Izazovi savremenog novinarstva

U Domu narodne skupštine 14. juna Hari Štajner, predsedavajući Organizacionog komiteta, otvorio je Svetski kongres novinara i poželeo dobrodošlicu za preko tri stotine novinara, urednika, direktora i menadžera medija iz celog sveta, tačnije iz 51 države. Navodeći da, iako je Međunarodni institut za štampu osnovan pre 58 godina i posvećen promociji i zaštiti slobode štampe i poboljšanju novinarstva, nažalost, još uvek nisu ostvareni ti osnovni ciljevi. Prema statistici IPI-ja, u 2007. godini ubijeno je 93 novinara i osoblja iz medija. To je bila ujedno i najkrvavija godina otkad postoji Institut. Dejvid Dadž, direktor, naglasio je da se kongresi IPI uvek odvijaju u zemljama u kojima su u toku velike promene.

Obraćajući se prvenstveno predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, on je rekao da su nažalost još uvek senke prošlosti nad Srbijom, podsećajući na ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika i direktora dnevnika Dnevni telegraf i časopisa Evropljanin, ubistvo Milana Pantića, dopisnika dnevnika Večernje novosti iz Jagodine, nerazjašnjenu smrt Dade Vujasinović, slobodnog novinara i saradnika časopisa Duga, kao i nedavni pokušaj ubistva reportera i urednika Vremena Dejana Anastasijevića. Pozdravljajući učesnike, predsednik Boris Tadić je naglasio da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ovi tragični slučajevi reše, rekavši da je devedesetih kod nas potpuno urušena pravna država, kao i normalan sistem vrednosti i da od 2000. godine pokušavamo da vratimo društvo u normalu, ali je to mnogo teži i duži proces.
Slobodno prenošenje istina dovodi se u pitanje svakog dana. Činjenica je da je politička stabilnost Srbije pretpostavka političke stabilnosti čitave jugoistočne Evrope. U prvoj sesiji kongresa »Susedi, partneri, suparnici, percepcija jugoistočne Evrope« moderator Tim Džuda, dopisnik sa Balkana časopisa The Economist iz Velike Britanije, primetio je da je osnov sukoba u bivšoj Jugoslaviji nastao kao ustavni problem, i da je to i danas najveći problem u svim bivšim republikama, sada nezavisnim državama i da je razvoj ustavnosti osnov razvoja demokratizacije društva. Drago Hedl, urednik Feral Tribuna iz Splita govorio je o problemu spekulacije brojem žrtava na svim stranama. Političari koriste lažne cifre u svojim kampanjama i time seju mržnju i podgrevaju nacionalistička osećanja. Kao primer naveo je slučaj Osijeka u kojem je za vreme rata u Hrvatskoj stradalo 400 ljudi. Ovaj broj je potvrđen u osiječkoj bolnici. Sada se javljaju podaci od preko 1.200 žrtava. Govoreći o medijima u Hrvatskoj Hedl je rekao da, iako vlada veliko interesovanje za događanja u Srbiji, takvih priloga ima veoma malo. Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije istakao je da ekonomski odnosi između bivših republika Jugoslavije polako oživljavaju, naročito trgovina, i da to vodi poboljšanju odnosa. Senad Pećanin, direktor časopisa Dani, govorio je o situaciji u Bosni i Hercegovini u kojoj je pritisak religijskih zajednica još uvek jak i onemogućava normalizaciju odnosa između zavađenih pripadnika tri nacije. Omladina se školuje odvojeno u nacionalnim školama, što je veliki problem jer suzbija suživot i otvaranje prema drugima. Biljana Srbljanović je govorila o mržnji koja se još uvek neguje u medijima. Parola »Oprostiti, ali ne zaboraviti« ne vodi pomirenju. Zaključak ove sesije bio je i da tržište ne pogoduje razvoju dobrog novinarstva jer guši profesionalizam na račun senzacionalizma i da ima još mnogo međunacionalne mržnje koja se plasira putem medija.
Pomirenje je bila tema i druge sesije »Kad oružje utihne«. Denis Muraj, dopisnik BBC-ja iz Belfasta, Severna Irska, kao moderator počeo je svoje izlaganje konstatacijom da

nažalost oružje nije svuda utihnulo. Cenzura postoji svuda pa i u BBC-ju, istakao je Denis Murej iz BBC-a. Ako

imate piskav glas ili loš engleski naglasak to ne može proći na ovom svetskom mediju kaže Murej. Njegove tekstove je, zbog njegovog irskog naglaska, pet godina čitao glumac. To se smatralo normalnim u zemlji sa razvijenom demokratijom. Da je jezik velika prepreka štampi naglasio je i Barni Mtomboti iz Johanesburga, Južna Afrika. U ovoj državi, sa devetnaest priznatih jezika, zvanični jezik je engleski koji većina stanovništva ne zna. Barni Mtomboti iz Južne Afrike je istakao da su, iako je u njegovoj državi osnovana Komisija za pomirenje, mnogi nezadovoljni njenim radom. Izvršioci zločina su amnestirani i žrtve nisu dobile niti satisfakciju niti nadoknadu za pretrpljene zločine. Monter Dažani, direktor islamskog Sartavi centra za unapređenje mira i demokratiju iz Jerusalima, i Dafna Golan, direktorka Partnerstva za socijalne promene Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, govorili su o situaciji na Bliskom istoku. Političke elite oba naroda još uvek nisu spremne da se suoče sa tragedijom koja vlada ovim prostorima. Na svakog ko pruži ruku pomirenja drugom narodu odmah se lepi etiketa izdajnika. Pomirenje mora da vodi kroz priznanje prava na različitost i ljudska prava podjednako za sve, a ne samo za jednu stranu.

Prva sesija drugog dana Kongresa počela je raspravom o novim medijima i novim mogućnostima koje oni nude. Panelisti su bili Roj Grinsled, moderator, profesor novinarstva na Univerzitetu u Londonu i kolumnist, Dejan Restak, vebsajt direktor sa B92 FM, Beograd, zatim Kristof Šulthajz, iz BILDblog-a, Berlin, i Dejvid Kurc, urednik iz Njujorka. Oni su predstavili svoj rad i nove mogućnosti koje internet pruža novinarima jer ubrzava komunikaciju između autora i primaoca poruke. Pitanje koje muči ove entuzijaste jeste kako naplatiti rad. Nepostojanje zakonske regulative za ove oblasti novinarstva ne samo što vodi kršenju autorskih prava već plasira i neproverene informacije jer se i korisnici uključuju u rad. To je dobro ali ponekad može da bude i opasno. Zaključak sesije je ipak bio da nove tehnologije pogoduju novinarstvu jer omogućavaju pristup većem broju vesti za mnogo kraće vreme.
Najviše uzbuđenja u sali prouzrokovala je druga sesija »Da li profit ubija vesti?« Mnogi su smatrali da profit ne ubija vesti, ali ubija medije, prvenstveno štampu. Moderator je bio Vilijam Grin, urednik Tajma iz Londona, a panelisti Vuslat Dogan Sabanci, član upravnog odbora lista Hurijet iz Turske, Dejvid Montgomeri, izvršni direktor Mekom grupe iz Londona, jedne od vodećih evropskih novina koje se bave biznisom, velikog novinskog magnata, i Mihael Ringir, Ringier AGCirih, predsednik upravnog odbora. Neki su zagovarali trku za profitom i koncentraciju kapitala tvrdeći da je on nužan za nova ulaganja, kao i da je najbolji način za komercijalizaciju novina otpuštanje iskusnih novinara i zapošljavanje mladih jeftinijih.
Ovakvi istupi su izazvali pravu buru neodobravanja u sali.
Zagovornici pune tržišnosti medija branili su stav da je vest roba kao i svaka druga, i da profit ne ubija robu. Novinari u sali su smatrali da vest jeste roba, ali i da ima važnu socijalnu ulogu i da je to osnova borbe za ljudska prava. Pored tabloidizacije medija, jurnjava za profitom je ukinula i institut stalnih dopisništava koja su omogućavala dobro poznavanje sredine u kojoj se radilo. Stalno dovođenje mladih jeftinih novinara vodi i degradaciji pisane reči, jer se više ne cene dobri pisci, što je ipak osnova novinarskog zanata. Koliko problema stvara privatizacija medija i monopolsko ponašanje čulo se i na prvoj sesiji trećeg dana »Izazovi istraživačkog novinarstva – jureći priču«. Moderator je bila Galina Sidorova, vlasnica i urednik lista Strogo poverljivo iz Moskve, a panelisti Stefan Kandea, suosnivač Rumunskog centra za istraživačko novinarstvo iz Bukurešta, Miša Gleni, novinar i autor iz Londona, i Danijele Moro, urednik TV5, prve privatne televizije u Italiji.

Mladi novinar Stefan Kandea opisao je rad na istraživanju priče i troškove koje je imao, preko 20.000 evra, a za koju je dobio 900 evra. Redakcije nisu spremne da ulože sredstva u istraživanje problema. Pored toga, ono što još više brine paneliste, a i druge učesnika kongresa, jeste to što se ovakav rad uglavnom obavlja u crnoj zoni društvenih zbivanja, poput trgovine decom, seksualne eksploatacije, mafijaških poslova, korupcije i slično. I kad se objavi priča daljeg rada nadležnih institucija nema. Galina Sidorova je naglasila da je samo jedan ministar posle objavljivanja novinske priče podneo ostavku. Sve ostalo je prošlo bez ikakvih posledica po aktere. Novinari imaju problema i sa zaštitom izvora informacija. Novine sve češće samo prenose vesti sa interneta, često neproverene.
Druga sesija trećeg dana pod nazivom »Izveštavajući o Americi« bavila se problemom opadanja popularnosti Amerike u svetu i kako to utiče na demokratske vrednosti koje su se uvek vezivale za ovu državu, poput vladavine prava, ravnoteže moći, slobode izraza. Moderator je bila Alison Smajli, urednik International Herald Tribune, Pariz, a panelisti Džin Polisinski, izvršni direktor i potpredsednik Centra Prvi amandman, Nešvil, Matijas Šep, šef Moskovskog biroa Špigela, Hamburg, i Hafez Mirazi, potpredsednik Al Hajat TV, Egipat, dugogodišnji dopisnik iz Amerike. Džin Polisinski je izneo rezultate istraživanja javnog mnenja u Americi posle 11. septembra. Ne samo Bušova administracija, već i građani su bili za smanjenje slobode štampe neposredno posle katastrofe. Ali taj broj se svake godine sve više smanjuje. Hafez Mirazi je naglasio da su ljudska prava i borba za njih univerzalne ljudske vrednosti i da nisu specifikum Amerike, iako se ona tako predstavlja. Ipak, novinari Amerike su sami razotkrili zločine u vojnim zatvorima, uprkos cenzuri koju je nametnula Bušova administracija.
Poslednja sesija kongresa bila je posvećena 60-togodišnjici Deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Moderator Josef Trister koji je, između ostalog, i predavač Međunarodnog programa novinarstva državnog Džordžija univerziteta, i panelisti Savsan Zaidah, urednica Amannet radia, i Robert Rasel, izvršni direktor Međunarodne mreže karikaturista, Vašington DC, pokušali su da se drže teme ali je predstavnik Danske pokrenuo pitanje odmazde islamskog dela sveta prema Danskoj zbog objavljivanja nipodaštavajuće karikature proroka Muhameda. Pitanje prava da se objavi ili ne do kraja nije razrešeno. Svako se držao svoje strane. Robert Rasel je ponosno izjavio da sporna karikatura nije objavljena u Americi što je izazvalo reakciju u publici, pa je prikazana karikatura iz čikaškog časopisa koja je uvredljivog sadržaja za Srbe i Ruse. Svi su se složili da je to »loš ukus« i vratili polemiku na pitanje izdavačkih prava, ne otvarajući pitanje etike u novinarstvu.
Međunarodni institut za štampu na kongresu u Beogradu izabrao je Jana Virkunena iz Finske za novog predsedavajućeg, a dugogodišnjeg novinara Danasa Radomira Ličinu u Upravni odbor Komiteta. Na kongresu su donete sledeće rezolucije: Rezolucija o državama koje nisu poštovale član 19. o ljudskim pravima Deklaracije Ujedinjenih nacija, Rezolucija o zadržavanju Etiopije, Nepala, Rusije, Šri Lanke, Venecuele i Zimbabvea na IPI-ovoj nadzornoj listi, Rezolucija za nestale meksičke novinare, Rezolucija o bombaškom napadu na novine El Correo, Rezolucija o eroziji zaštite izvora, Rezolucija o novinarskoj slobodi da izveštavaju o prirodnim katastrofama, Rezolucija o hapšenju novinara u Južnoj Africi, Rezolucija o slobodi izražavanja mišljenja u Zimbabveu i, za nas najvažnija, Rezolucija Međunarodnog instituta za štampu o nerešenim ubistvima novinara i slobodi štampe u Srbiji.

	Tanja B. Lončar