Čitam u jutrošnjim novinama (16. septembar) kako je Vlada Srbije izrazila žaljenje zbog odluke beogradskog izdavača »Beobook« da ponovo pusti u prodaju svojevremeno samovoljno povučenu knjigu Dragulj Medine američke spisateljice Šeri Džons, posvećenu lepoj Ajši, jednoj od žena proroka Muhameda. Za Ajšu ozbiljni istoričari islama, poput Fazlura Rahmana, čak tvrde da mu je bila i najmilija. Iako je sama knjiga u estetičkom smislu bezvredna i spada u kategoriju »sladunjavih ljubića« – mnogo je buke izazvala upravo svojevremenom samocenzurom izdavača. Ali ne bih da se bavim pitanjem da li se radi o reklamnom triku ili istinskom strahu menadžerâ iz »Beobook«-a od mogućeg besa islamskih fundamentalista u Srbiji i posledica koje bi izdavač eventualno imao. Osvrnuću se samo na ono što me je kao posvećenog demokratu istinski šokiralo i uznemirilo: na jutrošnju vest o tome da je srpska vlada izrazila svoje žaljenje zbog najnovije odluke izdavača.
Ne znam ko je u ime Vlade sročio ovo skandalozno saopštenje o »žaljenju« i o tome kako »ovakva odluka izdavača nije u skladu sa naporima Vlade Srbije da očuva svoj teritorijalni integritet« (!?), ali znam da je takvo saopštenje nedopustivo u istinski demokratskim i sekularnim državama.
Prvo, mi nismo nikakva verska država niti to želimo da postanemo, drugo, nije posao jedne demokratske vlade da se meša u izdavanje knjiga. Ono mora biti i ostati potpuno slobodno. Treće, nejasno mi je kako izdavanjem i puštanjem u promet ove knjige izdavač šteti Vladi i njenim naporima da očuva teritorijalni integritet zemlje. Verovatno se pod tim »naporima« misli na »očuvanje Kosova koje nećemo dati nikada, ama baš nikada«.
Da li Vlada g. Mirka Cvetkovića zaista veruje da se ukidanjem elementarnih demokratskih načela može »braniti Kosovo«? Da se može braniti bilo šta? Da se može ići u Evropsku uniju?
Da se takvim postupcima istinski »dele evropske vrednosti«? Da li će nas »prioritetan cilj Vlade za odbranu Kosova« doterati dotle da nam osim Kosova ništa više ne bude važno, pa ni ljudska prava i demokratija? Hoćemo li zarad »višeg« (nacionalnog) cilja, baš kao u protekla dva veka, zapostaviti one druge obične, svakidašnje ciljeve građana? Hoćemo li zarad Države potpuno zakočiti Društvo umesto da to dvoje dovedemo u normalan sklad i harmoniju? Da li će se zaista u bliskoj ili nešto daljoj budućnosti dogoditi ono što je nedavno u Narodnoj skupštini javno, povišenim tonom, izrekao jedan mlad čovek, uvezen tu skoro, pre nekoliko godina iz Francuske, a koji je trenutno na visokoj funkciji potpredsednika Vlade, da »ako baš budemo morali da biramo između Evropske unije i Kosova, izabraćemo – Kosovo!«
Najnovije saopštenje srpske vlade o »žaljenju« što izdavač pušta pomenutu knjigu u javnost, šćućureno u uglovima mnogih dnevnih novina, nije tek minorna vest na koju treba odmahnuti rukom. Ne, ova vest je fantastičan indikator kako se i u kojim kategorijama u tobože »proevropskoj vladi« razmišlja. Hitno moraju ustati sve demokratske snage, svi oni glasači za Borisa Tadića i usprotiviti se ovom drskom, nedemokratskom potezu.