Gigantomahijaši

U prethodnom broju našeg lista ukazali smo na neobičnu pojavu da zvanično najviše slavljeni filmski režiser, Emir Kusturica, na čuvenom mitingu 21. februara objavljuje rat, poput legendarne istrage poturica ili drevne gigantomahije, svima koji se skrivaju po mišjim rupama, uzalud se nadajući spasu od razgnevljenog naroda i njegovih još gnevnijih vođa. Jačini odjeka ovog stava pridoneo je premijer, lično najavljujući, kao konferansije, završni govor slavnog i moćnog režisera.
Neobični safari po mišjim rupama pojačao je još jedan div-junak. U svom listu, koji je nedavno pokrenuo, Milorad Vučelić ovako izoštrava nišanske sprave: »Za vreme velikog beogradskog mitinga protiv otcepljenja Kosmeta, neki funkcioneri DS zavukli su se u mišje rupe, odakle su očigledno zajedno sa zapadnim diplomatama, pravili planove za kontraofanzivu« (Pečat, 7. mart). Ostavimo li po strani pitanje o instrumentima kojima se vidi šta se dešava u raznim rupama, zdravom razumu je neshvatljivo koliko bi velike morale biti rupetine da bi u njih stalo toliko mnogo »miševa« koliko ih nalazi naš mišolovac. Verovatno je zanet vlastitim gigantizmom pa ga projektuje na sve kojih se maši. A da je reč o gigantu, svedoči njegov put od urednika Studenta nakon likvidacije studentskog pokreta ’68. godine i plodnog publiciste, preko direktora pozorišta i državne televizije, do ministra SAO Hercegovine, Miloševićevog saborca i nastavljača njegovog dela.
Verovatno će u ovoj hajci, koju pokreću ovdašnji div-junaci, najbolje proći obični miševi (ali ne i ratari). A oni neobični na koje preteći upiru prstom (samo?) rečeni i slični giganti teško da mogu biti spokojni. Ko uopšte u ovoj zemlji može biti bezbedan od raznih »dobrovoljaca« spremnih da izvrše »komandu« s divovskih visina?

	Nebojša Popov