Zrenjaninski pokret Ravnopravnost
prešao je visoki izborni cenzus, koji je još teže
dosegnuti ukoliko je izlaznost ovako velika (61,5%),
i sa oko 3.700 glasova osvojio 4 odbornička mesta
u Skupštini grada Zrenjanin. Odbornici će biti
vođe radnika akcionara u »Jugoremediji« i BEK-u:
Zdravko Deurić, Vladimir Pecikoza, Milena Prstojević
i Branislav Markuš. Među njima bi zasigurno bio
i Mita Lisica (»Šinvoz«), ali zbog prebivališta
na teritoriji druge opštine to zakonski nije moguće.
Glavni odbor pokreta Ravnopravnost analizirao
je izborne rezultate i zaključio da je primarni
cilj ostvaren ulaskom u lokalni parlament, ali
je izrazio i žaljenje, jer je taj broj mogao biti
i veći da je pokret bio ranije formalno registrovan
kao politička partija. Izborni rezultati su bili
najslabiji u seoskim sredinama u kojima nije bilo
moguće organizovati predizborno predstavljanje
(Čenta, Farkaždin, Perlez...). Najbolji rezultati
postignuti su u gradskim mesnim zajednicama koje
tradicionalno naseljavaju radnici, a relativno
najveći broj glasova osvojen je u rodnom mestu
Zdravka Deurića (Lukićevo). Pretpostavlja se,
s razlogom, da su to glasovi radnika malih akcionara
i članova njihovih porodica. Iz krugova njihovih
poznanika smatraju da je njihovo biračko telo
formirano iz svih »velikih« partija. Lokalni analitičari
misle da je pokret »preuzeo« glasače SPS-a (ovde
nisu prešli izborni cenzus), kao i da je umanjio
rezultat lokalnih radikala.
Inače, zrenjaninsku izbornu većinu čine, po svoj
prilici, koalicija oko DS-a (26 odborničkih mesta)
i LSV (9 odborničkih mesta), što bi već bilo dovoljno
za sastavljanje većine u lokalnom parlamentu (ukupno
ima 67 odbornika). Postoje indicije da će pokret
Ravnopravnost biti u vlasti i da će preuzeti resor
privrede, kako je i obećavao u predizbornoj kampanji.
Njegovo predizborno načelo da će delovati na uravnoteženju
takozvanih grinfild investicija – po tome je,
uz Inđiju, Zrenjanin prepoznatljiv – sa borbom
za revitalizaciju onog što je moguće u »staroj«,
moćnoj zrenjaninskoj privredi.
Pokret Ravnopravnost ne čeka sporo konstituisanje
skupštinskih tela, kadrovsku kombinatoriku iz
Beograda i Novog Sada, već se kao domicilna partija
nosi sa konkretnim problemima fabrika čiji radnici
i čine gro članstva.
Posle uvedenog stečaja u »Šinvozu« krajem 2007.
godine, poznatog protesta u Beogradu, iznuđenog
raskida kupoprodajnog ugovora između Agencije
za privatizaciju sa kupcem Nebojšom Ivkovićem,
sudbina »Šinvoza« danas se rešava u zrenjaninskom
Trgovinskom sudu. Tri povezane firme istog Ivkovića
su većinski poverioci, koji na veću poverilaca
diktiraju uslove! U načelu, postoje dve mogućnosti
– bankrot ili reorganizacija proizvodnje. Radnici
»Šinvoza« i pokret Ravnopravnost su protiv ovakve
»reorganizacije«, jer su do sada svi radnici izgubili
posao (preko 800 ljudi), kao i sopstvene akcije.
Oni i sada vrše pritisak na ministra Mlađana Dinkića
i podsećaju ga na njegovo obećanje da će organi
policije utvrditi očiglednu nameru vođenja firme
u »programiran« stečaj. Sve dosadašnje analize
su pokazivale očigledne prevare i krađe, nepoštovanje
ugovora, što je Agencija i kaznila raskidom kupoprodajnog
ugovora.
U međuvremenu, pojavili su se interesenti iz sveta
(francuska kompanija za remont šinskih vozila
LOHR) koji bi otkupili ukupna potraživanja i brzo
započeli rad u firmi. Naravno da ovo već samo
po sebi govori da ova fabrika može zasigurno profitabilno
da radi. Ova kompanija već uspešno radi u Bačkoj
Topoli i ponudila je Ministarstvu za ekonomiju
svojevrsno »Pismo o namerama«. Njihov transparentni
pristup ovom mogućem poslu je privlačan. Za ovakav
rasplet potrebno je i da država delegira svog
predstavnika u ime dela državnog kapitala i aktivno
sudeluje u stečaju, ali izbegava preuzimanje suvlasničkih
prava.
Sindikat na čelu sa Mitom Lisicom i uz podršku
pokreta Ravnopravnost zahteva isplatu svih dugova
prema radnicima, da se u kratkom roku započne
proizvodnja i vrate svi radnici sa biroa rada,
a francuski LOHR spreman je da im ne dira ni u
vlasništvo akcija, koje se inače gube kada je
firma u stečaju.
Prilike u zrenjaninskom BEK-u su donekle drukčije.
Stečaj je završen formulacijom famozne »reorganizacije
proizvodnje«. Očekuju se konkretni potezi novog
menadžmenta. Ukoliko ne dođe do uspostavljanja
proizvodnje i vraćanja otpuštenih radnika na posao,
odbornici Ravnopravnosti su već spremili predlog
lokalnoj Skupštini grada kako bi se mogla oživeti
proizvodnja. Propast BEK-a pogađa i na stotine
malih proizvođača hrane i stoke u opštini. Vratiti
BEK-u život ograničilo bi monopolski položaj firme
»Matijević« u gradu (i ne samo u Zrenjaninu).
I radnici BEK-a i »Šinvoza« iz pozicije nezaposlenih
radnika sa berze rada bore se u pokretu Ravnopravnost
za elementarna prava: pravo na rad, pravo na vlasništvo,
a sada su uspehom pokreta potvrdili i pravo na
političko samoorganizovanje. Shvataju potrebu
međusobne solidarnosti. Njihova eventualna pobeda
učvrstila bi i pobedu »Jugoremedije«. Njihovo
uspešno poslovanje potvrđeno je dobijanjem kredita
od oko 12 miliona evra, koji će poslužiti za izgradnju
takoreći nove fabrike. Mali akcionari, većinski
vlasnici »Jugoremedije« bez gazde, stekli su poverenje
i bonitet i najvećih finansijskih institucija
u ovom delu Evrope.
Ova borba sa dosad nejednakim rezultatima pokazuje
zainteresovanost građana za sopstveni život. Nije
se sve prepustilo letargiji, ne strahuju svi od
svemoći vlasti, ne žele svi da budu radnici koje
zapošljava nekakva velika partija, ne očajavaju
zbog pasivnosti institucija. Ono što je privlačno
u pokretu Ravnopravnost jeste verovanje da i običan
čovek može da bude subjekt promene. Ne pristaje
se na usud. Nekada mučno, sa mnogo odricanja i
rizika, ove grupe radnika ponašaju se kao kreatori
sopstvenog života. Praksa u lokalnom parlamentu
grada im predstoji. Oni koji ih poznaju žele im
da samo nastave tako, a oni koji ih još ne znaju
ubrzo će za njih i čuti.
 |
| |
Slavko
Golić |
