U januaru 2008. godine, bez javno podignute optužnice, počelo je suđenje novopazarskoj petnaestočlanoj grupi ehli suneta (vehabija); nastavljeno je tokom aprila i juna i tek je praćenjem sudskog procesa postalo jasno da su optuženi za nezakonito držanje oružja i udruživanje radi terorizma, a pojedinci iz grupe i za planiranje ubistva Muhamera Zukorlića, muftije novopazarskog.
Optuženi su izjavili da razumeju optužnicu, ali su porekli dela i namere za šta su optuženi, da su uhapšeni bez sudskog naloga, da im je sve podmetnuto, da su iza svega državne tajne službe, neki beogradski i novopazarski političari i muftija novopazarski M. Zukorlić i njemu odana policija i svi su, sem jednog, svoje svedočenje započinjali rečima: »U ime Alaha milosnog i samilosnog, samo Njemu verujemo i samo Njemu klanjamo...«
Na tavanu kuće Bekta Memića (1936, selo Raždaginje, opština Sjenica) policija je pronašla tri bombe, pušku i pištolj, za koje nije imao dozvolu, a u kolibama i njivama nagazne mine, automatsku pušku, municiju cal. 7,62 mm, sanitetski materijal i konzerve sa hranom. Memić je objasnio da je boravio kod sina u BiH i da je tek kod kuće video da je u torbi pokrivenoj osušenim voćem doneo nešto što nije znao šta je, da mu je to sin spakovao i to nešto je odneo na tavan kuće, i tek mu je u policijskoj stanici rečeno da su u pitanju bombe, »a da je znao da su bombe, bacio bi ih u šumu, u goru, u vodu« (B. Memić je 1961. odslužio vojni rok – prim. P. V.).

Za sve ostalo što je policija pronašla Memić je rekao da mu je policija podmetnula – sem pištolja, koji mu je poklonio sin koji je u torbu stavio bombe, jer je legalno imao isti pištolj, ali ga je policija uz potvrdu oduzela i nikad nije vratila, ali nije objasnio zašto je taj pištolj oduzet. Kad je počeo rat u BiH, taj sin je otišao da se bori (»Za koga i protiv koga je ratovao, nikad ga o tome nisam pitao a on sam nikad nije pričao«), ali je pre deset godina ubijen.
Nedžad, drugi sin Bekta Memića, uhapšen je tokom akcije hapšenja vehabija, ali je sa »lisicama« na rukama pobegao četvorici policajaca i sada se nalazi u Francuskoj, gde je zatražio politički azil.
Bekto Memić je imao tri operacije noge i jednu prostate, a kad je uhapšen nalazio se u Novopazarskoj banji na lečenju. Zbog starosti i obolele prostate mora često da urinira i kad je zamolio policajce da izađe iz automobila oni su mu to dozvolili; međutim, kad su izašli, jedan ga je snažno udario u slepoočnicu, zbog čega je pao, a zatim ga je drugi policajac u čizmama udarao i od tih udaraca Memić i nakon tri meseca ima krvne podlive po telu (priložena medicinska dokumentacija).
U kompjuteru Mehmedina Koljšija pronađeno je oko 2.500 filmova i fotografija na kojima su prikazana lica snajperista dok nišane metu, vojnike u akciji, scene masovnog ili pojedinačnog ubijanja civila ili zarobljenih vojnika, raskomadana tela ili tela na kojima su vidljivi tragovi fizičkog zlostavljanja, scene sa dženaza ukopa u Potočarima (Srebrenica), razorenog trgovinskog centra u Njujorku...
Pronađene su i mape Novog Pazara (sa naznačenim zgradama bolnice, autobuske stanice, vodovoda i svih trafo-stanica i džamija), mape Beograda (označene zgrade Beograđanke, Narodnog pozorišta i američke ambasade), geografska karta Srbije sa administrativnom granicom sa Sandžakom i fotografijom sablje zabodene u tu granicu, i geografska karta Crne Gore – bez državne granice sa Srbijom; srbijanski Sandžak i severni deo C. Gore (»crnogorski Sandžak«) istovetno su šrafirani i vizuelno čine celinu.
Mehmedin Koljši je u januaru datu izjavu da mu je policija sve podmetnula porekao izjavom u junu »da je sve to preuzeo sa interneta zato što ne voli nasilje i rat i oseća strašno žaljenje zbog patnji ljudi bez obzira na to koje su rase, nacije, religije i geografske pripadnosti i žaljenje zbog materijalnih razaranja i da su zgrade Beograđanke, N. pozorišta i američke ambasade arhitektonski veoma lepe i zanimljive«, ali nije objasnio kakvu vezu to ima sa mapama Beograda i N. Pazara, prekrajanjem granica i pomenutim zgradama, koje nisu porušene. Porekao je da je glavni organizator i učesnik u ometanju koncerta »Balkanike« i planiranja ubistva muftije Zukorlića.

Jedan od uhapšene rođene braće Vejselović rekao je da je po nalogu i novcem Ismaila Prentića, ubijenog tokom hapšenja vehabija, kupio 25-30 kg armaturnog gvožđa, isekao ga na veoma sitne komade, spakovao u više najlon kesa i zakopao na raznim lokacijama, ali Prentića nije pitao za šta je to gvožđe namenjeno. Porekao je učestvovanje u ometanju koncerta »Balkanike«, planiranje ubistva muftije Zukorlića i članstvo u udruženju »Aktivna muslimanska omladina« i objasnio da takvo udruženje postoji u FBiH ali ne i u N. Pazaru, ali je povremeno odlazio u prostorije udruženja Sahva (buđenje), na sok i kafu. Vejselović je rekao da je ehli sunetima zabranjen ulazak u sve novopazarske džamije i klanjanje i pevanje hadisa na način ehli suneta, da ih hodže nazivaju magarcima koji galame u džamijama, da ih u Sandžaku obični vernici muslimani doslovno pljuju i gađaju kamenicama i da im je u celom Sandžaku život ugrožen.
Policajci, svedoci optužbe, nisu mogli da se slože da li je Nedžad Memić uhapšen u Sjenici ili u planini Ninaja, da li su mu »lisice« stavljene na ruke napred ili iza leđa i da li je u marici sedeo do ili iza vozača, kako su mogli da čuju komentare uhapšenog Fuada Hodžića smeštenog u apsolutno zvučno izolovan deo »marice«, da li je, tokom pretresa šatora, u šumama planine Ninaja 17. marta u 21 sat bio sumrak ili potpun mrak – pa je mesto pretresa osvetljavano baterijskom lampom – zašto su sumnjive knjige pisane arapskim alfabetom (»Čim smo videli knjige sa neobičnim slovima, odmah smo znali s čim i s kakvima imamo posla«) i kakve je boje bio automobil u kojem je uhapšen Nedžad Memić (optuženi Adnan Hot, vlasnik automobila: »Ja sam imao samo jedan automobil, a sad od policajaca čujem da je bio siv, plav, tamno siv, crn, beo, svetlo siv i crven, pa me interesuje kakvu je boju imao moj automobil i zašto se gospoda policajci nisu dogovorili pre svedočenja kako će da lažu!?«).
Rajko Danilović, advokat odbrane B. i N. Memića obratio se jednom policajcu–svedoku: »U sud je zabranjeno unositi fotoaparate, diktafone, mobilne telefone, noževe i svako drugo oružje, pa me interesuje šta imate ispod majice – novine ili pištolj?« Policajac je podigao majicu i odgovorio: »Futrola za pištolj«. Međutim, niko nije tražio da se proveri istinitost policajčevih reči.
»Neki od optuženih bili su sumnjivi i zbog veoma duge brade«, izjavio je jedan policajac, na šta je reagovao optuženi Adnan Hot, jedan od najglasnijih u zahtevu da i muftija Zukorlić bude saslušan kao svedok: »Do 11. septembra 2001. i muftija Zukorlić je imao veoma dugu bradu, ali je odmah bradu ostriga, i sad liči na... na šta već liči, naki ostrigan!«
Zbog upornog zahteva optuženih da i muftija Zukorlić svedoči (»Imali bismo mnogo šta da ga priupitamo«, Vahid Vejselović), predsedavajući Pretresnog veća je saopštio da je muftiji Zukorliću upućen zahtev da svedoči i da će to učiniti sutradan... Sutradan je predsedavajući pročitao saopštenje mešihata islamske zajednice »da zbog obaveza koje ima prema islamskoj zajednici, Muamer Zukorlić, muftija novopazarski, neće moći da svedoči«.
Rajko Danilović, advokat odbrane je oštro reagovao: »Ma kakva islamska zajednica, kakvi bakrači! Sam muftija Zukorlić je cela islamska zajednica i on se tamo za sve pita!«
Umesto muftije Zukorlića, idućeg dana pojavio se Mohamed Jusufspahić, muftija beogradski, u svojstvu posmatrača i boravio je među rođacima optuženih, novinarima i aktivistima Žena u crnom, NVO koja prati suđenja kada postoji uverenje ili sumnja da su ugrožena ljudska prava, odnosno da je u pitanju montiran sudski proces.
Optuženi Fuad Hadžić je javno upitao sudije: »Da li u ovom sudu postoje dupli standardi? Bez pravih dokaza su nas optužili za terorizam! A ubiše sudiju (u Knjaževcu – prim. P. V.) i u Beogradu zapališe američku ambasadu i to nije terorizam!? Vrši se pritisak na sudije kakvu presudu da donesu. Čovek koji je mene tri puta pokušao da ubije osuđen je na ukupno šest meseci zatvora. Sudija Enisa Nijagić je izjavila da je na nju vršen pritisak kakvu presudu da izrekne«.
Doneta je odluka da se Bekto Memić i Safet Beširević, zbog bolesti i godina starosti, brane sa slobode i 4. juna je Veće prekinulo suđenje, a sledeće je zakazano za 15. septembar 2008.

	P. V.