Srbija – Evropa

Srbija je bila u Evropi i jeste Evropa.
Ali postoje činioci koji potpuno evropsku državu koče. Prvo, to je preterana politizacija ekonomije. Tržište još uvek nije dovoljno samostalno od partijske države.
Privatizacija je stihijska, više po lojalnosti nego po zdravoj konkurenciji. Neko nema poslovni plan a dobije dozvolu, drugome koji ume da trguje ne dâ se dozvola.
Drugo, postoji politizacija kulture. Kultura je opterećena kandžama takozvane podobnosti koja je produkt ideologije. Kulturne ustanove su pod pritiskom stranaka. Novac se malo i nedovoljno ulaže u kulturu. Ona se zaobilazi i stavlja u drugi plan. Mediji je ne reklamiraju dovoljno, uglavnom predstavljaju pseudokulturu. Problem je i društveni haos sistema vrednosti. Usled sujete dolazi do svađe, deoba. Ide se ka cepanju, a ne sintezi. Verujmo da će se to srediti i da ćemo uskoro i zvanično ući kao član Evropske unije, i biti istinska Evropa.

	Svetozar Mužijević

Pismo iz Feketića

Da l’ smo stvarno izabrali Evropu?

Prošli su izbori. Mi Vojvođani znamo šta smo uradili. Izabrali smo Evropu, naravno, jer smo već, barem jedared, bili tamo. I gle čuda! Ne samo mi starosedeoci, nego i deo najnovijih ratnih izbeglica, ali i dođoša, to jest starijih kolonista, pa i deo ekonomske migracije iz šezdesetih, glasali su za napredak.
Ipak, izbori su više nego ikada pre pokazali da je Srbija je raspolućena između dve opcije. Dojučerašnji susedi i prijatelji, zbog izbora, postali su dobri i loši građani, patriote koje jedine znaju istinu i šta je najbolje narodu, i izdajice i vojvođanski separatisti. Srećom, u Feketiću nije bilo ljudskih žrtava, a ni razvoda brakova (čuo sam, bilo je u Mađarskoj), zbog različitih partijskih opredeljenja.
Prošlo je! Dosta! Daj da se radi. Mi tek treba da se učimo demokratiji. To se vidi, jer u raznim kafanskim »teškim« političkim diskusijama demokratiju mešamo s anarhijom, a razne političke položaje, već od opštinskog poslanika, vidimo kao mogućnost bogaćenja, sticanje pogače bez motike. Ako bismo hteli videli bismo da na Zapadu bogati koriste politiku i svoj dobar rad u njoj ne kao mogućnost još većeg bogaćenja nego samo kao dobru reklamu.
Kod nas je upravo obrnuto. I dokle god je tako nema napretka bez obzira na to ko je na vlasti i bez obzira na predizborna obećanja i lepe reči. Neprincipijelne koalicije za stvaranje nove tobože proevropske vlade (npr. DS i SPS!) služe obema stranama isključivo za opstanak na vlasti i lične i partijske privilegije. Jer kako objasniti da se spaja nespojivo: vatra i voda, žito i kukolj.
Pitate se: pa kako ćemo onda pred Lazara? To ne znam, ali mislim da od toga neće zavisiti ovogodišnji rod ječma.
A ja vas pitam: kako ćemo gledati u oči našoj deci i unucima?
To već samo od nas zavisi.

	Biro Csaba