Okrugli sto o korupciji

Ustav je najveća prepreka u borbi protiv korupcije

Čini se da ovaj ponoćni ustav nije donet samo zbog Kosova nego i zbog nekih sasvim praktičnih stvari. Ako odredbe o Kosovu imaju vezu sa »carstvom nebeskim«, druge zvuče sasvim ovozemaljski i tako su konstruisane da nas iz carstva korupcije, interesa, manipulacija i loše politike ništa ne može izvući. Ne bi zato bilo čudno da se jednog dana i sama borba protiv korupcije proglasi antiustavnom. Uostalom, samo smo na korak odatle, jer Savet za borbu protiv korupcije toliko smeta Vladi da će verovatno biti ukinut, a na njegovo mesto će doći moćna Agencija sa direktorom koga bira vlada ili skupština. Tačno je da je Savet vladina institucija, ali se pokazao kao najnezavisnija u Srbiji. I zato predstavlja smetnju. A osnivanjem Agencije zaokružuje se jedan sistem toliko pogodan za takozvanu sistemsku korupciju.
Prošlo je osam godina otkako je u građanskoj pobuni srušen jedan odiozan režim kako bi se izvršile demokratske promene, da bi se ispostavilo da je korupcija ona najveća prepreka pred kojom padaju pokušaji demokratske transformacije društva. Zato je i moguće da uprkos silnim zakonima, koji su navodno u skladu s evropskim i svim onim pripremama za ulazak u Evropu, imamo osećaj da se ovde ništa nije promenilo i da smo u zamci korupcije više nego ikada. Ipak, ljudi gaje nadu i glasaju za evropsku opciju verujući da će se nešto promeniti. A izgleda da će morati da nateraju političare da menjaju tek doneti ustav ukoliko zaista žele promene.
Na okruglom stolu Saveta za borbu protiv korupcije, koji je održan 31. maja, Zlatko Šulović je u ime Udruženja tužilaca rekao da je upravo Ustav Srbije najveća prepreka u borbi protiv korupcije. I kada se tome doda zakonska razrada, nemoć tužilaca pred korupcijom još je veća. Ustav predviđa da tužioce bira Skupština, što je staro rešenje, ali je novo da ih Skupština bira na predlog Vlade. Dakle, na politizovanu Skupštinu dolazi još politizovanija Vlada, a rezultat može biti samo veoma politizovan i od partija zavisan tužilac. Ovakve ustavne odredbe nisu prošle nezapaženo u Evropskoj komisiji i Venecijanskoj komisiji i možda će za nekoliko godina, kada evropska perspektiva Srbije bude neumitna, Ustav morati da se menja. Šulović je takođe izneo podatak da su prethodne dve vlade (ne računajući ovu kratkotrajnu, uz to i »tehničku«) donele po jedan akt koji se ticao Javnog tužilaštva, a koji nije bio ustavan. Vlada je dakle postupala neustavno u odnosu na tužilaštvo, Ustavni sud je to takođe konstatovao, ali zakon je i dalje tu. Tako je načinom izbora između političara i tužilaca stvoren svojevrstan dužničko-poverilački odnos koji je i legalizovan, čime je, kako je rekao Šulović, nastala »neka sekundarna korupcija koja se ovakvim ustavnim modelom javlja u našem pravnom sistemu«. Slični tonovi, koji se tiču velikog uticaja izvršne vlasti na izbor sudija, došli su i od predstavnika Udruženja sudija za prekršaje, gospodina Pašalića. On je izneo i zapanjujući podatak da u pripremi za okrugli sto ni od Ministarstva pravde ni od jedanaest veća za prekršaje nisu dobili nijedan drastičan slučaj korupcije.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, rekla je da je »sistemska korupcija kod nas normalna i očekivana posledica načina na koji se ovde gradi država, jer mi ne znamo kakav je to koncept, kako se sprovodi, koje institucije i na koji način se uspostavljaju i kakva je njihova moć u uslovima tranzicije«. Baraćeva je kao drastične primere sistemske korupcije navela slučaj Nacionalne štedionice, kada su ceo poslovni prostor, softver, umetničke slike, koji su pripadali SDK, prešli u privatne ruke u jednom netransparentnom postupku, pa je ta grupa osnovala privatnu banku, a kasnije prodala akcije. Drugi slučaj je nepostojanje državne revizorske komisije, po čemu je Srbija izuzetak u Evropi. Revizorska komisija kontroliše potrošnju budžetskih sredstava, javnih fondova i javnih preduzeća, a objašnjenje zašto tako važne antikorupcijske institucije nema više je nego drsko: nema poslovnog prostora i nema kadra. U takvoj situaciji moguće je da ministar finansija Cvetković mirno izjavi kako su političke partije dobile iz budžeta više novca nego što zakon dopušta, ali da ne moraju da ga vraćaju, jer je u pitanju »greška u sistemu«. I pošto niko nikoga ne kontroliše, niko nije kriv. Osim apstraktne »greške u sistemu« koja proizvodi vrlo praktične posledice u vidu sistemske korupcije. Vlada se protiv korupcije »bori« tako što stalno ukida institucije koje pokazuju zube, kao što su Savet za borbu protiv korupcije, Odbor za sukob interesa, Antimonopolska komisija. »To ide čak dotle da se kod nas nezavisne institucije, kao što je Narodna banka, posmatraju tako da je guverner deo koalicionog sporazuma«, kaže Verica Barać.

	O. R.