Visok, otmeno, elgrekovski
izdužen, pametan, harizmatičan orator, sin crnog
oca iz Kenije i bele majke iz Kanzasa, socijalni
radnik iz čikaškog geta, briljantan diplomac Harvarda,
progresivan, prodoran, imućan političar, senator
Barak Obama je utelovljenje »američkog sna«, koji
je hrabro krenuo da menja politički život nacije
kako bi svi zaista imali bar neke šanse da ispunjavaju
svoje američke snove.
Njegova bazična izborna platforma i strategija
jesu: »Promena«, to jest saradnja a ne parališuća
konfrontacija sebičnih interesa u Kongresu SAD; »Vizionarska
smelost«, to jest »Da, mi možemo«; i »Zajedno«,
to jest preko rasnih, etničkih, klasnih i svih
ostalih podela za pravedniju, humaniju, obzirniju
i unapređenu Ameriku.
Obama očigledno veruje da postoji jedna široka
reka, moćna želja za poštenijom, transparentnijom
politikom koja bi, bez presedana, mogla da ga
iznese na čelo Demokratske stranke u Belu kuću.
To ostaje da se vidi.
I zaista, njegova kampanja u demokratskim predizborima
se u proteklim zimskim mesecima tako zahuktala
da je prestigla kampanju Hilari Klinton. Obama
vodi u ukupnom broju demokratskih »glasova«, u
broju delegata za demokratsku opštenacionalnu
konferenciju koja u avgustu, u Denveru, država
Kolorado, formalno proklamuje demokratskog kandidata
za novembarske predsedničke izbore. Nasuprot malobrojnim
i skoro rutinskim zborovima Hilari Klinton, Obamina
opisana pojava i oratorstvo proizveli su snažnu
plimu skoro kultnog entuzijazma sa, za ovde, neuobičajeno
masovnom posetom njegovim uzbudljivim nastupima.
Obama je postao »nezaustavljiv« kao što je Hilari
prošlog leta, dok on nije zablistao, izgledala definitivno
»predodređena«. Osećali su se u tim uzletnim fazama
kao onaj davni, ovejani njujorški gradonačelnik:
»Ja mogu da izgubim jedino ako me uhvate u krevetu
sa mrtvom devojkom ili sa živim dečakom«.
Ali, dok ovo pišemo priča ni za koga još
nije završena. Obama jeste pobedio u dvostruko
većem broju država, ali je Hilari bila nadmoćna
u skoro svim velikim i/ili mnogoljudnim: Njujorku,
Nju Džersiju, Kaliforniji, Teksasu, Ohaju. Ostaje
da se do 3. juna obave
|
predizbori u još 13 država; među njima
u mnogoljudnoj Pensilvaniji koja naginje
Klintonovoj. Ipak, većina eksperata smatra
da u tim preostalim nadmetanjima Hilari
čisto matematički neće moći da poništi
Obamino vođstvo u broju »vezanih« delegata.
To su delegati izabrani na razne načine
u predizborima koji su obavezni da na
prvom glasanju u Denveru glasaju za Obamu,
odnosno Hilari. Po svemu, ni on ni ona
neće moći da napabirče pobedničku brojku
od 2.025 »vezanih« delegata. Sada dve
kampanje vode bitku za oko 800
|
|
|
|
Ilustracija iz knjige
Art klinika - Prva petoletka, Novi
Sad 2007.
|
 |
ex oficio »super delegata«
partijskog establišmenta: visoki funkcioneri stranke,
demokratski senatori, kongresmeni, guverneri i
razni demokratski uglednjaci. Oni formalno nisu
»vezani« i, formalno, mogu da se opredeljuju kako
hoće. Međutim, realno, politički, obično ne vole
da idu uz nos predizbornim većinama. Veliku ulogu
će u Denveru – ako u međuvremenu ni Barak ni Hilari
ne odustanu – igrati procenjivanje »super
delegata« ko će od njih dvoje moći bolje da se
nosi sa opasnim republikanskim predsedničkim kandidatom
Džonom MakKejnom.
I tu smo sada došli na dramu ovog trenutka koja
može fatalno da ugrozi donedavno sunčane Obamine
šanse, pogotovo u predsedničkim izborima u kojima,
za razliku od predizbora, glasa cela nacija. Obama
se ozbiljno spotakao baš na pitanju koje je toliko
želeo da prevaziđe, na takozvanoj »trećoj šini«
(to je, u podzemnoj železnici, ona koja vas sprži
kad je dotaknete) američkog političkog života
– na pitanju rase i rasizma. Da li će doživeti
sudbinu po onome: »Ovde leži vozač koji je imao
prednost«?
Naime, preduzimljivi novinari su otkrili, i pustili
u kolosalnu sve-medijsku cirkulaciju, video-trake
sa militantnim propovedima pastora Obamine Crkve
Svete trojice, Džeremija Rajta, Obaminog porodičnog
sveštenika i prijatelja koji ga je uveo u hrišćanstvo,
venčao i krstio njegove dve ćerke. U nedeljnim
propovedima Džeremi je pre više godina grmeo:
»Božje prokletstvo na rasističku, zločinačku Ameriku,
najvećeg svetskog ubicu!« I niz sličnih i još
gorih pokuda ove zemlje i države. Možete zamisliti
buru koja se digla, sa prozivanjem Obame: »Kako
možeš biti predsednik SAD sa prijateljem koji
je antiamerički rasista koji propoveda mržnju
protiv belaca!« Obama je »osudio« Rajtove »neprihvatljive
i razjedinjavajuće izjave«, ali ga se – nasuprot
sve učestalijim zahtevima i za razliku od nezajažljivih
Klintonovih koji su svoje radikalne crnačke prijatelje
cinično-pragmatički »bacali pod autobuse« – do
sada nije odrekao. To ga može skupo koštati. Poslednje
ankete indiciraju određen pad njegove popularnosti.
Demokratska stranka se donedavno ponosila što
je ovog puta kao kredibilne kandidate iznedrila
prvu ženu i prvog crnca u istoriji SAD. Sada čupaju
kose jer se Barak i Hilari međusobno krve i u
nepredviđeno produženoj i možda nerešenoj trci
prete da denversku konferenciju gurnu u gubitnički
haos.
A u »zasedi« čeka MakKejn, pobednik na republikanskoj
strani, »vojnik i ratni heroj baš za ova opasna
vremena«. No ni tu nije kraj priče! Na pragu je
ozbiljna recesija i MakKejn je jednom rekao da
se »ne razume mnogo u privredu«. I tako dalje.
|
| |
Cvijeto
Job |
