Beograd je svet? Jedna emfatična
parola iz vremena studentskih šetnji, koja je
pre više od deset godina komunicirala sa svojim
vremenom u drugačijem kontekstu, sada nam se natura
kao gotova stvar. Napis iz onog vremena nije bio
tvrdnja nego nada da će Beograd biti deo sveta.
Sada nam iz kancelarija Gradske skupštine stiže
jedna naopaka vizija sveta koji je deo Beograda.
Niko normalan nije pomišljao da Beograd treba
da bude svet. Ni Pariz ni Njujork nisu se usudili
da se proglase svetom, nego su se zadovoljili
da budu »grad svetlosti« ili »velika jabuka«.
Ali u fantazmu naših gradskih kulturnjaka ona
mladalačka parola postala je naša stvarnost, ružna
i tragikomična. Nagrađen je jedan autistični projekat
koji je ceo svet smestio u nekoliko delova Beograda,
koji se, navodno, poklapaju sa raznim geografskim
tačkama, takoreći ivicama sveta. Tako je Novi
Beograd Holivud, Zvezdara je Kina, Dorćol Norveška.
Projekat je toliko fantazmagoričan da čak ne vodi
računa ni o nekim našim realijama. Pre bi Senjak
odgovarao Kaliforniji, a buvljak i one kineske
prodavnice Kini. Indije nema, iako je u Vinči
procureo atomski otpad. Mogli bismo da budemo
i Bopal, zar ne? Ovako zamišljen projekat, po
kojem je ovde sve što je u svetu, samozadovoljno
poručuje »zbogom svete«, mi sada imamo sve, od
Japana do Holivuda. Doduše, mnogo toga je izanđalo
i polupano. Na primer, »Mekdonaldsi«. I neke ambasade.
One nam više nisu potrebne. Ko hoće da putuje
nek ode na Zvezdaru ili Dorćol. Uoči rata srpski
navijači su na zagrebačkom stadionu skandirali
»mi imamo Mekdonalds«. Sada ih nema. Uništili
su »meka«, pa im je preostalo da pucaju jedni
na druge. Onda su se setili da zabašure pogibelj
tako što su je prekrili banderolom na kojoj piše:
»Nijedan srpski život nije vredan navijačkog rivalstva«.
Tuđi život verovatno jeste. To da im nije stalo
do tuđeg života jasno su napisali leskovački rezervisti,
pripadnici Gvozdenog puka, do kojih tamo u dubokoj
provinciji još nije stigla poruka da je Beograd
svet. Na njihovom velikom plakatu piše: »Verujte
samo Velikom Srbinu Miloševiću, nećete valjda
jednom Hrvatu«. I zaista, u Leskovcu postoje Hrvat,
koji je vođa lokalne stranke, i Milošević, Veliki
Srbin i vođa Gvozdenog puka koji je ratovao na
Kosovu. Niko od tih junaka ne diči se svojim podvizima,
pa možemo samo da pretpostavimo šta su među mrskim
Šiptarima radili Veliki Srbi, pa još Gvozdeni.
Kad ih čovek danas pogleda vidi da je sve to staro
gvožđe, a ne Gvozdeni puk. Sada ti »junaci« mjauču
ispred Vlade i traže da im se plate ratne dnevnice,
a možda i zasluge. I tako po Srbiji tumaraju kao
senke jedne ružne prošlosti – Gvozdeni puk, Dušan
Silni i ko za ko još, kreature koje misle da su
moćne, poput onog Beograda koji je postao svet.
Zar Dan Beograda nije mogao da se iskoristi da
se obnovi sećanje na one godine i događaje kada
je Beograd, skromno rečeno, samo bio deo sveta?
A to su u novije vreme njegov antifašizam, Studentski
pokret ’68, kritički talas u kulturi sedamdesetih,
građanski i studentski protesti devedesetih. Danas,
pogotovo mladi, ne znaju ništa, ili je to znanje
maglovito, o onome što su bili pokušaji i dostignuća
emancipacije. Ne znaju ni kako su se ta emancipatorska
nastojanja završila, zbog čega je danas nažalost
moguć uspeh projekta »Beograd je svet«. Beograd
ne zaslužuje da se potisne i zaboravi išta od
one istinske kulture koja nas je učinila delom
sveta i koja jednu metropolu zaista čini svetskom.
Ali taj napor, koji sam po sebi jeste kulturni
poduhvat, ne može da se prepusti gradskim službama.
Kultura i memorija prevazilaze njihovo znanje,
što su i potvrdili projektom koji su nagradili.
To je ipak posao Ministarstva kulture koje mora
da se zapita zašto ovde cvetaju fantazmi, »kultura
ubijanja« umesto kulture življenja, zaborav umesto
sećanja. Ali šta radi ministar kulture? Čim se
našao na Kosovu, prvo mu je bilo da ga krsti preosvećeni
Artemije, koji poziva u krstaški rat za Kosovo.
Srpskoj kulturi zbog ove »svete tajne krštenja«
neće biti ništa bolje. Ako makar ne pokuša da
zaustavi ovaj zahuktali raspad vrednosti, ministar
kulture će samo zaslužiti pitanje »Jesi li ti
kršten?«
Priroda ili kažnjava ili se ruga neprirodnom.
Ovoga puta se narugala. Poslala je oluju koja
je onaj pretenciozni globus »Beograd je svet«
sa Slavije oduvala kao od šale i poslala ga tamo
gde i treba. Završio je u Kovinu.
 |
| |
O.
R. |
