Slovo Mihajla Mihajlova

Na večeri priređenoj 22. jula za prijatelje, u restoranu Zdravka Gvera na Novom Beogradu, ovako je govorio u svetu poznati disident Mihajlo Mihajlov:
Dame i gospodo, dragi prijatelji!
Prvo – zahvaljujem vam se što ste se odazvali mom pozivu da večeras dođete ovamo.
Kako me već odavno ne posećuju neke nove ideje, primoran sam da parafraziram misli naših velikih predaka.
Tako se setih polušaljivih reči Alberta Ajnštajna, koji je govorio: »Ako se ispostavi da su moje teorije tačne – Nemci će reći da sam Nemac, a Jevreji da sam Jevrejin. A u slučaju da su teorije pogrešne, Nemci će reći da sam Jevrejin, a Jevreji da sam Nemac«.
Pa eto, primenjeno na mene – ukoliko sam nešto vredno napisao ili uradio u životu – Rusi će reći da sam Rus, a Jugosloveni da sam Jugosloven. U suprotnom – Rusi će reći da sam Jugosloven, a Jugosloveni da sam Rus.
Kao strasni pušač, već preko 54 godine, uvek čuvam kod sebe jednu stranicu iz veoma ozbiljnih američkih novina, Washington Post, u kojem je, u sekciji »Nauka« na vrhuncu antipušačke kampanje pre desetak godina, preštampan članak iz uglednog medicinskog časopisa Medical Review, u kojem se nabrajaju sve poznate negativne strane pušenja – karcinom svih mogućih organa, srce, emfizem itd., ali je, istovremeno, i to sa nevericom, priznato da nikotin ima jedan, za savremenu medicinu još neobjašnjiv pozitivan efekat. Naime, pušenje je jedina efikasna prevencija za Alchajmerovu bolest, to jest staračku senilnost. Iako ove godine punim 74 godine, kao da još uvek ne bolujem od te bolesti, naime, kako vidite, sam mogu viljuškom da stavim ćevapčić u usta, umesto da ga guram u uvo, da popijem konjak i, što je glavno – zapalim cigaretu koju sam smotam od najboljeg hercegovačkog duvana. Tako da pušenje, izgleda, zaista ima i neku korisnu funkciju, izuzev blagog i smirujućeg raspoloženja koje stvara, zbog čega su u Americi, odakle je duvan i potekao, urođenici pušili »lulu mira«. Naravno, mogao bih se setiti i poznatog čoveka XX veka, koji je prvi u novim vremenima započeo borbu protiv pušenja, a sam bio ne samo nepušač već i veliki antialkoholičar, a k tome i ubeđeni vegeterijanac, te bi mu se od samog mirisa divnog roštilja Zdravka Gvera totalno smučilo. Njegovo ime je Adolf Hitler!
Kao još jedan nekadašnji, a i naših dana kuriozitet, hoću da pomenem i jednu interesantnu činjenicu, koje mnogi nisu svesni. Naime, pre nešto više od 200 godina Sjedinjene Američke Države su nelegalno i jednostrano proglasile nezavisnost od Britanske imperije. I prva država koja je u to vreme skoro momentalno priznala tu nezavisnost bila tadašnja Dubrovačka republika!
I najzad, da završim ovom reminiscencijom: za vreme krvavog Građanskog rata u Americi (a svi građanski ratovi su užasno krvavi, ne samo na Balkanu), predsednik severnjaka Abraham Linkoln je bio poznat po tome što je kao veoma religiozan čovek uvek nalazio pola sata vremena dnevno da se pomoli u kapeli Bele kuće. Jednom su ga novinari upitali: »Gospodine predsedniče, molite li boga da bude na vašoj strani u ovom ratu?«
Linkoln je odgovorio: »A ne, ni u kom slučaju, upravo suprotno: ja molim boga da mi dâ dovoljno snage da uvek budem na njegovoj strani!«
Nažalost, kad se mog života tiče, bog mi je veoma retko, ako je i uopšte, davao takvu snagu. Tako da umesto zahvaljivanja njemu – moram tražiti oproštaj od svih onih kojima sam hotimice ili nehotimice naneo zlo ili nepravdu, pa čak i od svojih prijatelja.
Eto, rekao sam sve što mi je u ovom trenutku ležalo na srcu. Ali da završim veselijom notom, setivši se ruske poslovice: Kto ne kurit i ne piot – tot zdorovenjkim pomrjot! (na srpskom: Ko ne pije i ne puši – umreće u dobrom zdravlju!).
Zahvaljujem na pažnji.

	D. M.