Još Jovan Cvijić je tu sramnu srpsku sklonost podaništvu pokušao da opravda beskrajnim ropstvom pod Osmanlijama. Nazvao je to »rajinizmom«. Da li je to baš tako ili je starom mudrom profi bilo mučno suočavanje s očiglednom i jadnom genetskom greškom svog naroda. Pre će biti da je ovo drugo, te je vešto i diplomatski pokušao da sakrije ili pak pobegne od jedne velike i teške istine. Da je Srbin bio pismen u to vreme i da je pravilno shvatio g. Cvijića, možda bi u narednih stotinak godina evoluirao u razumno ljudsko biće koje poštuje sopstvenu ličnost i svoju misao. Nažalost, nije se dogodilo ništa pozitivno u tom smeru. Srbin je ostao i nepismen i podanik. Takav Srbin je idealan medij za političke iluzioniste svih vrsta.
Ovih dana svedoci smo velikog sloma jednog takvog podaničkog braka. Pukla je neraskidiva ljubav između jednog Vođe i najvernijeg sluge. Podanik nad podanicima. Osamnaest dugih godina je kerovao kod svog jedinog velikog Vođe. Predavao se potpuno i sasvim. Slep kod očiju. Razuman, bez mozga. Obuzet i oduzet. Opsednut. Hipnotisan opsenarskim genijem jednog ludaka. Najverniji srpski psić je najzad prolajao svojim lavežom. Naravno, malo je konfuzan i još pati. Duboka veza i još dublja patnja.
Gledam ga i slušam i vidim Srbiju. Čas u ljubavnom zanosu i strastvenoj vezi sa svojim Vođom, čas u dubokoj patnji, muci, jadu i bedi. Malo ljubavi, pa malo boli. I tako redom, tokom cele srpske istorije.
Nije dobro za podanika, ali je dobro za Srbina. Pod uslovom da se u međuvremenu opismenio i počeo da razmišlja svojom glavom. Dobra je prilika da se svi sadanji podanici uvere u sudbinu svog podaništva.
Najzad se i otkrilo kakve smo monstrume imali za vođe. Niko i ništa nije im sveto. Bili su jedini bogovi u zemlji Srbiji. Svako je bio svoj bog. Nemaju oni prijatelje, kumove, familiju. Ne, nikako i nikada. Oni imaju samo sluge i podanike. Za dnevni obrok i privremenu upotrebu.
Trebalo bi ovo da nam bude neki nauk. Svima nama. I podanicima. I sadanjim i budućim vođama Srbije. Veliki je ovo nauk.
Uzmimo se u pamet. U svoju pamet. Svako u svoju pamet. Kakva da je, dobra je, vaša je, sopstvena je.