Nakon vanrednih parlamentarnih izbora

Pobednici i ostali

Još jedni izbori su za nama. Dugo mučno stanje neizvesnosti je pred nama. Većina građana koja je glasala pokazala je da ne želi da se bavi zabludama prošlosti i iracionalnim nadmetanjima sa proklamovanim neprijateljima. Većina koja je glasala želi da svoj život provede u sadašnjosti, planirajući budućnost, baveći se običnim životnim potrebama i željama.
Većina je napravila novi veliki korak napred, ali taj broj nije dovoljan da njihovi izabrani predstavnici organizuju izvršnu vlast.

Koalicija koja je osvojila najveći, ali nedovoljan broj glasova ako želi da realizuje svoja programska načela i predizborna obećanja mora da se udruži sa strankama koje su svojim dosadašnjim društvenim delovanjem učinile da država godinama tavori na civilizacijskim marginama.
Pred predsednikom države, koji je nosilac pobedničke liste, je velika odgovornost sa metafizičkim implikacijama. U danima koji su pred njim on treba da odlučuje kao državnik, ne kao predsednik stranke i nosilac pobedničke liste. Uloga koju mora da preuzme zahteva da anticipira sve posledice neizvesnih odluka i da bude spreman da podnese konsekvence koje neće biti usmerene samo na njegovu ličnost nego na većinu koja je za njega glasala. U nemilosrdnim okvirima mogućeg treba da se odluči sa kojom od aktuelnih društvenih štetočina može da započne razgovore o saradnji. Za bilo koju opciju da se opredeli rizik je mnogostruk, kako po njega lično tako i po buduće funkcionisanje zakonodavne i izvršne vlasti u državi. Pred njim je vreme kada mora da trguje bez pravila uvek sa neizvesnim ishodom, jer oni koji mnogo traže obično nisu u stanju da se ograniče i definišu pojam »mnogo« već će neprekidno biti u iskušenju da ucenjuju, podvaljuju i izdaju.
Apsurd koji je danas naša realnost može ružno da se poigra sa svima koji su u izbornoj noći osetili kratkotrajan ponos pobednika. Da bi se napravio neophodan korak napred ka proklamovanim ciljevima potrebno je da se izbriše iskustvo nedavne prošlosti i da se budućnost gradi sa asistentima Velikog Upropastitelja koji je u poslednjoj deceniji otišlog veka uništio sve smisleno, kreativno i funkcionalno u državi na čijem je čelu bio. Njegovi sledbenici su tokom protekle kampanje nosili njegove fotografije i proklamovali da će im jedan od ciljeva biti povratak na njegov put. Prihvatanje te grupe ljudi koja tvrdoglavo istrajava u falsifikovanju realnosti predstavlja odluku s elementima antičke tragičnosti, jer se u apostrofiranu budućnost nose najmračniji sadržaji prošlosti. Pobednici oživljavaju i uzdižu one protiv kojih su se dugi niz godina uporno borili. Pobednici mogu da dokažu da su pobedili samo ako vaskrsnu nekadašnje glavne protivnike i omoguće im da izaberu mesta sa kojih će moći da pokažu kako je krhko i irelevantno sećanje na njihove prethodne društvene uloge. Relativnost značenja pojma »pobednik« i »poraženi« postavljena je pred građane Srbije kao ružna ironija koja ih je ponovo saplela i zarobila. Vera u ispravniji poredak stvari, kod onih koji su glasali za izvesnije sutra, rastopila se pred teskobnim saznanjem da se napred može samo sa onima koji su ih godinama uništavali. Upropastitelji njihove prošlosti danas se pojavljuju kao faktori od kojih zavisi njihova budućnost. Takva metafizička konstrukcija iznova pokreće osećanje beznađa, praćeno iracionalnim reakcijama u širokom dijapazonu ispoljavanja od besa do letargičnog prihvatanja fatuma kao odlučujuće determinante.

Podeljena osećanja neverice i olakšanja izazvala bi logična ali podla odluka uslovno poraženih da iskoriste matematičko pravo i saberu svoju amoralnost i odsustvo časti, pa da, zanemarujući odluku većine, okrenu državu ka opasnim retrogradnim stranputicama. Oslobođeni elementarne odgovornosti, moralnih skrupula i poštovanja građana koji nisu glasali za njih, iskoristili bi svoje pravo da sabiraju u sopstvenu korist zanemarujući, kao i do sada, interese građana. Oni neće anticipirati posledice koje će njihovo udruživanje imati na položaj države u međunarodnim državnim odnosima, niti će biti zainteresovani kako će funkcionisati njihova država u čije su se sisteme beščasno uvukli. Oni vide samo buduća profitabilna mesta koja će među sobom podeliti i uživaju u skrivenim iracionalnim potrebama da se obračunaju sa »unutrašnjim neprijateljima«. Njihovo udruživanje bilo bi uvod u novi mračni i sramni period u istoriji Srbije. Poraženi pobednici neće izgubiti samo

mogućnost da povedu državu u susret ostalim evropskim državama, već i pravo na miran i bezbedan život. Udruženi gubitnici udružiće sve svoje strahove od normalnosti, sve svoje sebične težnje, svu svoju mržnju prema slobodnim pojedincima i sve svoje somnambulne konstrukcije o bivšoj »slavi« i aktuelnoj nepravdi da bi se obračunali sa svima koji su drugačiji od njih. U njihovoj opskurnoj koaliciji svako će detektovati nekog svog neprijatelja koga treba da onemogući u proklamovanim neprijateljskim aktivnostima. Nesposobni da razumeju i rešavaju obične životne potrebe građana, vešti u manipulacijama i montiranju procesa bez dokaza, njihova sfera interesovanja biće usmerena na ispravljanje istorijskih nepravdi i zatvaranje države prema Evropi. Ako svojom retrogradnom retorikom i inadžijskim stavom prekinu kontakte sa Evropskom unijom imaće
		Pol Gogen, Oro, u vidu vatrenog stuba, napušta svoju ženu

odrešene ruke da zadovolje sve svoje morbidne zamisli. Možda ćemo uskoro postati nemi posramljeni svedoci kako naši neizabrani predstavnici vlasti aboliraju haške optuženike, oslobađaju osuđene za atentat na premijera, i amnestiraju članove porodice bivšeg predsednika čija je politika odvela Srbiju u izgnanstvo iz civilizacije. Oni će kreirati svakodnevicu građanima koji su se davno umorili od svih njihovih anticivilizacijskih aktivnosti. Njihov nedostatak etičkih i moralnih normi učiniće da Srbija ponovo postane nepoželjna destinacija za inostrane ulagače, fondove, kredite i sve vrste finansijskih transakcija. U zatvorenoj i izolovanoj državi matematički pobednici imaće mogućnosti da dekomponuju sve validne sisteme državne organizacije i da u haosu koji će time izazvati unište sve što je do sada mukotrpno pomereno napred. U anomičnoj situaciji koju će stvoriti njihovo bezglavo batrganje u nastojanjima da organizuju funkcionisanje države bez znanja i imanja ponovo će se zatvoriti još jedan krug hoda u prazno. Građanima će ponovo biti uništeno još jedno parče života. Onima koji su na proteklim izborima glasali emocijama ostaće novo-stara gubitnička osećanja čiju etimologiju neće razumeti. Ponovo će doći novi izbori i ponovo će se probuditi varljiva nada u novi početak. Do tada je potrebno da pobednici koji su izgubili prostom matematičkom operacijom pronađu u sebi skrivene potencijale da prežive još jednu zabludu i da se odbrane od logično nametnute potrebe da računaju šta im je oduzeto i zašto su izgubili kada su na izborima pobedili. Ako ponovo pomere granice svog besmislenog trpljenja i ponovo poveruju u pobedu i uprkos svim sumnjama i dilemama ponovo odgovorno glasaju, možda će matematički skor biti na strani života.

	Dragica Stanojlović