Građani EU pokazuju da im ideje
o njenom daljem proširenju donose mnogo više strahova
i briga nego radosti. Već ispoljeno nezadovoljstvo,
nakon dva poslednja proširenja posle kojih se
EU uvećala za novih 12 članica, opasno je uvećano
velikom ekonomskom krizom. Gde je tu Srbija?
Po svemu do sada viđenom, Srbija ne ostvaruje
ni ono što samo od nje zavisi. Obećanja data u
nizu predizbornih kampanja poslednjih nekoliko
godina odlažu se sve više. Po onome što nam je
»proevropska opcija« obećavala, već je trebalo
da budemo u bezviznom režimu sa EU, ali kao kandidati
za članstvo. Umesto toga, imamo nova obećanja
bez predizborne egzaltacije.
Pred novu 2009. godinu, iz okruženja potpredsednika
vlade za evropske integracije Božidara Đelića
poručeno je da je Srbija »tehnički« spremna za
dalje pristupanje EU, a pre par dana da će molbu
za kandidaturu za članstvo u EU predati u aprilu
2009. Ono što javnosti nije otvoreno rečeno od
strane vlasti jeste da je to »poslednji voz« za
duži period. EU čitave 2009. čekaju veliki unutrašnji
poslovi, ne samo izbori za Evropski parlament
u kojima učestvuje nekoliko stotina miliona ljudi,
već i serija samita, kako unutar EU, tako i onih
sa SAD i najrazvijenijim ekonomijama sveta, redovni
izbori u sedam članica EU, kao i novembarsko ponavljanje
referenduma u Irskoj o usvajanju Lisabonskog sporazuma.
Dakle, Srbija bi, ako ne zatraži kandidaturu najdalje
u aprilu, najverovatnije za nju konkurisala tek
za godinu dana. Dakle, do aprila bi srpska vlast
u Hag morala da pošalje i Ratka Mladića i Gorana
Hadžića. Svi pokušaji da se omekša stav Brisela
po tom pitanju nisu uspeli. Ali, pre predaje akcionog
plana za članstvo Srbije u EU, Srbiji je u interesu
da što pre odmrzne trgovinski sporazum i pokrene
ratifikaciju SSP u parlamentima zemalja EU. Ovo
prvo, zbog neusvajanja carinskih zakona, ni sama
Srbija još nije učinila iako je najavila da će
to realizovati jednostrano od 1. januara, a ovo
drugo je na dugom štapu, jer i bez problema može
da potraje i dve godine. Odmrzavanje SSP-a se
činilo lako i dostižno, ali vidimo da uopšte nije
tako. Naravno, zbog nepokolebljivog holandskog
»veta«, u čiju delotvornost se mesecima ovde nije
verovalo. Računalo se na uspeh navodnih pritisaka
drugih članica EU, na uticaj njenih lidera. Ništa
od toga. Dakle, jasno je da je hapšenje Mladića
glavni uslov odmrzavanja Sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju.
Mora se shvatiti da su u Holandiji ne tako davno
padale vlade i uništavane političke i vojne karijere
zbog genocida u Srebrenici. Odgovornošću holandskih
vojnika u bataljonu UN u Srebrenici bavile su
se državne komisije u Holandiji, pišući stotine
strana izveštaja. O tome nam naša vlast malo govori
kada pokušava da objasni šta to Holanđani traže.
Svi imaju problema ali i očekivanja, EU se nada
da će Lisabonski sporazum biti na snazi već početkom
2010. a ekonomska kriza stavljena pod kontrolu,
a u Srbiji još traje spor dva dela nekadašnje
SRS i razbija sve iluzije o bržem kretanju napred.
Mesecima blokirana skupština tokom jesenjeg zasedanja
usvojila je samo devet od 51 zakona neophodnog
za zakonodavno usklađivanje sa EU i dobijanje
statusa kandidata. Osamnaest »evropskih« zakona
je za sada u proceduri i u najboljem slučaju biće
usvojeni pre prolećnog zasedanja skupštine i apliciranja
za evropsku kandidaturu. Neki zakoni u paketima,
kao poljoprivreda i ekologija, a oni iz oblasti
trgovine, finansija, antikorupcije i organizovanog
kriminala, pojedinačno. Ako brzo ne dođe do promene
skupštinskog poslovnika, koji bi omogućio pojednostavljivanje
procedure za usvajanje »evropskih« zakona, od
toga neće biti ništa...
Nema prijema u EU bez potpune harmonizacije sa
pravom EU.
Srbija ne samo što u Ustavu ne pominje članstvo
u EU (dakle moraće da ga dopuni, što samo po sebi
iziskuje velike unutrašnje političke napore!)
već nije formirala ni posebno »evropsko« ministarstvo
koje bi pomoglo da se srpski evropski poslovi
bolje organizuju i ubrzaju. Božidar Đelić, kao
potpredsednik Vlade za evropske integracije i
ministar nauka, teško da može da ispuni sva očekivanja.
»Vidite da Mladića nema«, kaže glavni tužilac
za ratne zločine Vladimir Vukčević, obećavajući
brzo hapšenje. Ako Vukčevićeva krilatica bude
dominirala srpskom politikom i narednih nekoliko
meseci, što se tiče pristupanja EU, Srbija za
duže odlazi na sporedni kolosek.
 |
| |
Nastasja Radović |
