Umetnost teorije

Knjiga Fascinacije teorijom ili ka novoj teoriji vizuelnih umetnosti predstavljena je 30. septembra u Prodajnoj galeriji na Kosančićevom vencu. U ambijentu koji su krasile odlične slike Zorana Graovca, pred publikom su govorile četiri mlade žene koje su se opredelile za teoriju, disciplinu koja nije mnogo omiljena u umetničkom Beogradu. Mariela Cvetić, Lidija Prišing, Ivana Ostojić i Vida Knežević, studentkinje na master i doktorskim studijama Univerziteta umetnosti autorke su četiri nesvakidašnja eseja iz oblasti psihoanalize (literatura i film), feminističkih teorija i poststrukturalističke teorije čitanja i prikazivanja, i njihovi radovi štampani su u knjizi Fascinacije teorijom. Mentori ovih studentkinja su Nevenka Daković i Miodrag Miško Šuvaković.
Mariela Cvetić polazi od jednog, za polje kulture ključnog eseja Sigmunda Frojda »Das Unheimliche« (strah od nepoznatog, od oštećenja, gubitka), stavljajući ga u kontekst tumačenja modernih filozofa – zaključno sa Žakom Lakanom i Žoržom Batajem, Mladenom Dolarom... Rad predstavlja uvid u razvoj različitih doprinosa teoriji estetike sublimnog u 20. veku i književnoj kritici. Lidija Prišing u radu pod nazivom »Analiza ideoloških reprezentacija u romanu Srce tame i u filmu ‘Apokalipsa danas’« analizira ideologiju globalnog kapitalizma koja ne samo što nije zaustavila druge ideologije, nego ih je proizvela u svoje Drugo, u dijalektički opozit koji je konstituiše i održava, tvrdi autorka. Na primerima Marksove analize robne forme i Frojdove analize snova, oslanjajući se na istraživanja Žižeka, Altisera i drugih, Prišingova zaključuje da zadatak analize ideologije nije da otkrije »pravu« realnost koju ideologija skriva, nego da otkrije samu tajnu forme ideologije i njen razlog postojanja.
Ivana Ostojić se u radu »Teorije čitanja kratkih formi« bavi poststrukturalističkom teorijom čitanja i prikazivanja prateći sudbinu teksta u modernom vremenu i mesto čitaoca u odnosu na tekst. U tom smislu Ostojićeva uključuje i analizira moderne i uticajne teoretičare književnosti i filozofe koji se bave analizom jezika, znaka, interpretacije, diskursa. Posebno je zanimljiv deo rada o kratkim formama (reklame, bilbordi), što je značajno ne samo za profesionalce, nego i za čoveka u svetu reklamnih poruka. Rad Vide Knežević »Kritika politika ženskih identiteta u beogradskoj umetnosti nakon 2000. godine« ukazuje na nova shvatanja identiteta »žensko« i »muško« u kojima je urušena dilema – jednakost ili razlika. Autorka ističe da sada preovladava »diskurs mnoštva društvenih odnosa u kojima se polna razlika uvek različito konstituiše i u kojima se borba protiv subordinacije mora sagledati u specifičnim i diferencijalnim odnosima«.
U delu o umetničkim praksama i identitetima Vida Knežević analizira radove nekoliko naših umetnica za koje konstatuje da čine otklon od politika ženskih identiteta ka reagovanju na pitanja globalnog kapitalizma, rada, trafikinga, borbe za goli život. Ta pitanja umetnice stavljaju u antagonističku poziciju u lokalnom i globalnom političkom kontekstu, zaključuje autorka.
Sva četiri eseja snabdevena su veoma bogatom bibliografijom, dok dizajn knjige, čiji je izdavač Prodajna galerija Beograd, odiše modernošću i jednostavnošću.

	O. R.