Tribina NUNS-a i Republike

Šta novinari rade za svoju slobodu

Zakonska regulativa za medije – nova fascinacija nezavisnog novinarstva? Mogu li tržište i privatizacija da regulišu sva pitanja novinarstva, pogotovo ona koja se tiču slobode, znanja i etike? Mada preciznih odgovora nema, nezavisno novinarstvo je dalo jedan: ono nije želelo da učestvuje u propagandi zločina i pljačke. Ove teme otvorene su na tribini NUNS-a u saradnji sa Republikom i ona je nastavak debate o novinarskoj slobodi koja je vođena povodom 40-godišnjice lista Student, o čemu je Republika pisala u majskom broju

Na razvalinama države koja nema ni normalan ustav niti sve potrebne zakone, srpsko novinarstvo je umnogome dezorijentisano, a novinari žive u egzistencijalnoj nesigurnosti. Ono što je u srpskom novinarstvu pristojno i ima neku ambiciju, izloženo je često pritiscima, pretnjama i difamaciji.
O tom stanju govorila je predsednica NUNS-a Nadežda Gaće upitavši koliko su novinari u stanju da vrate ugled profesiji kojoj građani ne veruju i koju su po odsustvu kredibiliteta svrstali odmah iza političara. Ako se demokratsko društvo temelji na nezavisnom sudstvu, nezavisnim medijima i autonomiji univerziteta, šta reći o tome da rektor Beogradskog univerziteta vodi studente na granicu sa Kosovom, u Merdare, da protestuju, upitala je Gaće uz napomenu da o sudstvu ne želi ni da govori. Ali monitoring NUNS-a i Medija centra pokazao je da je i sama novinarska profesija na klimavim nogama. Ne samo da je podložna mitu i korupciji (»nisam ja primio mito, ali jeste neko drugi«), nego da je i promoter jezika mržnje. Brutalnost tog jezika Gaće je ilustrovala povodom reagovanja NUNS-a na napade na Borisa Tadića i Božidara Đelića (Kurir ih je nazvao »svinjama«), dok su na plakatima Familije srpskih navijača nazvani »izdajnicima«, uz poruku »jedan je Puniša Račić« (atentator na hrvatske političare u skupštini prve Jugoslavije) i povodom objavljivanja fotomontaže na kojoj je Biljana Srbljanović prikazana na nedoličan način (opet Kurir). Odgovor na reagovanje NUNS-a stigao je sa stranica Kurira, Pressa i Politike s porukom da se NUNS bavi sudbinama političara! Tačno je da je uređivačka politika pravo vlasnika, ali mi smo ipak reagovali, jer mislimo da se ovde radi o pitanju profesionalizma i etike, rekla je Nadežda Gaće.

Dragoš Ivanović (Republika) odao je priznanje NUNS-u i predsednici Nadeždi Gaće, i prethodnim sazivima Udruženja »jer su nas svih ovih godina energično branili od nasilnika koji dolaze iz redova vlasti, političara, tajkuna i mafije«. Ocenio je da se stanje pogoršava i zato smatra neophodnim da se staleško samoorganizovanje postavi na što širu osnovu. Ivanović smatra da je NUNS ispravno postupio što je odbio da učestvuje na tribini OEBS-a sa predstavnicima UNS-a i glavnom urednicom Politike. Krajnje je vreme da se prestane sa lažnom tolerancijom i da se sedi sa onima koji se nisu ogradili od podrške ratnoj politici Slobodana Miloševića, a i te kako su imali umešane prste u to. »Naša profesija je uvek doživljavala degradaciju kada su njeni poslenici odbijali da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za nečasnu saradnju, gaženje istine i profesionalnih načela«, rekao je Ivanović.
U vezi sa najavom Gordane Pop-Lazić da će radikali, kada dođu na vlast, ispitati

»evrounijatsko novinarstvo«, Ivanović je predložio da se od predsednika države, vlade i Skupštine zahteva da se takvi ispadi podignu na stepen teških krivičnih dela. Ako to ne uspe, u saradnji sa NVO i drugima Udruženje treba da radi na stvaranju institucionalne javnosti, kako bi odgovorni postali manje ravnodušni prema problemima novinara. Ivanović je konstatovao da mi nemamo odgovore na neograničenu vlast većine vlasnika medija kao što su nepostojanje kolektivnih ugovora, nezakonito otpuštanje, smicalice da bi novinari otišli, prinudno gašenje medija. Takođe je konstatovao da se briše razlika između ozbiljnih novina i žute štampe, jer se svuda ljudi blate i
		Politika je, pored nesumnjivih žurnalističkih dostignuća, imala i teško moralno nasleđe kompromitantne režimske saradnje. Tako je bilo i pre Prvog i Drugog svetskog rata, za vreme socijalizma i Slobodana Miloševića, i sada u takozvanom demokratskom periodu. Generacije novinara vaspitavane su da se o lošoj prošlosti ne govori, da se po svaku cenu izbegne suočavanje sa prošlošću, pa i povlačenjem moralnih konsekvenci. Zar naš posao nije i da to menjamo, u dijalogu, ne nametanjem. Ili ćemo se odlučiti za dijalog ili ćemo nastaviti sa ponižavajućim potčinjavanjem režimu. I to moramo da kažemo kada govorimo o odbrani naše slobode, rekao je Ivanović.

sude. »Moral profesije je doveden u pitanje, naša spremnost za odbranu slobode je na ozbiljnoj probi«, rekao je Ivanović, koji je, govoreći o osvajanju prostora slobode naveo primer Politike, koja je naš najstariji list, ali i paradigma našeg novinarstva.
U razgovoru je učestvovao i Dragan Janjić, državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje. On je odgovorio na pitanje predsednice NUNS-a zašto je na 180 dana

zaustavljena privatizacija medija. Rekao je da su pisani mediji faktički privatizovani, sa izuzetkom »Politike AD«, u kojoj država ima 70 odsto kapitala. Odlučujuća reč u izboru glavnog urednika i drugi najsnažniji elementi uticaja na uređivačku politiku – novac i Upravni odbor – ostali su u rukama države, a Upravni odbor nije menjan još od prve vlade Vojislava Koštunice. Janjić je izneo mišljenje da država ne može biti vlasnik medija, kao što je to u slučaju Politike. Elektronski mediji su uveliko u procesu privatizacije, ali je i u toj oblasti bitka za uticaj. Uprkos Zakonu
		Nisam želela da sedim sa Brajovićem i Smajlovićkom na tribini OEBS-a, rekla je Nadežda Gaće, podsetivši da je takva odluka u NUNS-u bila jedinstvena. OEBS-medija je razumela naš postupak, a kasnije je došlo i do razgovora sa zamenikom šefa misije OEBS-a, šefom odeljenja za informisanje. Bili su nam zahvalni što nismo optužili misiju za pogrešnu koncepciju tribine i obećali su da će posle septembra organizovati veliku donatorsku konferenciju za pomoć NUNS-u u institucionalnom pogledu i jačanje organizacije i 16 povereništava.

o javnom informisanju, okolišno, preko Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu, država može biti vlasnik medija. Naše ministarstvo čak nije bilo ni konsultovano, rekao je Janjić i dodao da su o tome počeli pregovori, ali da je onda raspušten parlament, tako da taj posao neće biti završen do kraja godine.
Na Janjićevu tvrdnju da bez liberalnog tržišta i konkurencije nema slobodnih medija, i da od mogućnosti da se zaradi počinje sloboda, reagovao je Nebojša Popov (Republika) pitanjem kakvo je to tržište bez valjanog ustavnog okvira: da li znači da samo onaj ko zarađuje može biti slobodan. Janjić je rekao da je takva strategija definisana posle svrgavanja Slobodana Miloševića.

Janjić je povodom napada na nezavisne medije rekao da je lično reagovao posle izjave Gordane Pop-Lazić ocenivši je kao najavu rata protiv medija koji imaju određenu uređivačku politiku. »Političar ima pravo da kaže šta mu se ne sviđa, ali ne tako da određuje uređivačku politiku i kako će se postaviti kada dođe na vlast.« Nismo u Ministarstvu dali saopštenje povodom toga, jer je ta opaska bila stav o pojavama, a ne stav konceptualne prirode u smislu »mi ćemo se izboriti sa onima čija nam se uređivačka politika ne sviđa«. Ovde svaki dan političari iznose mišljenje o medijima i smešno je reagovati na sve. Treba praviti razliku između vrednosnih stavova i koncepta.
Oni koji su opredeljeni ultranacionalistički i liberalno imaju pravo da kažu šta misle, rekao je Janjić. Na to je reagovao Nebojša Popov. »Oni nisu samo mislili, oni su ubijali godinama, to što su radili SPS i SRS nije mišljenje, to je praksa. Ne želim da zaobiđem ni Tadića koji je, na primedbu o povlađivanju masakru u Srebrenici rekao da oni koji tako govore izražavaju akademske slobode. To definiše našu situaciju«, rekao je Popov. Postoje ideje i ideologije koje su imale idealan spoj sa praksom, a to znači da postoje ideje, ideologije i političari koji su ih rečju i delom potvrdili, pljačkajući i ubijajući. Ko to previđa, taj od norme ekvidistanci pravi paravan koji mu omogućava da bude ne samo »objektivan«, nego da se čak svrsta u ideološki aparat onih koji su činili zločine i pljačku.
Kapitalno je, ocenio je Popov, što oko 3.000 novinara, koliko ih je na spisku NUNS-a, ipak nije htelo da učestvuje u propagandi zločina i pljačke. Naglasio je da političari i »naši krugovi« lansiraju kohabitaciju bez ozbiljne zainteresovanosti kako da utemeljimo elementarne uslove slobode i normalnog života, od svojine do ograničenja vlasti. On je podržao istrajnost NUNS-a u suprotstavljanju zločinima prema novinarima, rekavši da ne bi smelo da izostane istrajno ispitivanje motivacije za zločin.

Dejan Anastasijević (Vreme) smatra da pitanje slobode nije primarno. »Juče me jedan strani ambasador pitao kako stoji stvar sa slobodom medija i da li novinarima treba više slobode. Odgovorio sam mu da novinarima treba manje slobode, a više regulacije.« Nemamo zakon o štampi, na primer, koji bi mnoge stvari postavio na svoje mesto. Nelogično je da sam krivično odgovoran za klevetu po jednom zakonu, a da me kači i Zakon o javnom informisanju, što znači da sam u dvostrukoj opasnosti, rekao je Anastasijević. On se založio za transparentnu vlasničku strukturu u medijima kako bi se onemogućile zloupotrebe monopola i oligopola, a da firma koja hoće da ima novine ili TV mora da se isključivo i jedino bavi informativnom delatnošću. Naglasio je da je od ključnog značaja da se zakonski onemogući negiranje genocida i veličanje zločinaca kao što je Ratko Mladić, na šta nas obavezuju i međunarodni zakoni. Ako naš sektor ostane neregulisan svaku utakmicu regulisaće »krljači i siledžije«, poput direktora RTS-a koji bije po gradu, rekao je Anastasijević.
Đorđe Vlajić (BBC) je rekao da postoje novinari koji se bore za slobodu i oni koji to neće. Profesija je loše percipirana i tragično je što novinari svoju decu odvraćaju od toga da se bave novinarstvom, istakao je Vlajić. Medijski sistem je neuređen, zakoni omogućavaju arbitrarnost grupama i vlasti, kao što i ustav dozvoljava vlasništvo u medijskoj sferi svima, pa i državi. Političari pokušavaju da urade sve što onemogućava stabilno društvo i tu je ona razlika između Srbije i demokratije: imamo političare, ali ne i državnike, rekao je Đorđe Vlajić. On smatra da je najviše podbacio Sud časti, a da NUNS-u predstoji ozbiljan rad na sindikalnom i radno pravnom polju. Naveo je bizaran primer jednog poslodavca koji novinare vodi kao konobare i šefove sale.
Nadežda Gaće je rekla da će se sa sindikatom Nezavisnost dogovarati u vezi sa zaštitom sindikalnih i radnih prava. Kada je reč o nerazjašnjenim ubistvima, NUNS je u razgovoru sa predsednikom države tražio da Nacionalni savet za bezbednost raspravlja o bezbednosti novinara, ali da do sada rezultata nema. Od policije u Jagodini NUNS je,

kada se interesovao za slučaj ubistva Milana Pantića, dobio odgovor da se ne mešamo u istragu. Obavestila se da misija OEBS može da pokrene slučajeve ubistava novinara, i mi ćemo tražiti od OEBS-a da pošalje pomagače kako bi se stvar pokrenula, rekla je Gaće. Olivija Rusovac smatra da ne treba preuveličavati ulogu tržišta u slobodi novinara, jer ona zavisi od njihovog znanja, hrabrosti i nepotkupljivosti. Pomenula je primer Feral tribjuna, koji ne dobija nijednu kunu od domaće privrede, čak ni oglas, jer u Hrvatskoj postoji prećutni dogovor da se Feral ne pomaže, o čemu je bilo reči na tribini
		Naočare za dva uskršnja jaja Bila sam u optičarskoj radnji u Peći, po Uskrsu, 1986. Dopale su mi se naočare za sunce. Nisam imala dovoljno para da ih kupim. Rekla sam albanskom optičaru - "Mogu samo ovoliko da platim." A ostalo, zapitao je on. "Ako mogu dva uskršnja jaja iz Pećke patrijaršije?" Može, kratko je odgovorio

povodom Studenta. Očekivanja da zakoni reše pitanje da li novinari žele da budu slobodni pomalo je postiđujuće. Kao što je postiđujuće da čekamo zakon da bismo se borili protiv fašizma. Ne postoje samo brutalni pritisci na novinare, nego i oni suptilni, a paradigma takvih pritisaka je slučaj sa redakcijom Ekonomista, koja je morala da se povuče »zbog promene politike menadžmenta«. Radi se o tome da menadžment nije podnosio kritičku reč kojom ekonomska politika vlade, pa ni DS-a nisu bile pošteđene.
Ovaj slučaj pokazuje da možemo dobiti mutaciju kapitalizma u kojoj će vlasnici i menadžment biti nedodirljivi, kao što je danas država. »Pogledala sam Ekonomist od 5. maja i u odnosu na ono što je taj list nekada bio to je prava tuga, to se ne može uporediti. Iako tu ima uglednih imena, sa stanovišta novinarstva, to je mrtvo«, rekla je Olivija Rusovac. I ona i Dejan Anastasijević smatraju da zakonska regulativa ne može biti podjednaka za cementare ili mlinsku industriju i za medije.
Danijela Šegan (Studio B) je veliki pesimista da će se nešto u srpskom novinarstvu promeniti nabolje. Šokantno je kolika je sprega politike i novinara, i koliko pristajemo na sve, iz straha od radikala, pa čak prihvatamo koaliciju sa SPS i Palmom. Za ovu novinarku primarno je pitanje solidarnost i edukacija novinara, a što se integriteta tiče, ona smatra da ga ima među starijim novinarima čija je egzistencija nezavisna, dok među mladima i novinarima srednje generacije ne onih čija se reč poštuje. Prema mišljenju Lidije Jovetić (Republika), novinari su više spremni na bekstvo od slobode, oni slušaju političare i priklanjaju se vlasnicima medija – privatnim ili opštini ili gradu. Ona smatra da Studio B predstavlja častan primer jer se bori da ostane gradska TV, a ne da bude u vlasništvu Skupštine grada. Nastasja Radović (Republika) je rekla da nedostaci u zakonima nisu dali prostor medijima za osamostaljivanje i nezavisnost, ali da ni sami novinari nisu dovoljno zainteresovani da se bave odnosom vlasnika medija i političara, u kojem su novinari obični najamnici. Radovićeva se založila za snažniji otklon od vlasnika medija i lanca uticaja moći, u čemu od najveće pomoći mogu biti Savet za medije, čije osnivanje kasni, i novinarski sindikat.
Zlatoje Martinov (Republika) rekao je da nedefinisani zakoni mogu imati dvostruku oštricu. To se vidi na primeru Pančevca koji se podelio na dve redakcije. Jedni, koji su osnovali svoju redakciju da bi izbegli vlasnika, doživeli su fijasko, jer su hteli da falsifikovanjem starog Pančevca sebi osiguraju uspeh. Drugi deo redakcije koji je pristao da ih kupi mlekadžija čiji je motiv »ću da imam najstariji list na Balkanu«, nastavio je kao uspešan list.
Poruka ove tribine jeste da neslobodno novinarstvo degradira profesiju i da zakonska regulativa neće biti valjana ako se temelji na lošem ustavu.

	Olivija Rusovac