Vaš list čitam redovno i svaki broj me oduševi svojim sadržajem. Ovaj put me je članak profesora Renea Lukića, pod naslovom »Jugoslovenska agonija«, motivisao da vam se javim u vezi s njegovom dijagnozom.
Autor je uložio mnogo vremena i truda da nam rasvetli zbivanja na ovim prostorima u poslednjih 20 godina. Hronološki je to dobro obradio, ali neke činjenice nije uočio. Promakao mu je jedan detalj koji je vrlo bitan. Zbog tog detalja on, po mom sudu, daje pogrešnu definiciju uzroka rata na prostoru SFRJ. Naime, kao uzrok rata u prvi plan stavlja osvajanje teritorija. Ja se s tim ne slažem, jer do početka oružanih sukoba nijedna strana nije ni spominjala teritorijalne pretenzije. Ubeđen sam da je uzrok rata ideološko neslaganje suprotstavljenih strana oko ustrojstva zajedničke države.
Da se vratim na »detalj« koji je bio fatalan za sudbinu obe Jugoslavije. On ima svoje ime, a zove se UNITARIZAM!!!
Od stvaranja prve Jugoslavije pa do danas, u osnovi srpske politike dominira navedena osobina.
Poznato je da je Kraljevina Jugoslavija bila unitaristički ustrojena, što nije odgovaralo Hrvatima i Slovencima, koji su prethodno s oduševljenjem ušli u zajednicu jugoslovenskih naroda. Međutim, zbog takvog ustrojstva državne zajednice brzo su se razočarali u zajednicu, naročito posle pucnja Puniše Račića na hrvatsku delegaciju 1928. godine u Skupštini. Tim gestom je najočitije pokazao da srpska strana ne želi zajednicu ravnopravnih naroda, već da treba da se zna ko je ravnopravniji u odnosu na ostale. Takvo ponašanje pravdano je većim zaslugama Srba u stvaranju zajednice. To je bio pucanj okorelog unitariste, pa ne treba nikog čuditi što je prva Jugoslavija tako tragično završila.
Druga Jugoslavija je ustrojena na federalnom principu. Svim narodima je garantovana jednakost. Deo srpske elite se osećao neravnopravnim zbog toga što su samo na njihovoj teritoriji date autonomije pokrajinama.
Broz je za života stalno upozoravao na opasnost od unitarizma i nacionalizma. Odmah po njegovom odlaska sa scene srpska naučna i politička elita okupljena u SANU već 1983. i 1984. piše MEMORANDUM, čisto unitaristički akt kojim zahteva preformulaciju državnog ustrojstva. U narodu potiču negativne emocije tako što mu stvaraju iluziju o nejednakosti i ugroženosti u postojećoj zajednici. Pipalicom traže čoveka preko koga će materijalizovati unitarističke ideje. Nalaze ga na Osmoj sednici u ličnosti S. M. Čim su ga našli pokreće se masovni srpski populizam koji se odvija u dve faze. U prvoj fazi, tzv. jogurt revoluciji, ruši se autonomija Vojvodine. Kada su to ostvarili kreću s drugom fazom, tzv. antibirokratskom revolucijom, koja ima za cilj rušenje republičkih rukovodstava po želji srpske unitarističke garniture.
Uspevaju smeniti crnogorsko rukovodstvo. Dalje ne uspevaju, jer u ostalim republikama nisu imali tako široku podršku, a i oficijelna rukovodstva zauzimaju odbrambeni gard. Sve ovo se dešava 1988. godine, u vreme postojanja federalne Jugoslavije; tako su porušeni temelji zajedničke države.
Taj samo delimičan uspeh unitarista povampiruje medijsku propagandu koja na kraju izaziva oružane sukobe. Milošević je razbucao Jugoslaviju ne kao nacionalista već kao unitarista.
Dakle, druga Jugoslavija je srušena samo zato što se pokušala unitarizovati.
Uvaženi profesor je hronološki to dobro obradio, samo što ne pominje unitarizam kao glavnog krivca za to rušenje.
Napominjem da multietničnost i unitarizam ne mogu zajedno egzistirati. Iz tog razloga bojim se za sudbinu Srbije kao multietničke zajednice. U ustrojstvu sadašnje države postoji mnogo nelogičnosti. Kao loš primer navešću jedan vrlo uočljiv slučaj, a to je izbor državne himne, jednog od tri državna simbola.
Himna »Bože pravde« je izabrana po principu koji nije ni moralan, ni kulturan, ni poučan. Očito je da su je birali nekompetentni ljudi koji nemaju sluha za realnost. Pominjući samo Srbe u tekstu, himna pokazuje koliko je nekorektna prema ne-Srbima i koliko ne uvažava njihova osećanja. Umesto da bude faktor državne kohezije, ona je razara po nacionalnoj osnovi.
Himna pokazuje koliko smo egocentričan narod, te se zbog toga bojim da ne završimo kao prethodne dve Jugoslavije.
Uz pozdrav,