Koštunica bez fraka

Nazvali su ga Šešeljem u fraku i to je dosta dugo funkcionisalo. Sada se Koštunica toliko približio haškom optuženiku Šešelju i više nikakav frak ne može da sakrije njihovu ideološku sličnost. Kako se Kosovo udaljava od Srbije, tako se Koštunica udaljava od one prvobitne slike umerenog nacionaliste koji ume da komunicira sa svetom. Njegova stranka gubi privlačnost, a on sam pokazao se kao verolomnik i krajnje nepouzdan partner. Tako je Tomislava Nikolića obrukao kada mu je poverio mandat nad Skupštinom koji je trajao koliko i život jednog vilinog konjica. Sada ga je izneverio šurujući sa Šešeljem kako bi se u koaliciji sa SRS domogao premijerskog položaja. Ali, da li je funkcija premijera jedino seme sumnje koje je Koštunica bacio pred Nikolića? Najzad, ta funkcija je Koštunici u toku pregovaranja o partnerstvu kasnije namenjena i u okviru koalicije. I kada Tomislav Nikolić nakon toga izjavljuje kako mu Šešelj radi »iza leđa«, to se svakako ne odnosi na premijersku funkciju Koštunice. Proračunati Nikolić, lojalan Šešelju, ne bi tako nešto rekao da nije u pitanju neka krupnija kombinacija. Koja, videće se kasnije, mada sada u Srpskoj radikalnoj stranci izjavljuju kako je sve u redu i da je kod njih praksa da otvoreno razgovaraju o svemu. Kolika je ta otvorenost pokazao je slučaj Maje Gojković koja se ćutke odvojila od stranke i Šešeljeve senke.
Tomislav Nikolić je SRS načinio strankom koja na izborima dobija najviše glasova. To nije Šešeljeva zasluga. Uprkos tome, SRS nikako ne uspeva da dođe na vlast, i već je postalo poslovično konstatovati kako radikali u stvari ne žele vlast jer ne znaju da upravljaju. Vojislav Koštunica, opet, nema stranku, a opsesija mu je da bude premijer. Da li zato što misli da će sa tog položaja ispuniti svoju srpsku misiju ili strahuje od eventualnog ispitivanja političke pozadine ubistva premijera Đinđića? U svakom slučaju, njegova žudnja za vlašću je evidentna.

	O. R.