Oktobarski broj Republike
ilustrovan je fotografijama koje belodano svedoče
o tome kako su se razni krupni politički i društveni
događaji tokom celog XX veka odslikavali u javnim
prostorima, naprosto valjajući se beogradskim
trgovima i ulicama. U prethodnom, septembarskom
broju, prikazali smo dragocenu publikaciju Muzeja
grada Beograda iz koje su slike preuzete. One,
međutim, ne svedoče samo o jednom prohujalom i
burnom vremenu, nego otkrivaju mnogo toga što
je danas prilično zamagljeno i svesno skriveno.
Fotografija ne ume da laže, uz samouvereni smešak
odgovorio je davne 1840. godine dvorski slikar
kraljice Viktorije kada je upozorila da bi ga
pronalazak fotografije zauvek mogao oterati sa
dvora.
Slédeći ovu istinitu misao duhovitog slikara čitalac
će, ukoliko pažljivo pogleda ove fotografije,
jasno moći da vidi ne samo krvave prestole vladara
koji su na njima zaseli nakon ubistva prethodnih,
tiraniju brojnih režima i međusobice političkih
rivala, nego i to kako su se ponašale političke
elite u prekretnim vremenima nastupanja fašizma
i tokom okupacije Beograda. Videće se i ono u
šta danas mnogi ne žele da veruju. Na primer,
pred čijom zastavom salutiraju »srpski rodoljubi«
pred kojima, kako onomad reče jedan ministar,
treba »da se stane mirno i salutira«.
Srećom, videće se i ono čime se Beograd može ponositi:
snažno antifašističko opredeljenje Beograđana
i sloboda izvojevana upravo u jednom davnom oktobru.
U jednom ne tako davnom oktobru, pak, Beograd
se opet zahvaljujući svojim građanima izborio
za slobodu i demokratiju, boreći se protiv vlasti
jednog čoveka i tiranije nacionalšovinizma.
Nažalost, uz malene izuzetke, oba ova oktobra
jednako se stide i aktuelna vlast i opozicija.
Ta dva istinski svetla slobodarska trenutka na
skroman način obeležavamo ovom fotografijama.
 |
| |
Zlatoje
Martinov |
|
