Priznanje Mirku Đorđeviću

Etičnost i hrabrost – neprolazne vrednosti

Mala svečanost u senci golemih spektakala

U sredu, 22. oktobra, u velikoj Sali NUNS-a, Mirku Đorđeviću, višegodišnjem saradniku i uredniku Republike, uručena je novinarska nagrada »Dušan Bogavac« za etiku i hrabrost za 2008. godinu. Uprkos rasprostranjenom mnenju da su u nas etičnost i hrabrost, ne samo među novinarima, vrednosti u nestajanju, žiri je i ove kao i ranijih godina mogao da bira između većeg broja kandidata. Žiri u sastavu Zoran Janić, Saša Ilić, Mijat Lakićević, Nadežda Gaće, Branka Bogavac, Filip Mladenović i Nebojša Popov odlučio je da nagradu dodeli Mirku Đorđeviću ceneći njegov višegodišnji angažman. Ovo priznanje su ranijih godina dobili Miodrag Koraksić, Stojan Cerović, Svetlana Lukić, Brankica Stanković,

Miodrag Stanisavljević, Vukašin Obradović i drugi autori koji su već i te kako poznati i široj javnosti. Profesor književnosti i prevodilac, autor više knjiga, Mirko Đorđević već godinama je upadljivo prisutan u štampanim i elektronskim medijima, naročito na stranicama Borbe, Naše Borbe, Danasa, Republike, Monitora, Radija B 92 – emisija »Peščanik« i u drugim medijima, kao autor i učesnik u otvorenim debatama o aktuelnim temama. U izvesnim krugovima čitalaca i slušalaca stekao je znatnu popularnost ne samo kritičkim

pogledima o složenim temama dramatičnih zbivanja (nasilje, zločini, pljačke, zloupotrebe religije i crkve) već i znalačkim analizama raznih laži kojima se redukuje i falsifikuje srpska kulturna istorija, uklanjajući iz nje sve što je slobodoumno i u skladu s univerzalnim vrednostima. Takav pristup, zapaženo je, podstiče na istraživanja, dijalog i toleranciju.
Da nije reč o pukoj smelosti kazivanja istine uz rizik odmazde moćnih krugova, kazuje izraženo solidno znanje iz oblasti u kojima se Đorđević suvereno kreće, od religije i umetnosti, preko antropologije i sociologije, do kulturne politike i savremenog žurnalizma. Bez pretenzije da izriče punu i konačnu istinu, kako je sam Đorđević rekao na skromnoj svečanosti, on javno podseća na istinu koja mu je dostupna i koju pouzdano zna. Time on podstiče čitaoce i slušaoce da i sami cene ne samo autora koji im na istinu ukazuje, nego i vlastitu etičnost i hrabrost mišljenja, izražavanja i komuniciranja, što ni vaskolika represija i manipulacija nije uspela da sasvim ukloni iz srpske kulture. Upozorio je da se treba kloniti svake patetike, i izbeći nametanje samoporicanja, do nevidljivosti.
Uverljivost gledišta koja već dugo i na raznim mestima izlaže Mirko Đorđević počiva i na promišljenom stanovištu s kojeg on razmatra različite teme, a to je stanovište personalističke antropologije koje nalazimo u glavnim tokovima ideja savremenog sveta – hrišćanstvu, liberalizmu i socijalizmu. Reč je o misaonim tokovima koji su usredsređeni na istinu i slobodu, ličnu i zajedničku emancipaciju, gde uvek ima mesta za traganje za alternativama datoj konstelaciji »odnosa snaga«. Te intelektualne i moralne kapacitete čovekove slobode guše ali ne uspevaju potpuno da uguše ni snažni trendovi klerikalizma, tržišnog fundamentalizma, staljinizma i novih talasa desničarskih ideologija, i ne samo u Srbiji. U takvim okolnostima zaista je potrebna ne samo etičnost već i hrabrost kazivanja i konkretnih suočavanja. Konkretan i trajniji angažman lišen je lagodnosti oholog prezira nedostojne stvarnosti u ime nekih apstraktnih vrednosti ili ne baš uvek jasnih »svetskih standarda«. Dabome, konkretan angažman za konkretne vrednosti koje su jasno i hrabro artikulisane računa s raznim rizicima, pa i s brutalnim napadima, ne samo verbalnim nego i fizičkim. A toga je bilo u izobilju, u raznim medijima, na otvorenoj sceni, do povremenih nasrtaja na elementarnu životnu bezbednost Mirka Đorđevića i njegove porodice. Pomenimo samo nedavno kamenovanje njihove porodične kuće. O svemu tome ovom prigodom nije prikladno podrobnije pripovedati.
Mala svečanost 22. oktobra imala je skromne pretenzije da podseti na neke ideje i ličnosti koje zadiru u bitne i konkretne teme naše egzistencije, ugrožene razornim stihijama laži i nasilja, zločina i pljačke, tako da se težnje k istini i slobodi jedva

primećuju, čak povremeno izgleda kao da ih i nema. Svrha te svečanosti je uzajamno podsećanje da tako nešto ipak postoji, i da istrajava, uprkos svemu, kao elementarna ljudska potreba. Čak ni skromni javni odjek ove svečanosti ne može da dovede u pitanje postojanost etičnosti i hrabrosti u našoj kakvoj-takvoj javnosti. Ipak, golemi

spektakli u slavu raznih junaka naše nevesele a nalickane stvarnosti ne mogu da zagluše raznolikost života i nametnu sivilo dugotrajne i žilave nekrofilije. Prilikom dodele nagrade Mirku Đorđeviću nisu zaboravljeni životni rizici novinarske etičnosti i hrabrosti drugih autora. Ranije pomenuti žiri je saopštio javnosti da je upravo formirana novinarska zadužbina »Dušan Bogavac« koja će, pored dodeljivanja ove već tradicionalne nagrade, obezbeđivati i neophodnu finansijsku potporu onim novinarima koji žele da istražuju tragične smrti novinarke Dade Vujasinović i novinara Slavka Ćuruvije, Milana Panića i Milete Veljkovića. I time bi se ukazalo na etičnost i hrabrost kao trajne vrednosti i našeg vremena, i ne samo novinara i novinarstva.

	D. M.