U poseti Preševu i Bujanovcu

Ni para, ni Čovića, ni Tadića

Ako je biti Albanac u Srbiji jedna od težih mogućnosti u ovome svetu, živeti u Bujanovcu i Preševu je ekonomski i politički tek mogućnost života. Normalan život ovde još nije stigao. Na ulicama i u očima ljudi vidljiva je potreba za normalnim životom. Napetost ovde nije očigledna, na prvi pogled. Mladi čak i kažu da međunacionalno udvaranje njima nije ništa neobično.
Posla nema, priznaju svi oficijelni sagovornici kada govore o potrebi normalizovanja političke klime u međunacionalnim i ljudskim odnosima. Ova dva mesta na jugu Srbije, koja se u manje odgovornim razmatranjima srpskih političara suviše često stavljaju u kontekst rešavanja kosovskog pitanja, redovno trpe pojačavanje vojnog i policijskog prisustva, sve do teško shvatljive gradnje velike vojne baze »Cepotina«, ali i žandarmerijske land-rovere u patroli, sa teškim mitraljezom i nišandžijom, na svojim ulicama.
Koordinaciono telo Vlade Srbije, u vreme Nebojše Čovića medijski mnogo istaknutnije, ali čini se i neuporedivo delotvornije, danas u razgovorima sa novinarima barata uglavnom odgovorom: »Ne znamo«. Ovaj organ je sveden tek na nekoliko ljudi i još uvek nije upoznao svog predsednika, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana

Markovića, kaže službenik tog praznjikavog tela Driton Redžepi. Kao i drugi sagovornici, i on primećuje da je najveći problem ovog kraja nemogućnost zapošljavanja, kao i zatvorenost ostalih tržišta za robu koja bi se eventualno ovde mogla proizvesti. Konkretne podatke ovde nije moguće dobiti. Iz razgovora s opštinskim funkcionerima u Bujanovcu i Preševu stiče se ponešto jasnija slika o stepenu zaposlenosti. Sudeći po njihovim rečima, zaposlenost
		Georgia O’Keeffe, Pnk Dish and Green Leaves, 1928.

postoji tek u »društvenom sektoru«; radi se u zdravstvu, školstvu i upravi. U ono nešto zanatskih radnji, malih trgovina i ponekom kafiću, ili malom elektronskom mediju, gotovo da je zanemarivo. Nezaposlenost je, kažu, oko 70 procenata. Ulaganja su retka i nedovoljna, uglavnom u infrastrukturu.
Nijedan sagovornik nije preskočio pitanje Vladinog nepriznavanja kosovskih diploma, iako to još uvek nije sasvim realan problem, budući da je zabeležen tek jedan takav slučaj u ovom kraju.
Medijska atmosfera je slična kao i drugde u Srbiji. U Bujanovcu je televizijsku frekvenciju osvojila TV Aldi, ali i dalje radi i opštinska televizija. Bez legalnih osnova, oslanjajući se na mogućnost da u očekivanoj podeli četrdesetak dodatnih frekvencija i ona stekne legalan status. Programi su uglavnom na albanskom jeziku, a srpske i romske emisije u velikoj meri odgovaraju proporciji stanovništva.
Kolege novinari iz toga kraja su osnovali profesionalno udruženje Etika, koje bi, u saradnji sa NUNS-om, bilo od pomoći da dostignu još bolji profesionalni nivo, ali i da se lakše oslobode vidljivih i nevidljivih pritisaka na profesiju.
Najozbiljnijeg političkog sagovornika novinari su imali u susretu sa potpredsednikom bujanovačke opštine i nekadašnjim ratnikom Oslobodilačke armije Preševa, Bujanovca i Medveđe, staloženim i razložnim Jonuzom Musljiuom. Iz dužeg i zanimljivog razgovora valja izdvojiti njegovu primedbu da nije normalno da se na punktovima koji u tom kraju kontrolišu puteve ka Kosovu, među službenicima države na prste jedne ruke mogu prebrojati državljani Srbije albanske nacionalnosti. Pri tom, uzajamno poznavanje »onog drugog« jezika rezervisano je među Albancima juga Srbije uglavnom na one starije od četrdeset godina i na one od dvadesetak godina. Srbi mahom ne govore albanski jezik, iako je većinsko stanovništvo u tim opštinama albansko. Očigledna disproporcija u državnim službama, upozorava Jonuz Musljiu, ne doprinosi osećaju Albanaca da je Srbija i njihova država. O konsekvencama toga nije govorio.
Iznenađujuća informacija koju su novinarima dali potpredsednik Opštine Preševo Gazmend Seljmani i njegov šef kabineta Mentor Nuhiu jeste da predsednik Republike Srbije Boris Tadić, prilikom posete Bujanovcu, kada je svraćao u zgradu opštine, nije posetio lokalnu vlast. Bio je tek u službama republičkih vlasti koje se bave poslovima vojske i policije.

	Vukan Simonović