Debata »Evropa i Srbija: izazovi i perspektive«

Kako do Evrope

Nevladina organizacija Transfuse Association organizovala je 15. marta panel-diskusiju o položaju Srbije u procesu evropskih integracija u ovom trenutku. Panelisti su bili Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka, i Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i bivši ministar spoljnih poslova. U diskusiji su učestvovali brojni članovi nevladinih organizacija mladih u okviru projekta razvoja liderstva. U diskusiji su osvetljeni mnogi interesantni aspekti kosovske krize, koje do sada u našim medijima nismo mogli naći.
Živorad Kovačević je naglasio da su ovo, posle 2000, najvažniji izbori jer je izbor sveden na dva moguća puta. Jedan u ponovnu izolaciju, a drugi u evropske i severnoatlantske integracije. On smatra da je nužno da se oforme dve predizborne koalicije. Manipulacije političke propagande narodnjaka predvođenih premijerom Vojislavom Koštunicom baziraju se na spekulacijama podacima i prikrivanjem stvarnog puta izbora spoljne politike Republike Srbije. Evropska unija uopšte nema kapacitet da prizna ili ne prizna proglašenu nezavisnost Kosova, već je to isključivo predmet odluke država članica. Položaj naše zemlje je ozbiljno ugrožen jer 55 procenata našeg izvoza ide u zemlje Evropske unije. Živorad Kovačević je zaključio da građani nemaju jasne ideje šta se dobija ulaskom u EU, kao što su efekat kluba, to jest osećanje da pripadate uspešnima, evropeizacija domaćeg zakonodavstva, pravo na slobodno kretanje ljudi, kapitala, radne snage, proizvoda i usluga, školovanje i slično.
Tanja Miščević je istakla da Srbije ni pet godina posle Solunskog samita nema potpisan ni osnovni sporazum o integraciji i pridruživanju iako ima konsenzus dve trećine građana. Najveći problem u Srbiji, i pored raspuštanja Parlamenta, ostaje pitanje administrativne elite, to jest izvršne vlasti, i implementacija novih zakona u trideset pet različitih oblasti. Osnovni problem je nepostojanje potrebe za strateškim promišljanjem razvoja Srbije. Ovo traži mnogo rada velikog broja ljudi. Srbija ima kapacitet da to sprovede, ali nema saglasnosti među političkim elitama. Kancelarija za evropske integracije je, i pored blokade političkog života, nastavila pregovore o liberalizaciji viznog režima. Nove lične isprave sa biometrijskim podacima dovešće do ubrzanja tog procesa.
Goran Svilanović je istakao da je Srbija ipak država i to uspešna država. On je naglasio da ako na predstojećim izborima demokratska opcija, koalicija Demokratske stranke sa strankom G 17 plus i Socijaldemokratskom partijom Rasima Ljajića, dobije jedan glas više od Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratska partija jedan glas više od Socijalističke partije Srbije, plan da se vlast preda Srpskoj radikalnoj stranci i narodnjačkoj opciji može da otpadne. On Srbiju vidi kao prvu državu koja bi mogla da pristupi Evropskoj uniji posle Hrvatske. Novoformirani koncept zapadnog Balkana nosi u sebi mnoge protivrečnosti. Tu je Bosna i Hercegovina kao najveći problem, kao i pad vlade u Makedoniji.
Pitanje statusa Kosova nije bitno za proces integracija sa Evropskom unijom, naglasio je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. Niko nije tražio ni od Kipra da se odrekne dela svoje teritorije pri ulasku u EU. Problem je što Srbija nema definisan strateški interes. Ona je duboko podeljeno društvo na moderniste, Evropejce i tradicionaliste, patrijarhalne narodnjake. Problem Kosova je jedinstven zbog postojanja dubljeg identiteta. Ali, to ne sme da utiče na pitanje odnosa sa drugim državama, pogotovo sa regionom i susedima.
U diskusiji su učestvovali i brojni studenti Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta. I među njima se vidi duboka podeljenost.

	Tanja B. Lončar