiku konfrontacije sa svetom i to u onim
segmentima koji će kasnije biti prihvaćeni.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavljuje
da predsednik Srbije samo što nije završio rafalno
pismo Ujedinjenim nacijama. Oštri zube i hvata
se za opasač u kojem čuči pištolj napunjen mecima
podrške zemalja nesvrstanih. Ne pita koliko košta.
Jer, među prva tri spoljnopolitička cilja Srbije
u ovoj godini su integracije u EU, zar ne? Da,
paradoksalno, ali kao što jako dobro znamo, to
su dva odvojena koloseka. Nema tu ničega zajedničkog,
osim eventualnog mraka na kraju tunela.
»Srbija će uložiti sve diplomatske napore da dođe
do promene te odluke, počevši od pisma koje će
predsednik Republike uputiti generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija i generalnom sekretaru NATO-a
izlažući oštar protest Republike Srbije. Mi Kosovske
bezbednosne snage smatramo ilegalnom, paravojnom
formacijom, koju sistem odbrane i bezbednosti
Srbije tretira kao direktnu pretnju našoj nacionalnoj
bezbednosti i miru i stabilnosti u celom regionu
zapadne Evrope«, kaže Jeremić.
Dakle, ministar Jeremić ponovo drma osnove logičkog
mišljenja – kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti
i miru cele zapadne Evrope, on navodi nju samu.
Upozorava Evropsku uniju na opasnost od Evropske
unije kada već ne može da preti Srbijom.
Naime,
da će devet meseci nakon proglašenja nezavisnosti,
raspuštanjem Kosovskog
|
zaštitnog korpusa početi proces formiranja
Kosovskih snaga bezbednosti, i da će ceo
taj postupak nadgledati NATO znalo se
mnogo »pre juče«.
Pripadnike Kosovskih snaga bezbednosti
novim uniformama opremiće SAD, vozilimaNemačka,
a obuku će obavljati oficiri britanske
armije. Prvi krug kampanje za regrutaciju
počeo je 20. januara, i trajaće do 14.
februara. Inače, formiranje KSB predviđeno
je sveobuhvatnim planom za status Kosova
Martija Ahtisarija.
Vlast u Srbiji, međutim, ima drugačiji,
u ovom slučaju privilegovaniji položaj
u odnosu na zvaničnike u Prištini i predstavnike
međunarodne zajednice. Naime, greh koji
oni, već po ustaljenom običaju, primenjuju
kao metod za sticanje popularnosti kod
glasačkog tela i u borbi za vlast s aspekta
Srba na Kosovu mnogo je manji nego onaj
koji
|
|
 |
 |
|
Koalicionari
kao megdandžije
|
|
| Povremeni meteži u
Novom Pazaru nisu neka
iznenađujuća novost. Nije
novo ni konfrontiranje
tamošnjih stranačkih prvaka,
Sulejmana Ugljanina i
Rasima Ljajića, koji se
uzajamno optužuju za ugrožavanje
samoga života. Ni razni
megdani drčnih vlastodržaca
nisu bilo šta novo. Ne
iznenađuje ni prebacivanje
odgovornosti i krivice
na onoga drugog.
Izvesna novost je u tome
što su glavne megdandžije
u ovom trenutku ministri
u istoj, sadašnjoj koalicionoj
vladi. Mada se očekuje
da smo oguglali na razne
neobične pojave, ipak
nam izgleda apsurdno i
da opstaju i ministri
i vlada, em koaliciona,
em proevropska, a ministri
se »hvataju za gušu«. |
|
|
D.
M.
|
|
|
|
|
primaju od drugih činilaca u stvaranju kosovske
realnosti.
Eksperimentisanje, svakako, podrazumeva odvijanje
ili primenu nečega još neproverenog, nepotvrđenog
iskustvom, upravo iz namere skupljanja podataka
koji bi trebalo da pruže dokaz svrsishodnosti
postojanja određenog cilja. Cilj međunarodnog
faktora je uvođenje vladavine prava i očuvanje,
odnosno uspostavljanje bezbednosti na Kosovu.
Bezbednost se uspostavlja tamo gde je nema, a
nema je tamo gde ljudi ginu. Svako eksperimentisanje
sa takvom vrstom iskustva, gde je u opasnosti
ljudski život, izgleda nepristojno i neprimereno.
Ali, taj prvi korak u nepoznato mora biti načinjen
da bi se napravio i svaki sledeći koji ide putem
ostvarenja cilja – očuvanja ljudskih života i
poboljšanja njegovog kvaliteta.
Ipak, potpredsednica Srpskog nacionalnog veća
centralnog Kosova Rada Trajković izjavila je da
»Bezbednosne snage Kosova po broju pripadnika
nisu opasnost, ali po karakteru i biografiji ljudi
koji su u njoj predstavljaju opasnost i za Srbiju
i za srpski narod
|
na Kosovu«. Trajkovićeva
je izrazila bojazan da će Albanci i međunarodna
zajednicameđu kosovskim Srbima uspeti
da pronađu mlade, siromašne ljude bez
adekvatnog obrazovanja i da će ih angažovati
u KSB i time promovisati multietničnost.
Ona pre svega misli na Sulejmana Selimija
koji je imenovan za komandanta KSB, a
koji se spominje kao bitan faktor u gerilskom
delovanju OVK u Dreničkoj zoni. Učesnik
je i vođa u mnogim akcijama protiv policijskih
i vojnih snaga u Drenici i šire, a istakao
se i u prvom frontalnom
|
|
|
|
Auguste Rodin, Fugitive
love, c 1881-1887.
|
 |
sučeljavanju sa srpskim policijskim snagama u
Novoj Rezali, 1997. godine, piše na sajtu Kosovskog
zaštitnog korpusa na čijem čelu se Selimi nalazio
od marta 2006. godine. Dodaje se i da su u zonama
Selimija postavljene prve frontalne fortifikacije
protiv napada srpskih snaga (februar–mart 1998
– Ačarevo), a nakon pogibije komandanta Adema
Jašarija (mart 1998) njegova zona ostala je najkonsolidovanija
Zona otpora OVK. Pod njegovim rukovođenjem uspostavljena
je i prva logistička infrastruktura OVK u Drenici.
Postavlja se pitanje da li je postavljanje čoveka
koji se istakao u borbi sa srpskim snagama na
čelo KSB dobar potez ako se ima u vidu da je proklamovani
cilj i kosovskih vlasti i međunarodne zajednice
stvaranje multietničkog društva i uspostavljanje
bezbednosti. Da situacija tim potezom bude još
zaoštrenija, dodajmo činjenicu da se novoimenovani
komandant Kosovskih snaga bezbednosti nalazi u
Beloj knjizi MUP-a Srbije još od 2003. godine.
|
| |
Snežana Čongradin |
