Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, veoma nerviraju srpsku vladu, pa je ova rešila da ih se otarasi, sve u duhu pripreme Srbije za ulazak u Evropu. Vlada im je poslala »svilen gajtan« (što nije nimalo u evropskoj tradiciji) koji već poduže stoji na poslužavniku, ali je sada, čini se, došlo vreme da se i upotrebi. Umesto pomenutih institucija koje su naše dve dame učinile poznatim javnosti, jer su se profilisale kao nezavisne i nepotkupljive, vlada će osnovati Agenciju za borbu protiv korupcije. Njoj će biti priključena još jedna institucija – Odbor za rešavanje o sukobu interesa, koji je takođe otkrio niz loših postupaka vladinih funkcionera i poslanika, koji se sastoji u gomilanju funkcija, što sve vodi i gomilanju novca. Agencija će imati oko 160 službenika i direktora. Stvar s Agencijom postaje urgentna, jer je od izbora prošlo nekoliko meseci, pa treba zadovoljiti apetite stranačkih zaslužnika. Tako će umesto tri institucije koje su svoj posao shvatile ozbiljno, pa su na svetlo dana iznele mnogobrojne škakljive slučajeve korupcije, koncentracije i monopola, i pokazale koliko su narodni službenici i poslanici pohlepni, nastati jedna skupa i neefikasna partijska mašina pod imenom Agencija za borbu protiv korupcije. Odbor za rešavanje o sukobu interesa izneo je stav pre dve godine da će buduća Agencija biti glomazna i skupa i da, u stvari, neće dirnuti u korupciju.
Kada je vlada donela antimonopolski zakon i obrazovala Komisiju za zaštitu konkurencije verovatno nije očekivala da će je jedna »komisija« dovesti u tolike neprilike. Komisija je, naime, dirnula u nedodirljivog tajkuna Miškovića dokazujući da je monopolista i da drži više od 50 odsto beogradskog tržišta, koje je za Komisiju relevantno tržište (jer su tu koncentrisane najveće i najbrojnije prodavnice »Delte«). Javnost se uzbunila, a Dijana Marković-Bajalović, predsednica, pokazala se kao tvrd orah. Hrabra, rečita, zna posao, a zgodna plavuša. I odmah su se na Miškovićevoj strani angažovali ozbiljni autoriteti dokazujući kako Komisija nije u pravu, kako nije primenila Zakon, niti je utvrdila šta je to relevantno tržište i kako Mišković nikako ne može biti monopolista. Ta on ima jaku konkurenciju, kao što je zelena pijaca i male prodavnice »na uglu«. To je suština studije koju je sačinio Pravni fakultet u Beogradu, koju su napisali profesori i doktori pravnih nauka Vesna Besarović, Mirko Vasiljević, Gašo Knežević, Boris Begović, Dragor Hiber i docent Vladimir Pavić. Kažemo Pravni fakultet, jer studija ima zaglavlje tog fakulteta. Verica Barać kaže za Republiku: »Kada je Savet za borbu protiv korupcije video studiju, tražio je ugovor između ‘Delte’ i Pravnog fakulteta, ali taj ugovor nismo dobili. Tek kada smo se obratili povereniku za informacije od javnog interesa, Rodoljubu Šabiću, koji je intervenisao, dobili smo ugovor, ali bez cifre koliko je posao plaćen«. Drugu studiju, koja takođe dokazuje da Mišković nije monopolista, sačinili su Privredna komora Srbije (u to vreme sadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević bio je njen predsednik) i privatna firma »Konzit«, koja je u vlasništvu Slobodana Milosavljevića i njegove žene, upozorava Verica Barać. I u toj studiji se zaključuje da Miškovićeva »Delta« nije monopolista i da njegov udeo na tržištu u Srbiji iznosi 10,5, a u Beogradu 23,5 odsto. Kako je moguće da se dolazi do tako različitih mišljenja, a svi se pozivaju na zakon. »To je zato što isti ljudi rade projekte, pišu zakone sa ‘rupama’, a onda isti profesori i neoliberalne nevladine organizacije prodaju tajkunima objašnjenja rupa u zakonima. Tako se isti ljudi javljaju u različitim ulogama«, kaže Verica Barać.
Polemika oko Miškovića traje već dve godine, i nakon presude Vrhovnog suda u korist »Delte«. Ovih dana, ministar Milosavljević je ustvrdio da je Zavod za statistiku objavio podatak da Mišković nije monopolista i da je Zavod za statistiku jedini nadležni organ za utvrđivanje šta je monopol a šta nije. Time ministar trgovine negira Zakon o zaštiti konkurencije i samu Komisiju koju je osnovala vlada. Ko će odgovoriti građanima zašto je utrošen novac na pisanje zakona, na Komisiju, na suđenje, kad je jedini nadležan Zavod za statistiku. To je kao kad Velimir Ilić, bivši ministar za infrastrukturu, kupi lokomotive bez tendera »jer zakon ne valja«, kaže Verica Barać i dodaje da »građani svakog jutra plaćaju ‘Deltine’ monopole, pa Mišković i može da plaća stranke«.
U stvari, na delu je konstantno urušavanje institucija i taj rušilački posao obavljaju upravo pojedini članovi vlade. Ministar Dinkić je čak učestvovao u rušenju četiri vlade i specijalista je za prečice. »Stečajna mafija« u sudovima, »giljotina propisa«, NIP, zatvaranje domaćih banaka, Nacionalna štedionica, njegova su dela. Za Savet za borbu protiv korupcije, kada je ovaj otkrio aferu sa »Sartidom«, rekao je da ga čine »babe narikače«. »Sartid« je prodat »US steel«-u, a vlada ignoriše činjenicu da se pred sudovima vode skupe parnice sa nemačkim i austrijskim firmama zbog njihovih potraživanja od »Sartida«. Tada ih nije interesovalo šta se radi u Trgovinskom sudu, ali kada se sudija Kljajević zamerio vlastima zbog »C marketa«, postao je »stečajna mafija«, uhapšen je i držan dve godine u istražnom zatvoru »kao da je ratni zločinac«, ističe Verica Barać.
Nije li posle svega čudno što građani preziru institucije? I nije li poigravanje institucijama i njihovo kompromitovanje u javnosti skrivena poruka vlasti da sve samo od nje zavisi i da samo njoj treba verovati? Priča s ukidanjem Komisije za zaštitu konkurencije, Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora za sukob interesa samo je delić tužne priče o tome kako jedan put u promene i u Evropu može da završi u ćorsokaku.

Posredstvom medija i interneta pratim šta Vam priređuju crnoberzijanci u Srbiji.
Sa jednim takvim ja se sudim već punih sedam godina i na kraju sam bila prinuđena da se obratim međunarodnom sudu za ljudska prava.
Obratite pažnju, Vi ste takođe žena u jednom patrijarhalnom društvu, živite u državi koja nije pravna, pa budite upozoreni.
S izuzetnim poštovanjem,

Pošto sam čuo da je »Delta« podnela krivičnu prijavu protiv Vas, želim da Vas obavestim o tome kako »Delta«, tj. njihovi supermarketi »Maxi«, ucenjuju i reketiraju proizvođače i trgovce koji žele da prodaju robu u njihovim marketima.
Naime, da bi bilo koji proizvođač mogao da postavi robu na rafove u njihovim prodavnicama, mora da im plati u gotovini »ulaznicu« 140.000 dinara po robnoj grupi proizvoda koje želi da prodaje (robna grupa je, na primer, keks; druga robna grupa je čokolada; treća robna grupa su bombone). To znači da ako želite da prodajete keks, čokoladu i bombone morate da im platite 3 x 140.000 = 420.000 dinara.
Plus, mora se platiti još 50.000 dinara po jednom prodajnom objektu. Znači, ako proizvođač želi da mu se roba prodaje u pet objekata mora da plati dodatnih 250.000 dinara.
Ukupno 420.000 + 250.000 = 670.000 dinara mora da plati onaj ko želi da uđe u »Maxi«.
A situacija je istovetna i u drugim »Deltinim« marketima (»Tempo«, »C market« i ostali).
I to svi znaju, ali o tome ćute. Niko neće da progovori javno, jer neće više nikada moći da prodaje svoju robu.
A zar to nije korupcija, i to ona najgora?
I zar nije tragično da privrednici mogu svoju robu da prodaju u slovenačkom »Merkatoru« slobodno, a u srpskim prodavnicama samo uz plaćanje reketa!?
Prvo nas je Mišković pljačkao sa Miloševićem, pa sada sa Koštunicom. I sve je bogatiji, a vidite na čiji račun.
Nadam se da ćete o ovome progovoriti, jer to što rade je strašno.

Uvažavajući Vaš dosadašnji rad, iskreno zalaganje, odvažnost i hrabrost u borbi protiv korupcije, nakon saznanja da ćete se suočiti s advokatskim timom jednog od srpskih moćnika, koji očigledno kreće u otvorenu kampanju protiv Vas, odlučio sam da Vam, iz ličnih razloga, ponudim svoje advokatske usluge, bez naknade. Ova moja odluka nije motivisana željom za javnom promocijom, s obzirom na to da nisam anoniman u pravničkim i advokatskim krugovima.
Radim u pravosuđu već 20 godina i imam prethodno sudijsko iskustvo u jednom od beogradskih sudova. Ukoliko želite da razgovarate o mojoj ponudi, molim Vas da mi do ponedeljka odgovorite uzvratnim mailom, uz navođenje Vašeg broja telefona, kako bih Vas, u tom slučaju, kontaktirao.
S poštovanjem,