Opet idemo na izbore. Scenaristi
i izvođači performansa nazvanog »Kosovo je Srbija«
izgubili su inspiraciju i odlučili da predahnu.
Kako je Srbija neusaglašena s aktuelnim vremenskim
trajanjem, performans je izveden po ugledu na
antičku dramu. Prolog je izveo i koncipirao odlazeći
premijer. Mesecima je pripremao gledaoce–građane
za glavnu radnju. U drami radnja ne mora da bude
odraz stvarnog života; dozvoljeno je da je scenarista
po sopstvenoj ideji koncipira jer je ona obično
odraz njegovog subjektivnog doživljaja realnosti.
Odlazeći premijer je oko Kosova pleo priču u kojoj
je sebi namenio glavnu rolu. Njegova drama je
imala dualistički koncept o večnoj borbi dobra
i zla, gde je on personifikovao apsolutno dobro,
a svetski politički lideri predstavljali su sile
mraka koje su se namerile da nam »otmu Kosovo«.
Uporno potirući realnost, glavni akter srbijanske
drame na antički način je svoje gledaoce uveo
u glavnu radnju koja se odvijala na više nivoa.
Dok su na proscenijumu glumci lamentirali nad
nepravdom, veličali sopstvenu hrabrost i zgražavali
se nad neprincipijelnim svetskim moćnicima, u
pozadini, kao odgovor zlom fatumu u klimaksu dramske
radnje, violentnom destrukcijom, podržanom pirotehničkim
efektima nastupili su posebno pripremani učesnici.
Odgajani su u višegodišnjem slojevitom mraku u
kojem su im uskraćene pažnja, podrška i ljubav,
a obilato darovane laži i obmane po kojima je
njihovu nesreću planirao i realizovao neko daleko
odavde. Hranjeni mržnjom prema svemu što prevazilazi
skučene granice njihovog insuficijentnog sveta,
indukovani su da svoj agresivni naboj isprazne
na detektovanim ciljevima. Posle emotivnog pražnjenja
u kreščendu glavne radnje nad ogoljenom prazninom
besmisla sve je zaustavljeno. Usledila je dramska
pauza. Glavni akteri su bili zadovoljni, uvereni
da su pokazali veliko umeće u sukobu sa proklamovanim
neprijateljima, a odlazeći premijer u ulozi scenariste
otkrio je još jednu mračnu stranu svog opterećenog
mentalnog sistema. Epilog ovog bolesnog igrokaza
treba da se razjasni na majskim izborima.
Oni koji su izabrali aktuelnog predsednika ponovo
će birati proklamovani put ka sve daljoj Evropi
znajući da im floskula »i Evropa i Kosovo« indirektno
poručuje da njeni ideološki tvorci neće imati
hrabrosti, državničke mudrosti i lične časti da
im objasne kojom će alhemijskom formulom ovu frazu
pretočiti u konkretne akcije kojima će sve do
sada povučene štetne političke i društvene poteze
prevesti u jasne, smislene i sadržajne aktivnosti
koje će anomični državni sistem integrisati po
novim funkcionalnim obrascima. Sa tugom i pijetetom
se sećaju da je pre pet godina ubijen čovek koji
je umeo da rešava a ne da stvara probleme. Poštovao
je život, realnost i principe mogućeg. Metak koji
je prekinuo njegov život srušio je krhke temelje
novog sistema u kojem bi vladali zakoni rada,
pozitivne kompeticije i vere u lepotu, jednostavnost
i jedinstveno pravo da se uživa u životu.
I tako, opet idemo na izbore da izmerimo i odmerimo
stepen trpljenja i mogućnost prilagođavanja svekolikim
čudima.
 |
| |
Dragica
Stanojlović |
