Panorama srpske političke scene

Vreme vašara

U Srbiji se u ranu jesen tradicionalno održavaju vašari. Ljudi se okupljaju da bi prodavali, kupovali, razgledali i zabavili se. Jednima je cilj da jeftino kupe, drugima da lako zarade, nekima da obmanu ili da samo posmatraju razuzdanu gomilu. Vašarski sindrom se ovih jesenjih dana prelio i izvan mesta predviđenih za održavanje ovakvih manifestacija i kao plima prekrio sve društvene sisteme. Dok svet sa velikom zebnjom prati finansijska kretanja, ozbiljno shvativši upozorenja iz Međunarodnog monetarnog fonda da je velika recesija na pomolu, srpski finansijski stručnjaci relaksirano nastupaju pred javnošću obaveštavajući građane da će globalna opasnost mimoići Srbiju. Političari ovu preozbiljnu situaciju koriste da, kao i do sada, prodaju svoje jeftine ideje. Po nekima je

sreća što smo skrajnuti sa svetskih puteva, jer će nas jednostavno globalna ekonomska kriza obići. Pošto su zaključili da nam finansijski zemljotres ne može ništa, fokusirali su se na »ozbiljne« teme. Potrebno je onemogućiti donošenje statuta Vojvodine, prognati ambasadore Crne Gore i Makedonije i uložiti maksimalne napore da se rukovodstvo ovih zemalja proglasi neprijateljskim. Potrebno je sročiti nove patetične fraze koje će ukazati građanima tih republika da su im vlade »izdajničke« i »kukavičke«. Ti proizvodi treba građanima Srbije da

podgreju osećanje mržnje i aktiviraju paranoidne interpretacije, koje su uvek efikasno štitile politički establišment od odgovornosti. Kao i do sada prodaje se jeftina roba za previsoku cenu.
Diplomatski »uspeh« Srbije u Ujedinjenim nacijama postignut odlukom većine zemalja da se Međunarodni sud izjasni o pravnoj validnosti vezanoj za nezavisnost Kosova (treba reći onima koji to ne znaju, a takvih je mnogo čak i među »ekspertima«, da se u istoriji OUN još nikada nije dogodilo da se odbije zahtev zemlje članice za dobijanje prava na savetodavno mišljenje suda ili neke druge specijalizovane institucije, a takvih je slučajeva bilo dosad više od tridesetak!) jeste nova roba koja će predsedniku Republike i šefu diplomatije omogućiti da je neko vreme nekritično precenjuju i ovdašnjoj javnosti nude kao vrednost čiji se dometi ne mogu oceniti, ali im može omogućiti da uživaju u osećanjima izuzetnosti i uspešnosti.
Sa vremenom vašara poklopili su se tradicionalnih sto dana nove vlade. Analiza njihovog rada u relevantnim društvenim sistemima predstavila je sve bogatstvo i šarolikost vašarskog mentaliteta naših izabranih predstavnika u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Pretežno su nudili bajatu i nekorisnu robu, ali su ostali ubeđeni da će i takva, kao i do sada, imati svoje kupce.
Od vesele pričice o žirafi, preko prljavih i za razum uvredljivih optužbi kojima se međusobno obračunavaju članovi nekadašnje najveće opozicione stranke, do bezuspešnih pokušaja uslovno odgovornijeg dela parlamenta da ova institucija shvati suštinu i smisao svojih aktivnosti, odvija se vašarska dinamika koja sve više užasava, a sve manje zabavlja građane Srbije. Ipak, sebe su bez ikakvog zazora ocenili »čistom peticom«!
Antinomična situacija koja je permanentno prisutna u Skupštini nastala je kao posledica patološkog strukturalnog sastava političkih stranaka. Poslanici su delegirani od partija koje su organizovane kao zatvorene grupe sa divergentnom strukturom i dinamikom koja ima ograničeno dejstvo na članove.
Zbog autoritarne strukture ličnosti aktuelni politički lideri prate potrebu da budu okruženi podanicima a ne saradnicima. Podržani članovima koji ne misle, već se slažu sa mišljenjem, lideri zadovoljavaju svoju neosvešćenu vokaciju za podrškom, osećanjem moći i nadmoći. Članovi koji su grupi pristupili, da bi se zaštitili od unutrašnjih teskoba i prevelikog pritiska, zastupaće ideju konstruisanu u grupi, izbegavajući da je kompariraju sa ličnim stavovima i vrednostima jer takva aktivnost može da bude ugrožavajuća za njihovu zavisnu strukturu. Da bi se zaštitili od dezintegracije, prihvataju mišljenje lidera kao sopstveno i omogućavaju mu da sebe doživi kao omnipotentnu ličnost.
Ovakva dinamika zatvara grupu, onemogućavajući joj da ostvaruje kreativne interakcije i prima nove informacije.
Kao ilustracija strukturalne deficijentnosti političkih partija mogu da posluže smene direktora biblioteka u dva grada u Srbiji. U Kruševcu direktorku biblioteke smenjuju radikali jer tim mestom treba da nagrade svoju članicu.
U Vršcu na isti način postupaju lokalni članovi Demokratske stranke. Smenjuju direktora biblioteke jer nije »njihov« kako bi članica stranke dobila to mesto. Direktorka iz Kruševca i direktor iz Vršca su stručni ljudi koji su uspešno obavljali svoj posao. Poseduju znanje, umešnost u organizovanju posla, cenjeni su u svojim kolektivima, nedostaje im jedino partijska pripadnost, koja je još uvek determinišući faktor za izbor rukovodećih ličnosti. Dve političke partije suprotstavljenih programskih opredeljenja pokazuju bazičnu sličnost i strukturalnu patološku divergentnost koja onemogućava implementaciju vrednosnih sistema zasnovanih na kreativnosti, slobodnoj volji, ličnoj sposobnosti, profesionaizmu, odgovornosti i svesti o društvenim ulogama. Bez usaglašenog promovisanja ličnosti s ovim osobinama političke partije ostaju zatvorene plemenske organizacije konfrontirane nastojanjem da se domognu vlasti radi potreba sopstvenih članova.

	Dragica Stanojlović