Moguće opcije energetskih strategija u regionu

U organizaciji Fonda za ljudska prava Hrvatske, Heinrich Böll Fondacije Hrvatske i NVO Eko Kvarner učesnici iz širokog regiona imali su, verujem, za mnoge retku privilegiju da im se na međunarodnoj intersektorskoj konferenciji »Novi energetski koridori u jugoistočnoj Evropi i zaštita ljudskih prava«, održanoj početkom juna u Opatiji, sažeto geostrateški, tehnološki, investiciono i posebno s aspekta zaštite envajronmenta i garantovanih ljudskih prava, izlože kompleksni projekti i predoče moguće dobiti, ali i opasnosti i osporavanja ovakvih planova.
U situaciji kad u nas niti Parlament niti Vlada u celosti, demokratski ili partokratski parcijalno (kakvi god i kad god da su se konstituisali), a pogotovo građani ili stručnjaci u Srbiji ne znaju skoro ništa o energetskim dogovorima ili mogućim mrežama trasa preko naše teritorije, ova informacija jeste relevantna, tim pre što iz naših medija još uvek i do danas o tome malo saznajemo.
Namera konferencije bila je da se uspostavi osnova dijaloga između privatnog sektora, državnih institucija, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, nezavisnih eksperata i medija, ne samo o pitanjima širenja energetskih mreža, već i o pitanjima poštovanja u tom kontekstu osnovnih ljudskih prava, odnosno prava na zdravu životnu sredinu, prava na zdravlje i život, prava na imovinu i prava na održivi razvoj!
Grupa naših, uglavnom ekoloških NVO i nezavisni ekspert za energetiku, sa posebno zapaženim znanjem i tematskim referatom, učestvovali su na ovoj, upravo zato, izuzetno značajnoj i dobro organizovanoj konferenciji. Ove energetske strategije i koridori povezuju i nužno nameću ozbiljnu višeslojnu saradnju u širem regionu, koji dotiče zemlje od Rusije, Azerbejdžana, Gruzije, Kazahstana, Moldavije, Ukrajine, Turske, pa do našeg SEE, jugoistočnog regiona Grčke, Albanije, Bugarske, Makedonije, Kosova, Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Italije, pa i manjih lokaliteta, kao npr. ostrvo Krf, ali i predstavnike velikih evropskih institucija i fondacija Francuske i Nemačke.
O lokalnim uslovima, težini ili čak ozbiljnosti političkih pritisaka, ali i brojnih sporenja oko modela paralelne privatizacije naše postojeće energetske infrastrukture da ni ne načinjemo, jer tek onda ova resursno i energetski i vlasnički i ekološki tranziciono ključna jednačina ishoda modela budućeg razvoja sama po sebi postaje u celosti potpuna nepoznanica.
Uzgred zapažamo da ovo poslednje skreće pažnju na pitanje ispravnosti, ali i legitimnosti osporavanja prava nacionalnoj manjini na Kosovu – Albancima, u pristupanju međunarodnim fondovima za podsticanje razvoja, jer smo s njima kao ravnopravni potpisnici Energetskog dogovora za SEE stvorili strateške okvire za najveće energetsko tržište u svetu; potpisan je još 2005, a ratifikovan 1. jula 2006. u okviru inicijativa Pakta za stabilnost SEE na nivou vlada i UNMIK. Ovakva strateško razvojna i politička nekonzistentnost dovodi u pitanje i neke poteze naše skorašnje politike (npr. energetski dogovor sa Rusijom mimo ove stečene obaveze!), a stvaranje parlamentarne krize po pitanju uslova snabdevanja energije i energetskih trasa sa snabdevačem iz Rusije samo je prouzrokovalo nepotrebne dodatne lokalne političke »autogolove«, kao da ih nemamo nerešenih već na pretek).
Zajednička potreba podsticanja razvoja svih u užem i širem regionu zahteva više usmeravanja energije na redefinisanje inače našeg nepovoljnog Zakona o lokalnoj samoupravi i autonomiji. Mi svi ravnopravno imamo pravo i na »održivi razvoj«, o čemu se

u nas malo zna i još manje dela i kad se radi o tzv. većinskom narodu. Stoga treba sasvim različito, strateški razvojno, kooperativno, otvoreno za razmenu edukativnih programa i sl. formulisati naš dugoročni stav prema za sve pozitivnom modelu nezavisnosti i ekonomskog razvoja te pokrajine. Ne samo teritorije i spomeničke baštine, već pre svega mora se ravnopravno predstaviti i strategija o potrebama održivog razvoja stanovništva, a posebno o siromaštvu i nezaposlenosti mladih, jer u suprotnom moglo bi se u krajnosti govoriti o svojevrsnom razvojnom i ekološkom aparthejdu. Zato bi i dosadašnji primeri saradnje i donetih zajedničkih deklaracija NVO o energetici mogli da posluže kao uzor »pozitivnog dijaloga«; npr. NVO Italije poništile su svojim upornim kampanjama, u situaciji »slabosti« albanskih NVO, izgradnju termoelektrane na lokaciji Valone, zaliva visokog kvaliteta prirode i mora Jadrana i potencijala urbano-turističkog i ekološkog razvoja. Inače, danas drugi subjekti na energetskim tržištima, na kontinentalnom nivou, predviđaju da ovaj region jugoistočne Evrope postane
		Grabturm bei Radkan. Dieses großartige Beispiel einer "Türbe" verrät deutlich, woher die Form stammt, nämlich vom Nomadenzelt. Sogar die Troddeln an der Oberkante sind nicht vergessen. Gebaut um 1281

glavni koridor transporta energenata, usmerenih iz dalekih izvorišta, ka tržištima zemalja članica EU, ali i ka drugim destinacijama (za sada štiteći jasno jedino vrlo opasnu plovidbu Bosforom, ali nagoveštavajući i potrebu za strategijom smanjivanja cevnog transporta morima). Dodatno saznajemo, po prvi put, upravo u Opatiji, da već postoje obavezujuće stavke u nekim sporadičnim pripremama, mimo potpisanih obaveza pomenutog SEE dogovora (iako u različitim fazama, partnerima ili na različitim lokacijama), ali i energetskih projekata za sada usaglašenih između dve ili više zemalja u regionu (kojim?). Međutim, već sada su oni očigledno međusobno više predmet konkurentnosti snabdevača nego optimalnosti i lokaciono i ekološke efikasnosti transporta, ali kontradiktorno optimalnosti oslanjaju se na iste snabdevače energenata ili na ista tržišta, što s pravom ukazuje na nepotrebnost/neracionalnost tolike gustine energetskih koridora na ovoj teritoriji. Gustina je znači više vezana za interese i konkurentnost snabdevača i krajnjih potrošača. Ne vodi se ni ekološki ni finansijski obavezujući račun o samoj teritoriji trasa i uticaja na druge potencijale lokalnog razvoja i posledice po stanovništvo.
U situaciji kad energetski i finansijski eksperti tvrde da će se od »tranzitne rente« moći vrlo malo dobiti, zbog novih pravila globalno fluktuirajućeg finansijskog kapitala i dominantnih pravila »berzanskog tržišta«, pitamo se s pravom zašto su ove teme tako netransparentne i nesinhrono planirane, kako nacionalno tako i interregionalno. Posebno kad ovako planirani osnovni EU energetski tok prolazi kroz region tako sveže razoren i

parcijalizovan – novo teritorijalizovan – u seriji ratova, gde ni mnogo životnije teme nisu bile zaštićene ni poveljama o ljudskim pravima ni ekološkom svešću političara i stanovnika, a još manje efikasnim kategorijama »bezbednosti i zaštite od rizika«. Pitamo se da li je upravo ovakva atomizacija omogućila neracionalne konkurentne mreže iste ponude i potražnje, a u situaciji kad je i u svim EU dokumentima ekologija i održivi razvoj jedan od tri osnovna stuba razvoja i politike tzv. 3E – Economy– Ecology–Equity? Ovakva situacija za sada neusaglašenih razvojnih energetskih strategija izaziva već ozbiljnu zabrinutost među mnogim nezavisnim ekspertima (energetičari, arheolozi, biolozi, urbanisti, ekonomisti i dr.), pojedinim regionalnim vlastima, ali pre svega u civilnom sektoru i među samim građanima, tzv. stakeholderima – akterima legitimno i obavezno prisutnim u svim razvojnim projektima prema EU
		Predigt Mohammeds. Zeichnung nach einem Blatt aus dem Manuskript Hazine. 16. Jahrhundert. Top Kapu Saray Museum, Istanbul

direktivama! Zabrinutost nije vezana samo za nedorečenosti tehnološko, lokacijskih i investiciono vlasničkih strategija i spremnosti institucija da daju suštinske (a ne »prazne školjke«) analize uticaja SEA (strateška ekološka; EIA) ekološki impakt i analizu rizika. Veća zabrinutost vezuje se za činjenice da u ovom regionu postratnih trauma još uvek vlada visok stepen nestabilnosti i različitih oblika rizika, ali i nespremnosti usitnjenih novodržavnih institucija da se suoče s novom dinamikom konkurencije globalnih aktera na tržištu energije. Ovo danas uveliko određuje i političke izbore samih globalnih sila, npr. teme u izbornoj kampanji SAD ili agenda nove Vlade u Rusiji.
I, na kraju, moramo da zabeležimo relevantan lični stav mnogih od nas koji smo s pažnjom pratili i saznavali mnogo, ali bili potaknuti i na vlastite kritičke ili tragično kasno spoznate činjenice iz bogato pravno, ekološki, strateški, tehnički i investiciono-tržišno obrađenih uvodnih i tematskih referata. Naime, na svim prikazanim mapama regiona, na kojima će se uskoro preplitati ili duplirati ine energetske mreže (a u cilju bolje konkurentnosti tržišta i sprečavanja monopolskih političkih ucena), očitavala su se u »sloju ispod« ranije moguća, racionalnija rešenja i izgubljena prilika da je ovaj prostor bivše nam zajedničke zemlje, kao nerazbijena celina bar u energetskom smislu diverziteta i racionalne povezanosti i lokacije izvora i koridora, obezbeđivao moguće najbezbednije i najracionalnije energetske trase. Uništen je upravo lokaciono, bezbedonosno. O principima primene ljudskih prava još se učimo, ali evo vidimo da tu nisu bili efikasni ni dugi procesi rekonstrukcije, ni međunarodni sudski eksperti i sudovi. Tim više imamo razloga za ozbiljnu zabrinutost oko mogućnosti i efikasnosti ostvarivanja ekoloških prava oko mreže novih energetskih koridora, a sve to u trenutku ozbiljne globalne krize klime, a na pragu sa sledećom globalnom krizom vodosnabdevanja i krizom hrane. U obimnoj strukturi naših ministarstava nove Vlade (i haosa nivoa lokalne samouprave, gde imamo ministra za regionalni razvoj, ali u Ustavu u kategoriji »teritorijalne organizacije« nemamo definisanu teritorijalnu jedinicu »regiona«, posebno ne po obaveznim tzv. NUTS standardima EU direktive!), pitamo se ko može ove probleme intersektorski ne samo sagledati već pre svega strateški i politički rešavati. Da li ćemo imati na delu i dalje još jednu strategiju »bacanja prašine u oči« ili ćemo uspeti, uz pomoć nestranački odabranih eksperata, uvida javnosti, medija i participacije civilnog društva i lokalne vlasti i stakeholdera, pronaći najpovoljnije ekonomske, energetske i ekološke naše razvojne »3E« staze, u novoj kompleksnoj mreži globalnih interesa, ali i oskudica i mogućih konflikata.

	Sonja Prodanović

Nove energetske trase u jugoistočnoj Evropi i zaštita ljudskih prava

Međunarodna intersektoralna konferencija

Opatija 31. 06–1. 07. 2008.

Zaključci
1. zemlje zastupljene na ovoj konferenciji su veza između proizvođača fosilnih goriva iz Rusije i Bliskog istoka sa potrošačima u EU i susednim zemljama;
2. trase cevovoda nafte i gasa determinisane su energetskim interesima EU, SAD i Rusije, kao i interesima i potrebama zemalja uključenih u ove projekte;
3. projekti cevovoda treba da se realizuju saglasno sa envajronmentalnim zahtevima, na osnovu cost-benefit analiza, koje bi trebalo obavezno da uključe »procenu rizika« kao i »procene ekoloških uticaja«;
4. gde god je to moguće projekti cevovoda moraju da se planiraju tako da izbegnu neophodnost transporta morem, sa preferencijom transporta nafte cevovodima lociranim na čvrstom terenu;
5. zemlje uključene u projekte naftnih cevovoda morale bi da iskoriste tu priliku da unaprede svoj razvoj, poštujući EU direktive i Međunarodnu energetsku Povelju sa protokolima, kao i međunarodne konvencije vezane za envajronmentalne rizike;
6. stoga učesnici podstiču vlade i međunarodne institucije da projektuju, planiraju i finansiraju energetsku infrastrukturu, u saglasju sa principima Arhuske konvencije, a u cilju razvijanja kompetitivnih i transparentnih tržišta energije, izbegavajući povećavanje tranzitnih renti;
7. učesnici uvažavaju značaj veze između dobrog funkcionisanja tržišta energije i energetske sigurnosti, sa pitanjima »dobrog upravljanja« i strategije smanjenja siromaštva;
8. učesnici ističu zahtev za objedinjavanjem svih relevantnih dokumenata (uključujući jugoistočno-evropski Energetski dogovor zajednice, a prema preporukama i obavezama iz EU energetskih i envajronmentalnih ACQUIS-a,Međunarodnu energetsku povelju sa protokolima, kao i sve druge relevantne dokumente) i njihovo objavljivanje na lokalnim jezicima, sa referencom na lokalne instrumente ratifikacije;
9. uspostavljanje mreže naftnih i gasnih cevovoda mora se razvijati uporedo s uspostavljanjem podrške razvoju obnovljivih izvora energije putem državnih subvencija, poštujući najnovija tehnološka rešenja, ali istovremeno stremeći decentralizaciji i diverzifikaciji snabdevanja energijom.