Osnovano Bioetičko društvo Srbije

Bioetička (re)konstrukcija

Bioetička arena Srbije dobila je nedavno, tačnije 9. aprila 2008. godine, svoj širi institucionalni okvir. Tog dana je, naime, obznanjujemo, osnovano Bioetičko društvo Srbije, sa sedištem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Inicijatori stvaranja Društva bili su: Karel Turza, šef Katedre humanističkih nauka na beogradskom Medicinskom fakultetu, akademik Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, Milenko Perović, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Sandra Radenović, asistent na Katedri humanističkih nauka beogradskog Medicinskog fakulteta, i pravnica Dragana Stojić sa ove visokoškolske ustanove.
Osnivačkoj skupštini prisustvovali su brojni istraživači i eksperti iz prirodnonaučnih, društvenonaučnih i humanističkih disciplina, čija su intelektualna interesovanja poslednjih godina bila fokusirana na najrazličitije segmente bioetike. Za prvog predsednika Bioetičkog društva Srbije izabran je Milenko Perović, za potpredsednika Zoran Todorović, profesor beogradskog Medicinskog fakulteta, a za sekretara Dragana Stojić.
Kao gost i prijatelj Društva profesor Lino Veljak, šef Odseka za filozofiju zagrebačkog Filozofskog fakulteta, u svom je pozdravnom govoru u svoje, te u ime Hrvatskog bioetičkog društva, Hrvatskog filozofskog društva, Regionalnog centra za bioetiku, kao i Bioetičkog foruma za jugoistočnu Europu, istakao, pored ostalog, potrebu i realne mogućnosti buduće saradnje i »umrežavanja« novoosnovanog Bioetičkog društva Srbije sa brojnim sličnim regionalnim organizacijama, a u cilju teorijskog i praktičnog angažmana na bioetičkom (re)konstruisanju čoveka i njegovog sveta.
Prema rečima Karela Turze, bioetika danas nesumnjivo spada u red najizazovnijih i, uz to, veoma popularnih intelektualnih projekata, te je kao takva, za veoma kratko vreme, postala otvoreno područje susreta i interferiranja, te integrisanja najrazličitijih znanja – filozofskog, etičkog, medicinskoetičkog, medicinskog, sociološkog, psihološkog, ekološkog, jurističkog, političkog, ekonomskog, teološkog, umetničkog, svetonazornog i zdravorazumskog. To je (i) jedan od razloga zbog kojeg je bioetika, od ove, 2007/08, školske godine uvedena kao matični predmet na III, IV i V godini studija beogradskog Medicinskog fakulteta. Uz to, na inicijativu aktuelne uprave i, posebno, dekana, profesora Đuričića, i prodekana, profesora Vladimira Bumbaširevića, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu uskoro će biti ustanovljene i master studije iz bioetike. Otuda je, kako je zaključio prvi predsednik Bioetičkog društva Srbije Milenko Perović, bilo prirodno da baš ova visokoškolska ustanova bude sedište Društva.
Kako je, prema Statutu Bioetičkog društva Srbije, cilj Društva prevashodno da podstiče, pomaže i razvija bioetiku, bioetičku edukaciju i bioetička istraživanja, i kako je, videli smo, bioetika projekat koji u sebe uključuje veliki broj disciplina, a u cilju uspostavljanja jednog novog teorijskog i praktičnog tretiranja biosa, to jest celokupnog sveta života, sigurni smo da će Bioetičko društvo Srbije biti prepoznato kao važan faktor uspostavljanja teorijskog i praktičnog i, nadasve, moralnog konsenzusa o životu u već decenijama razaranom, preciznije, sociocidnim procesima pogođenom srbijanskom, odnosno balkanskom ambijentu.
Dakle, obznanimo i početak bioetičke (re)konstrukcije Srbije.

	Sandra Radenović