Lošinjski dani bioetike, sedmi put

Naučno-kulturna manifestacija Lošinjski dani bioetike, možemo slobodno reći već tradicionalna međunarodna konferencija koja se održava u Malom Lošinju u susednoj Hrvatskoj, i ove godine je, od 8. do 11. juna, oko aktuelnih bioetičkih problema okupila brojne filozofe, sociologe, pravnike, teologe, medicinare, biologe i ine naučnike, istraživače, umetnike.
Prvi lošinjski bioetički simpozijum, održan još 2001. godine, upamćen je i po pozdravnoj poruci koju je »otac bioetike« Van Rensselaer Potter1 uputio ovom skupu izrazivši nadu da će skup »dati nov podsticaj bioetici u Hrvatskoj, kao i u susednim zemljama na celom području«. Kako veli Ante Čović, profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta i, pored ostalog, inicijator ovog međunarodnog interdisciplinarnog skupa, Potterova nada je

zapravo poprimila karakter i snagu blagoslova. Naime, već 2002. godine Hrvatsko filozofsko društvo, Hrvatsko bioetičko društvo i grad Mali Lošinj utemeljili su međunarodnu naučno-kulturnu manifestaciju Lošinjski dani bioetike, kao i međunarodnu konferenciju Bioetički forum za jugoistočnu Europu od 2005. godine, te poslediplomski tečaj Ljetna škola integrativne bioetike od 2006. godine. Naučni deo i centralno mesto Lošinjskih dana bioetike jeste međunarodni simpozijum »Integrativna bioetika i nova epoha«; pored ovog simpozijuma, okrugli stolovi i studentske radionice, čije su teme vezane za aktuelne bioetičke probleme, takođe čine značajan naučni deo ove manifestacije. Učestvovanjem na ovom skupu stičemo utisak da je on zapravo autentični izraz prvobitne Potterove zamisli »bridge bioethics« koja je (re)afirmisana u konceptu integrativne bioetike. Podsetimo, ukratko, da se u brojnim definicijama bioetike mogu izdvojiti tri talasa idejnih obrazaca: prvi talas započinje sa Potterom i njegovim konceptom bioetike koja je zamišljena kao most između biomedicinskih, odnosno prirodnonaučnih i humanističkih disciplina; zatim, u drugom talasu početkom 80-ih godina XX veka, ovaj koncept biva sužen na principe biomedicinske etike, da bi najzad, u trećem talasu, pojam bioetike iznova bio proširen kroz interferiranje, te integrisanje najrazličitijih znanja i disciplina u cilju bioetičkog (re)konstruisanja čoveka i njegovog sveta – izdvajamo koncept integrativne bioetike čije je rodno mesto
		Stuckrelief aus Khirbet el-Mefdschir, etwa 743. Diese etwas grobe Darstellung einer Tänzerin ist eines der ältesten Beispiele islamischer Rundplastik

intelektualni prostor jugoistočne Evrope i pominjani međunarodni simpozijum. Dakle, čitajući pomenuto programsko izdanje izdvojićemo ukratko neka izlaganja učesnika/učesnica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Bugarske, Litvanije, Nemačke, Italije, Britanije, Kanade, Irana, Japana. Kao značajne i raznovrsne bioetičke teme autori/autorke su razmatrali ekološku krizu, ekološku svest i moralnu krizu savremenog čoveka, sa potonjim u vezi – moralocid i re-promišljanje morala, zatim aktuelne GMO probleme, etičke aspekte korišćenja životinja u eksperimentalnim istraživanjima, probleme postupanja sa medicinskim otpadom, probleme transplantacije, zaveštanja organa i ksenotransplantacije, zatim različite aspekte zaštite prava pacijenata; dalje, izdvajamo razmatranje sporta kroz »bioetičku prizmu«, zatim ljudskog dostojanstva u bioetičkoj raspravi i biomedicinskim istraživanjima, siromaštva kao moguće teme bioetike, te analizovanje medicine u očima medija itd. Najzad, pomenimo i veoma inspirativne teme studentskih bioetičkih radionica: od hermeneutike zdravlja i bolesti, preko kritike savremene medicine (»kritike iznutra i izvana«) do zdravlja i prirodne sredine i zdravlja i sistema zdravstvene zaštite.
Videli smo, navodeći neka izlaganja sa pomenutog međunarodnog simpozijuma, šta sve koncept integrativne bioetike može obuhvatati. Dakle, zaključimo, ovaj susret sa lošinjskim konceptom integrativne bioetike čini nam se valjanim podsticajem u razvijanju bioetičke svesti i bioetike u našem, srbijanskom ambijentu koji zahteva ozbiljno bavljenje, promišljanje i rešavanje aktuelnih problema prepoznatih u navedenim temama izlaganja. Kako smo u jednom od prethodnih brojeva Republike obznanili osnivanje Bioetičkog društva Srbije, te bioetičku (re)konstrukciju Srbije, verujemo da ćemo na talasu koncepta integrativne bioetike,osim teorijskog i praktičnog rešavanja brojnih bioetičkih problema, učvrstiti i saradnju sa bioetičkim društvima i sličnim organizacijama regiona, za početak.

	Sandra Radenović

1 Ukratko, podsetimo da je Potter američki biohemičar i onkolog koji je 1970. godine prvi upotrebio termin bioetika. Videti: Van Rensselaer Potter (1971), Bioethics: Bridge to the Future, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, NJ.