U okviru tribine »Obrazovanje za Evropu koja dolazi« održan je prvi seminar

Postsekularna Evropa

Da li smo postali crkvena država

Nevladine organizacije Beogradski krug i Centar za kulturnu dekontaminaciju, kao i Fakultet za medije i komunikaciju, organizovali su tribinu o položaju religije u javnom prostoru Evrope i kod nas. Povod je izdavanje knjige profesora sa City Univerziteta iz Njujorka Talala Asada Formacije sekularnog. Knjigu je izdao Beogradski krug u prevodu Dušana Đorđevića Mileusnića, Đorđa Čolića, Aleksandre Kostić i Miroslava Zovka. Prva sesija seminara bila je »Pluralizam ispovesti i demokratija«, koju je otvorio profesor Asad s izlaganjem »Sloboda govora, religija i sekularni kriticizam«, u kojem je naznačio da je od devetnaestog veka umetnost postala nastavljač religije u duhovnom smislu koji uvodi sekularni kriticizam. Profesor naglašava razliku između kritike i kriticizma u smislu razdvajanja pojmova sekularnog i sekulizma. Država kao naslednik etike životnih vrednosti, kao i mehanizma kažnjavanja, uređuje sferu slobodnog govora koji je osnova demokratije. Smatrajući da je demokratija neadekvatan pojam preuzet od starih Grka, za koji ne postoji termin ni na kojem savremenom jeziku, profesor Asad svodi svoju kritiku modernih društava na kritiku represije sistema državnog sekularnog društva ne nudeći nova rešenja. Iako prihvata sekularizam, razvoj ne vidi od kriminaliteta savremenih demokratija kao neuspešnih u postavljanju novih vrednosti u sferi liberalne ekonomije. Profesor Gil Anidžar, kao komentator, izneo je svoj stav o saživotu religija ne ulazeći u sferu državne religije nasuprot samog opstanka i slobodnog upražnjavanja religijskih tradicionalnih običaja i formi. Sergej Flere, gost sa Univerziteta u Mariboru, predstavio je rezultate istraživanja koji pokazuju da i pored građenja velikog broja bogomolja religioznost u Evropi opada. Nestaje i obaveznost rituala, kao i vera u transcendentno. Život ja sve manje regulisan verskim normama, naročito porodični život. Protestantska etika sa svojim mestom rada i etike rada u sistemu životnih vrednosti ustupa, naročito u tranzicijskim zemljama, mesto vrednosti rada delovanju neoliberalne doktrine o ulozi sticanja novca. Iako je posle 1989. godine došlo do velikog talasa verske obnove, pogotovu u Rusiji i Poljskoj, taj trend se nije zadržao. Pogotovo je interesantna situacija u Velikoj Britaniji. Iako ona nije sekularna država religioznost je na veoma niskom nivou, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država koje su sekularna država po institucijama, a u biti duboko religiozno društvo. To je ujedno i dokaz da razdvajanje crkve i države ne vodi apriori do pada morala i religioznosti već, naprotiv, sloboda izbora dovodi do duhovnije religioznosti. Istraživanja su takođe pokazala da vernici nisu, kao što se veruje, ljudi visokih etičkih principa već da su skloniji predrasudama, ksenofobijama, desnici i netolerantne osobe. Sociolog religije iz Niša dr Dragoljub Đorđević smatra da pluralizam multikonfesionalnosti treba da doprinosi demokratiji u duhu teorije racionalnog izbora. Vukašin Miličević, student poslediplomac Teološkog fakulteta iz Hrišćanskog kulturnog centra, izneo je teoriju da je nasilje nužan pratilac milosrđa i da dok je na jednoj strani istina vere i istina razuma, na drugoj strani se formira nužnost, ili prinuda. On smatra da je sekularizam nastao prvo u crkvi samoj, verovatno u onom trenutku kad je religija postala državna u četvrtom veku nove ere. Dualitet verovanja javlja se u crkvama još mnogo pre modernosti devetnaestog veka.
U drugoj sesiji, »Sekularizacija i moderna racionalnost«, profesor Gil Anidžar je govorio o pojavi terorizma, kao i o pojavi samoubica terorista, i postavio pitanje zašto je religija direktan odgovor na pitanje odgovornosti za terorizam. Posle 11. septembra u Sjedinjenim Američkim Državama nastao je pravi talas antiislamizma uglavnom instrumentisan iz vrha državnog aparata. Građani masovno kupuju Kuran i proučavaju šta je uzrok terorizma u islamskoj svetoj knjizi. To, naravno, ne vodi nikuda jer su u pitanju, kako je rekao profesor Asad, sukobi etičkih i ekonomskih interesa.
Zaključak ovog skupa u paviljonu Veljković jeste da Evropa nije postsekularno društvo već da je u pitanju problem liberalizma kao strogog okvira delanja koji svojim institucijama i zakonima ograničava pravo na slobodu kako govora tako i veroispovesti.

	T. B. L.