Novi protesti studenata za povoljnije uslove studiranja

Prvi Bolonjci se u vodu bacaju

Konfuzija koju je donela Bolonja i dalje ostaje

Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju unela je još više nezadovoljstva među studente. Demonstracije akademaca oktobra ove godine odnose se na usvojeni predlog amandmana poslanice Jagode Jorge po kojem samo 20 posto najboljih studenata treba da bude na teretu finansija države. Problem je i što su tim amandmanom pogođeni kako samofinansirajući studenti tako i oni koji su trenutno na budžetu. Do sada je bio slučaj da kada student »da uslov« prelazi na budžet. Međutim, ove godine bi to važilo samo za one koji su već na budžetu, ali ne i za samofinansirajuće. Oni bi, po Bolonjskoj deklaraciji, morali da osvoje maksimalnih 60 poena za prelazak na budžet, odnosno da »očiste godinu«. Zahtevi studenata odnose se i na bezuslovni upis godine za starije studente koji zbog »trapave« primene Bolonjske deklaracije nisu ni tamo ni ovamo.

Petnaestog oktobra Ulicu kralja Milana u Beogradu blokiralo je 350 studenata Fakulteta političkih nauka, 17. oktobra je održan protest studenata Beogradskog univerziteta koji su tražili da fakulteti što pre podnesu spisak studenata koji su osvojili minimalna 42 boda i još – da nadležna ministarstava (prosvete i finansija) donesu odluku da svi ovi studenti budu na budžetu. U ovim protestima predstavljen je i manifest u kojem se kaže da je ovo samo početak socijalnih protesta, da je situacija na fakultetima neprihvatljiva i da ne samo što se fakulteti bogate na račun studenata, već i da se produbljuje jaz između imućnih i manje imućnih studenata.
Sve ovo dokazuje i da su trenutnu situaciju neki fakulteti brže-bolje finansijski iskoristili, pa su predmete koje bi studenti »preneli« u narednu godinu rešili da naplate. U zavisnosti od broja poena koje nose predmeti, oni bi po predmetu naplaćivali od pet do sedam hiljada dinara, što pravdaju ponovnom organizacijom nastave »prenesenih« predmeta iako su ih studenti već odslušali i dobili potpis profesora kao dokaz. Na tehnološkom fakultetu se desilo da naplata prenesenih ispita bude skuplja od same školarine. Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je da to nije po zakonu i da će uputiti prosvetnu inspekciju na ovaj i druge fakultete. Izjavio je i da će se upis na fakultete produžiti do prvog novembra, ali nije obavešten da Rektorski kolegijum na kojem je to predložio nema ovlašćenja za to pa su se neki fakulteti već oglušili na ovo.
Čini se da ne postoji saglasnost ministra i fakulteta, jer »skupljanje poena« je popularno i kod političara. Za sada se obećanja studentima odnose samo na mogućnost razgovora sa predstavnicima vlasti, ali nema konkretnih obećanja o upisu godine. Po pisanju Blica (7. 10. 2008), Srbijanka Turajlić, bivši pomoćnik ministra za obrazovanje, izjavila je da je i prošle godine smanjen broj bodova za upis godine, i to na 37. Ona kaže da se to uradilo mimo zakona i da se niko zbog toga nije uzbuđivao. Ove godine je slična situacija i vrlo je verovatno da će se ponovo sve izdešavati, jer niko nije spreman da prizna grešku. Rektorat i fakulteti da je primena Bolonje i dalje na vrlo lošem nivou, a studenti da možda nisu na vreme učili...

Međutim, konfuzija koju je donela Bolonja i dalje ostaje. Gradivo je skraćeno, obavezno je

prisustvo na fakultetu »od jutra do mraka« tokom cele nedelje, a testovi i kolokvijumi se obavljaju vikendom. Ukoliko se donese odluka o prenosu ispita, na nekim fakultetima, ovi ispiti će se obavezno slušati u večernjim časovima. Studenti se takođe žale i da profesori traže obavezno prisustvo starijih studenata na predavanjima onih ispita koje nisu položili i da se pri tom stvaraju gužve i dolazi do žalbi profesora na veliki broj studenata, što nije dobro za kvalitet rada koji se želi postići... Pored toga, sistem Bolonje predviđa i skupljanje bodova tokom studiranja. Međutim, u mnoge indekse bodovi se i ne upisuju, već samo ocene, kako je to inače bio slučaj u starom sistemu. Da li neko može nastaviti studije u inostranstvu ako se nije pravilno vodila evidencija? Ako bi dozvolili sebi da stari i novi sistem studiranja poredimo sa hranom, stari sistem bi bio pasulj koji se teško kuva, a još teže vari, a novi sistem Bolonjske deklaracije u Srbiji bio bi instant supa iz kesice, naravno uvozna. Problemi su uvek različiti od fakulteta do fakulteta i Bolonja u Srbiji ispade »vrzino kolo« u kojem problemima nikad kraja a protesti se održavaju svake godine. Zbune se ljudi tolikim nezadovoljstvom »kada samo treba da se uči«. Ove nove generacije su i navikle na proteste i propuštanje nastave, počev od bombardovanja, izlaska na ulice tokom petooktobarskih promena, česte štrajkove prosvetnih radnika... Među mladim ljudima vlada duh demonstracija i zanos da se stvari mogu promeniti. Ovo je dobro ukoliko nema sebičnih interesa i ukoliko
		Georgia O’Keeffe, Pansy, 1926.

se doprinese dugoročnim rezultatima. Međutim, ako se samo »podigne prašina« i sve ostane na praznim obećanjima državnih vlasti, protesti će biti na štetu studenata.
U ovogodišnjem tj. ovomesečnom studentskom manifestu izražava se zahtev za ostvarivanjem prava na obrazovanje oslobođeno finansijskih stega. Ali u slučaju evropskih integracija i evropskih standarda koji se žele ostvariti, a sa platama kakve se (ne) daju u Srbiji, skoro svi su svesni činjenice da će obrazovanje polako postati privilegija. S aspekta državnih interesa, teško da će se u već usvojenom rebalansu budžeta predvideti »studentski« trošak. Jedino rešenje bi bio kontinuiran pritisak studenata i predstavnika vlasti, dok se stvari ne reše u korist budućih akademaca.
Postoji još jedan problem. Studenti koji su prinuđeni da rade ili se posvećuju vannastavnim aktivnostima, među kojima je na primer rad u nevladinim organizacijama, volonterski rad i slično, takođe ne mogu da ispune standarde koji su trenutno predviđeni za prelaz na budžet. Mnogi studenti bi rekli da to ne mogu ni studenti bez ovih i sličnih obaveza. Ali ako uspeju u tome da diplomiraju sa prosekom između devet i deset, malo je verovatno da će se oni osposobiti za posao koji žele odmah po završetku fakulteta. To nije predviđeno nastavnim planom. Možda bi trebalo da se doplati još koji dinar kako bi svi postali osposobljeni kadrovi, a ne nezaposleni sa fakultetskom diplomom bez iskustva.

Samoinicijativa, kreativnost, preduzetnički duh nisu nasleđe »tranzicionih gubitnika« i većim delom roditelja onih koji izlaze na ulice. U trendu je nova vrsta samoidentiteta koja se oslobađa tradicije i socijalizma, a podržava ambiciju, brza rešenja problema, prilagođavanje promenama, novim tehnologijama, globalizaciji. Bitna je praksa, brzina i ko je konkurentniji na tržištu rada jer posle fakulteta sledi oštra borba za »mesto pod suncem«. U međuljudskim odnosima nisu važni solidarnost i dušebrižnost ukoliko oni nisu s ciljem mrežnog povezivanja kao svojevrsnog ulaganja u budući profesionalni razvoj. Bitnije je stvoriti kontakte i veze, a ne završiti studije u roku i pri tom ne znati kako dalje stvoriti sebi uslove za praktičnu primenu naučenog. Ukoliko ste jedan od onih koji su fakultet završili u roku i dobili diplomu, verovatno ste već na birou za zapošljavanje. Tamo su vas već uputili na neki od kurseva za pisanje biografija ili kako da sami nađete posao. Ukoliko imate računar i internet već ste ostavili »si vi« na skoro svim mogućim sajtovima za lako pronalaženje posla. Ali na kraju ostanete statistički podatak koji se odnosi na nezaposlene sa fakultetom, magisterijem, odnosno masterom ili doktoratom i to verovatno u Beogradu, jer se malo studenata po završetku školovanja vrati u unutrašnjost, pa glavni grad sada ima višak radne snage. Ukoliko radite od druge, treće godine, verovatno ste još na toj godini. Po novom sistemu i ostaćete na njoj. Imaćete posao, ali ne i diplomu, pa je pitanje koliko ćete imati i ovo prvo.
Pitanje je, međutim, kako se niko ne buni protiv korupcije. Studenti su pored školarina verovatno i ovim ugroženi. Ali novih afera nema, pa ukoliko se otrujete nekom pečurkom a vas pošalju na infektivno ili još gore u »Lazu Lazarevića« zapitajte se: kriviti lekare ili »pasulj«, odnosno »supu iz kesice, onu uvoznu«.

	Ana Veselinović