Na šta liči današnja srbijanska diplomatija?

Kalimero iz Srbije

Nisam mogao da odolim izazovu da ovu današnju spoljnopolitičku situaciju ne poistovetim s mojim omiljenim junakom crtanih filmova iz crno-bele ere naše televizije. Da, Kalimero je ono divno, malo, crno pile, sa ljuskom jajeta na glavi koje stalno viče: NEPRAVDA, PA TO JE NEPRAVDA.
Nažalost, sve što radimo u poslednje vreme u spoljnoj politici, sve je baš Kalimero.
Gde su u našoj današnjoj spoljnoj politici umnost, taktičnost, strpljivost, mudra strategija? U ovoj vrsti političke discipline ne može se gledati u pasulj pa šta ispadne, a još manje osluškivati tradiciju (Tarabiće), ili one koje »treba« bez obzira na šta će to da izađe: na zlo ili na dobro. Za diplomatiju treba iskustvo, mudrost i znanje (ne samo iz atomske fizike, nego i iz drugih oblasti) i nadasve – talenat.
Naš mlađani Kalimero se uvek duri, preti, nepopustljiv je, tuđi potezi mu se čine kao zavera i nepravda, a svaki njegov potez je ogromna pobeda. Posledično, drugi su uvek krivi.
Kao država i narod, ponosni smo. U redu. Ali treba već jednom da shvatimo da nismo veliki, kao Rusija, nismo mnogoljudni kao Kina, da su oni uz nas samo ako im je to u interesu, npr. kad su u svađi s ostalim Velikima. Tada im mi baš zgodno dođemo poput monete za potkusurivanje.
Imali smo nekad u diplomatskom resoru velikane. Bili su to Koča Popović, Mirko Tepavac, Miloš Minić, a ni Goran Svilanović i Vuk Drašković nisu bili loši.
Spoljna politika bi trebalo da bude nečujna, kao i da ne postoji. Mi bismo morali da osećamo da je čitav svet naš, da ne budemo samogetoizirani već otvoreni za svaku vrstu saradnje, a ne da stalno slušamo, vidimo i čitamo kako je sve što je prema nama upravljeno iz spoljnog sveta – NEPRAVDA.

	Biro Csaba, Feketić