Smešnije od izjave Mlađana
Dinkića, od pre par meseci, da pripada srednjoj
klasi, jeste prikazivanje roditelja Ivice Dačića
kako voze »fiću« starog 31 godinu, i njihova izjava
kako nisu imali nikakve koristi od dugogodišnje
vlasti njihovog sina. Posle takve izjave, a znajući
da se radnja dešava u Srbiji, neko naprosto mora
da bude lud. Onaj ko to govori ili onaj koji u
to veruje. Međutim, sve je palo odavno, kako politički
moral tako i vlada, standard, obraz, avioni, rezolucije,
nada i volja. Stoga ne treba da se čudimo što
kriminal cveta i što svaki dan dobijamo raport
da je neka banka u Srbiji opljačkana, što mladi
i dalje odlaze iz zemlje ili provode vreme lenčareći
i provodeći se noću po splavovima. Ali kako bi
bilo drugačije kad se mladima jedino nude poslovi
u magacinima na prepakivanju, pakovanju i ređanju
robe, lepljenju deklaracija, naduvavanju guma
i pranju vetrobrana na pumpama, a biti pumpadžija
je već ozbiljan statusni simbol, jer za to je
potrebna debela »veza«.
Hvali se nedavno organizacija »Exit« kako zaposli
čak 2.000 mladih za vreme trajanja festivala,
a to traje četiri dana godišnje! Za one koji ni
četiri dana godišnje nemaju priliku
da rade, omladinske
zadruge nude mnogobrojne i raznovrsne poslove
na poljoprivrednim dobrima, građevini, poslovima
čišćenja, promovisanju proizvoda, sajmovima.
Tu su još i sajtovi za zapošljavanje »Infostud«
i »Bolji posao«, zatim štampano izdanje
»Poslovi« nacionalne službe za zapošljavanje
i u nekim novinama vodič kako se ponašati
sa poslodavcem kada se konkuriše za posao
i kako napisati biografiju, kao da neko
to čita i kao da vas neko uopšte i sluša
na razgovoru ako do njega uopšte i dođe
i kao da nekog zanima da li imate i koju
školu ako vas lično ne poznaje. Ako ste žensko |
|
|
|
Pol
Gogen, Grupa
od tri božanstva: Teiri, Tefatu i Ruanua
|
 |
»nabacivaće«
vam se nadređeni uslovljavajući time zaposlenje,
a ako ste muško do razgovora neće ni doći. Možda
bi trebalo da konačno neko sastavi realan spisak
obaveza šta sve žensko treba da prođe, koje krugove
moralnog i fizičkog pakla ne bi li dobila posao
koji ionako zaslužuje.
Ono što dodatno srozava moral na tačku ništice
jeste ne samo dve decenije vladajuća korupcija
političke i druge elite i drugih formalnih i neformalnih
centara moći (tajne službe, tajkuni, ratni profiteri),
već način na koji nam buduća »proevropska vlast«
oličena u Đeliću, Jelašiću i Cvetkoviću ovih dana
preti kako će nam »ukoliko se uskoro ne proda
nešto veliko« (Jelašić) nacionalni budžet biti
sasvim prazan a to će, posledično, »povećati inflaciju
do nepredvidivih razmera«. Pade mi na pamet ona
narodna: »Kad se Ciga zaželi medenih kolača...«
Ne nije najgore čak ni to što »mora da se nešto
privatizuje« na način na koji smo već mnogo puta
videli a nismo mogli ništa da promenimo, već to
što će situacija bez obzira ko bude formirao novu
vladu ostati ovakva, nepodnošljiva kakva je danas.
Nećemo moći da umesto masti na hleb namažemo predizbornu
izjavu Borisa Tadića »Posao ne može da čeka«,
nećemo moći da je umesto alevom paprikom začinimo
ispraznim briselskim obećanjima i sve to serviramo
sa domaćim političkim floskulama kojima nas kljukaju
svakoga dana kao da smo tovna stoka. Ono što
realno imamo na stolu danas jesu problemi
svakodnevice, problemi kupovne moći i najskuplja
mesečna korpa u Evropi. Pri ovakvim mizernim poslovima
koji se nude mladima pitam se kako opstati, kako
formirati porodicu, kupiti stan, automobil, školovati
decu, buduća pokolenja ove zemlje?
Sve ovo u današnjoj Srbiji, neka mi oproste podjednako
»patriote« i »Evropejci« koji se, vidim, udružuju
u jednu neshvatljivu i nemoguću koaliciju, podseća
me na logor koji je nedavno otkriven u Češkoj
gde je Jirži Adam (74), vođa sekte »Pokret grala«,
držao u gradu Brnu tokom 20 godina grupu žena
i primoravao ih na seks i težak fizički rad.
Imamo naciste ovde koji paradiraju uz podršku
vlasti, imamo dvadeset godina robovanja svesrpskom
patriotizmu, i za sve to vreme skoro prinudan
rad jer se samo »fizikalisanje« nudi u zadrugama
i na birou, te konačno gladovanje kao logičnu
posledicu. I šta nam još nedostaje da se definišemo
kao logoraši? Hrabrost priznanja.
|
| |
Đorđe
Štefan |
