Mediji u izbornoj kampanji

Od novinara gratis

Izborna kampanja na tek završenim vanrednim parlamentarnim izborima bila je kratka, ali izuzetno agresivna i uz to nikada prljavija, ocena je istraživača. Elektronski mediji su bili okupirani plaćenim terminima u kojima se nadugačko i naširoko izveštavalo o svakoj aktivnosti kandidovanih na izborima. Vidno manje »plaćenog« prostora zakupljeno je u štampanim medijima i na radijskim programima. Nekadašnji rat plakatima po zidovima i tarabama diljem Srbije zamenili su moderniji i noviji plakati, među Srbima poznati kao bilbordi. Tu je više i bolje prostore, kao što i predviđa sama koncepcija tog izuma, imao onaj ko je imao više para da plati. Sudeći po broju tih prostora u gradu, Srpska radikalna stranka na ovim izborima je baš imala dobru finansijsku potporu. O borbi grafitima koji se smatraju izrazom samonikle, vaninstitucionalne, takoreći narodne inicijative, ovoga puta ne može se prići bez sumnje. Neka korespondencija između izbornih štabova, naslova u novinama i grafita ovog puta bila je sasvim uočljiva. O tome koliko je i kako trošeno u izbornoj kampanji i iz kojih izvora je sve to finansijski pokrivano trebalo bi da nas obaveste institucije zadužene za borbu protiv korupcije. Ono što one neće moći da prate jeste medijski prostor koji je političkim partijama koje su učestvovale na ovim izborima stigao gratis, kroz takozvane neplaćene termine, u informativnim tekstovima i emisijama.
Političarima je ovoga puta po svemu sudeći bilo dovoljno samo da se obrate »svojim« medijima. I tada su mogli da kažu sve što su namerili i na onoliko prostora koliko im je potrebno. Mediji su prenosili sve. Prvo nastupaju portparoli koji napadaju protivnika. Onda nastupaju lideri. Intervju Vojislava Koštunice u listu Politika od 3. maja ove godine možda je najbolja ilustracija. Politika ovde važi za ugledan dnevni list, ne pripada tzv. žutoj štampi, a ipak intervju koji je doskorašnji premijer Vojislav Koštunica dao u poslednjoj nedelji pred izbore pre bi bio primeren jednom takvom listu. Naslov »Sporazum sa EU je pokušaj prevare« dolazi tek dva dana pošto je Sporazum potpisan u Briselu. Potpisali su ga Koštuničini politički protivnici u izbornoj kampanji i za njih se ne biraju reči. Metafora o Judi i izdaji, koju je nekoliko dana pre izgovorio portparol ove stranke Andreja Mladenović na račun Borisa Tadića, koji je predsednik Republike ali i lider suparničke Demokratske stranke, Koštunica uopšte ne dovodi u sumnju, već je potvrđuje. Beogradske zidove potom odmah su okitili grafiti »Tadić Juda«.
U tekstovima i na naslovnim stranama žute štampe, ovde oličenima u listovima Press, Kurir, Pravda ali i nedeljniku Pečat, bilo je i direktnijih poziva na zločin. Plakati i grafiti sa tekstom »Jedan je Račić« (a misli se na Punišu Račića, poslanika u Skupštini Kraljevine Jugoslavije koji je u zgradi parlamenta 1928. ubio svoje političke protivnike) nedvosmislena su potvrda inspiracije na ubistvo, iz »patriotskih razloga«.
»Svuda u svetu patriote su u miru poštovani, idu ulicama uzdignuta čela. Samo u Srbiji narod izgleda ne prepoznaje ovakve patriote i ugrožava ih. Ako su oni zaista patriote, onda je srpski narod izdajnički. Da li onda treba menjati narod? Ne. Treba na izborima 11. maja smeniti snage kolaboracije i kapitulacije. 11. maja odlučuje se da li će Srbija biti na strani onih koji slave Dan pobede ili će se pridružiti onima koji su toga dana morali da kapituliraju«, napisao je u uvodniku magazina Pečat, pod naslovom »Odbrana i poslednji dani«, Milorad Vučelić. U istom tonu pisao je tokom cele kampanje nekadašnji Miloševićev najbliži saradnik, direktor Televizije, ministar informisanja SAO Hercegovina, direktor pozorišta »Zvezdara teatar«, novinar i publicista...
Televizije se takođe nisu proslavile objektivnošću u ovoj kampanji. Vreme koje su posvetile informisanju javnosti bilo je dostupno stranačkim liderima onako kako su to oni poželeli. Lideri stranaka nisu suočavani, već su imali pravo da u okviru namenjenih im termina govore šta požele. I, naravno, iskoristili su to gratis vreme da biračima još jednom naglase ono za šta su procenjivali da će im doneti najveći broj glasova. A novinari su tu bili prisutni samo da kontrolišu formalno utvrđenu proceduru. Bez neprijatnih pitanja i sumnje u ono što kandidati govore. Zašto se odstupalo čak i od koncepta najgledanijih emisija kao što je »Utisak nedelje« na B-92, gde su Tomislav Nikolić, lider SRS, i Boris Tadić, lider koalicije za evropsku Srbiju, nastupali jedan za drugim, teško se može opravdati profesionalnim razlozima. I profitu veoma okrenuta televizija »Pink« odustala je od svoje uobičajene šeme i uoči predizborne ćutnje proizvela je maratonsku četvoročasovnu emisiju u kojoj su se kao na traci smenjivali lideri glavnih učesnika u izbornoj trci.
Po završenom glasanju opet su usledile specijalne emisije. Rezultati su slavljeni ili nipodaštavani, a potom je krenuo novi krug medijske kampanje, u iščekivanju parlamentarne većine neophodne za sastavljanje nove vlade u Srbiji.

	Lidija Jovetić