Početna stana
  
 
 
     

 

Sa tribine radnika i akcionara »Šinvoza«, BEK-a i »Jugoremedije«

Radnici ne dopuštaju da budu »niko i ništa«

Na skupu više od 600 radnika i akcionara ispoljena rešenost da odbrane svoj život i sačuvaju fabrike i upućen poziv na istrajnost i širu solidarnost. Radnici nisu protiv privatizacije, ali jesu protiv onih osoba iz vlasti koje ignorišu kršenje zakona i ugovora i uvećavaju njihove patnje. Na skupu su govorili prof. dr Zagorka Golubović, antropološkinja, Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, i Nebojša Popov, sociolog i glavni i odgovorni urednik lista Republika, a zatim radnici »Šinvoza« Nedeljko Stanić, Ljiljana Vekecki i predsednik sindikata Mita Lisica i njihov kolega iz »Jugoremedije« Zdravko Deurić. Događaj je pratio i filmski reditelj Želimir Žilnik, koji snima film o radnicima

Sala Doma mladih 18. februara bila je prepuna radnika »Šinvoza«, BEK-a i »Jugoremedije«. Atmosfera ni približno slična onoj nekadašnjoj kada su radnici, uglavnom zbunjeni i uplašeni od sopstvene smelosti da se pokažu u javnosti, jedva uspevali da nešto kažu. Radnici »Šinvoza« i BEK-a (njihovi drugovi i drugarice iz »Jugoremedije« bili su tu kao podrška) nisu bili ni zbunjeni
 
ni uplašeni nego, pre bi se moglo reći, rasterećeni – suočeni »licem u lice« s brojnim sapatnicima ali i saborcima – i čvrsto rešeni da odbrane svoje živote, fabrike, akcionarska
i ljudska prava. Toj novoj atmosferi govori u prilog i sledeći detalj. Kada im se Zaga Golubović, koju su radnici dočekali burnim aplauzom kao starog prijatelja, obratila sa »dame i gospodo«, čuli su se i povici »i drugarice i drugovi«, što je gošća prihvatila. Ona je rekla da je Zrenjanin postao središte nečeg pozitivnog jer ljudi više ne žele da se prepuštaju očaju. Suočavanje s očajem bio je i povod da Nebojša Popov napiše ogled o radnicima »Šinvoza«, BEK-a i »Jugoremedije«, pod naslovom »Otimanje od očaja« (objavljen u februarskom izdanju Republike, koji je pre tribine bio poslat radnicima sva tri preduzeća, kao podsticaj za diskusiju).
Slavko Golić, predsednik Odbora građana za podršku radnicima, koji je vodio skup, pozvao je prisutne da odaju poštu radnicima »Šinvoza« koje su očajanje, nebriga i stid doveli do tragičnog gubitka života. Minutom
  
ćutanja setili su se kolega Radislava Stojanova, Aleksandra Mijatova, Miloja Jovanova, Duška Živanova, Dragana Perića i ovih dana preminulog Obrada Dostanića.
Borba između trudbenika i parazita
Zaga Golubović je izrazila očekivanje da će ovi primeri podstaći ne samo pitanje »šta nam radi vlast« nego i šta mi sami sebi radimo. Drugim rečima, da li ponovo postaje aktuelno pitanje radničkog aktivizma i da li je vreme za širi pokret udruživanja radnika koji su spremni da se bore, prenose svoja pozitivna iskustva i budu solidarni. Solidarnost bi doprinela da radnici brže ostvare svoje zahteve i njihova borba ne bi morala da traje cele tri godine, kao što je to bio slučaj sa »Jugoremedijom«, rekla je Zaga Golubović. Ona je ponovila da se akcionarska svojina negira i da su oni koji imaju moć, a to su državni organi i tajkuni, više zaštićeni od same države. Moć nije na strani radništva, rekla je Zaga Golubović naglasivši koliko je značajno da se radnici ne predaju očaju i depresiji, nego da snagu potraže u solidarnosti koja, po njenom mišljenju, treba da bude i šira, da dopre do
javnosti u Zrenjaninu, a ne da ostane samo u fabričkom krugu. Potrebno je da i sami građani izađu iz svojih ljuštura jer im one neće pružiti spas ako i samo društvo ne izađe iz haosa i krize, rekla je Zaga Golubović. Jedan mali deo društva se besprimerno bogati, a monopoli ne mogu da se utvrde jer monopoliste neko štiti, pa je u ove naše bitke potrebno uvući i one oko nas,
 
Dolazak Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, radnici su pozdravili veoma snažnim aplauzom. Do ovog novinara dopro je i ovaj komentar nekih radnika: »Kod nje nema vrdanja i popuštanja«.
»jer smo opet u žiži klasnih borbi koje nisu kao one u 18. i 19. veku, ali je to borba trudbenika i parazita«, rekla je Zaga Golubović.
Staro gvožđe umesto lokomotiva
Savet za borbu protiv korupcije dobio je posredstvom poverenika za informacije od javnog značaja tekst poravnanja iz kojeg se vidi da su lokomotive koje je stari vlasnik uveo u »Šinvoz« kao investiciju u stvari staro gvožđe, rekla je Verica Barać. To je Agenciji za privatizaciju moglo biti poznato i ako se to potvrdi onda se radi o organizovanom postupku
da se preduzeće dovede u stečaj. Zato ne treba odustajati od borbe, a Savet će učiniti sve da se dođe do što uverljivije dokumentacije. Takođe treba ispitati sve pravne mogućnosti za naknadu štete radnicima i preduzeću. Iznad svega, treba se izboriti da se obustavi namerno izazvani stečaj, naglasila je Verica Barać dodavši da će Savet tražiti pomoć kako bi se razmrsilo klupko korupcije i zaštite koju neki državni funkcioneri i organi pružaju nesavesnim kupcima preduzeća. Ona je
podsetila da je privatizacija namerno koruptivna jer Agencija za privatizaciju prodajebezodgovornosti, ne ispituje ni bonitet kupaca, pa se među njima nađu i ljudi sa poternica, ne istražuje ni poreklo novca kojim se kupuju preduzeća. Tako ispada da je tranzicija »bolna«, no ona nije bolna za kupce i Agenciju, ali jeste za one koji ostaju bez posla i imovine, dodala je. Verica Barać je istakla značaj solidarnosti radnika i dodala »da je bilo
  
više ovakvih gradova kao što je Zrenjanin ne bi privatizacija bila ovako tragična i zato se borimo da bismo pokazali da se radi o ozbiljnom kršenju zakona, za šta je odgovorna Vlada«.
Ko su protivnici
Podsećajući da Republika više od tri godine prati borbu radnika »Jugoremedije«, a sada i »Šinvoza« i BEK-a, Nebojša Popov je rekao da Republika piše »o realno postojećim grupama ljudi koji ne dopuštaju da budu uništeni i prezreni, nego hoće da učine nešto za sebe, grad i društvo. Republika saoseća sa patnjom ljudi koji su lišeni posla i prihoda i koji su
 
potiskivani u očajanje. Ono što je prelomno u našem zanimanju za ove tri fabrike jeste činjenica da su se pojavili ljudi koji ne pristaju da budu niko i ništa i koji ne žele da prestanu da poštuju sami sebe i vlastiti život, a to je ono što se desilo ovde, što je vredno i dragoceno«. To su konkretni ljudi koji se bore i cene sebe i druge, a među takvima se sve
jasnije raspoznaju Deurić, Budišin, Pecikoza, Margold, Lisica, Prstojević, Mališ... Popov je zatim dodao da će radnici imati i širu podršku sve dok budu vodili borbu kao »ljudi koji poštuju sebe, poštuju druge iz grupe u kojoj su bili ili jesu, pa i kada se posvađaju ili razlikuju u gledištima, ali znaju da ih povezuju životno važne veze, međusobno i s drugim ljudima i grupama, a to im omogućuje da se izbave iz očaja i ne dopuste da ih samelje i uništi protivnik«. Potom je određenije govorio o protivniku: »To nije neka apstraktna moć ili vlast, nego konkretna osoba. To je onaj iz vlasti koji nije vodio računa s kim sklapa ugovor o privatizaciji, onaj iz vlasti koji je ignorisao kršenje zakona i ugovora, onaj koji ignoriše vaše životne potrebe i onaj iz medija koji ćuti o vašoj patnji i borbi za život«. Popov je ocenio da je prevaziđena svaka mera strpljenja kada se uvidi da oni koji su
 
Treba da cenite svoju ličnost tako da ne dopustite da budete sasvim poslušni, ćutljivi i da dižete ruku na sebe, dok ste spremni da sarađujete među sobom, i kada se ne slažete. Neophodno je da razlikujete u vlasti one koji bi hteli pristojno da rade i zarađuju – kao sudije, ministri, tužioci, policajci – od onih koji vam nanose štetu, da s prvima sarađujete a protiv drugih da se borite. Potrebno je, takođe, da »radite na sebi«, svom znanju i sposobnosti da delate i komunicirate s drugima. Tada vam rastu šanse da uspete. Prvi uspeh je povratak na radna mesta i povratak prava na akcije, rekao je Nebojša Popov.
odgovorni za izbor lošeg kupca i lopovluk sve svaljuju na radnike, sav teret dokazivanja, pa radnici moraju da obavljaju posao policije, istražitelja, tužioca i sudije, vlade i skupštine.
Naše fabrike niko neće uništiti
Bilo je očigledno da bi skup potrajao dugo jer se u sali osećalo raspoloženje radnika da govore »o onome što ih tera u očaj« i, još više, o borbi za život i lično samopoštovanje.
Ipak, odazvali su se molbi predsedavajućeg Slavka Golića da se skup ne oduži.
Nedeljko Stanić, strugar u »Šinvozu«, rekao je da je najvažnije da radnici budu solidarni i istrajni i da sindikati ne treba da se podvajaju i sukobljavaju. Znamo šta je uradio Ivković i kako su Šarenac, Ćurčićeva i ostali pobegli, a nas ostavili na cedilu. Palo je šest žrtava i to niko ne može da nadoknadi, a sve je to bilo zbog nervoze i nemaštine. Mi više ne odstupamo, rekao je Stanić i dobio snažan aplauz.
Ljiljana Vekecki, računovođa u »Šinvozu«, podsetila je da je prošle godine »Šinvoz« trebalo da slavi 120 godina rada. Sami smo ga izgradili i opremili, »Šinvoz« je maltene već bio privatizovan. Sada smo sve izgubili, a mogli smo da radimo. Nismo birali posao, dobro smo sarađivali sa Makedonijom, Crnom Gorom i Ljubljanom, u železnici imamo prijatelje. Onaj
 
koji nas je kupio sve je upropastio, rasprodao, tri godine otišle su u ništavilo, a mi nismo
ni dinar videli niti smo išta mogli da kontrolišemo. Ivković je uzimao kredite da nas zaduži, a mi smo sve naše kredite vratili. Sada po 20-30 ljudi dežura stalno u fabrici da sačuva opremu, a ministar nema dve reči da nam se obrati. Kada je fabrika išla u stečaj, ministar je otišao u muzej, a mi smo stariji od svih eksponata. Nas nije zatvorio ni Švaba ni okupator, pa neće ni neki Ivković, rekla je Ljiljana Vekecki i za svoj govor dobila veliki aplauz.
Mita Lisica, predsednik Samostalnog sindikata u »Šinvozu«, rekao je da postoji samo jedan put, a to je vraćanje u firmu,
 
»Šinvoz« i BEK će se zajedno dogovoriti kada će se ići za Beograd, rekao je Lisica i objasnio da je zastupnik kapitala Agencije potreban jer postoji mogućnost da se ospore potraživanja i dođe do prebijanje dugova sa Ivkovićem. U tom slučaju Ivković ne bi odlučivao da li će preduzeće da udavi tako što će proglasiti stečaj. Tražićemo da tada u »Šinvozu« prisustvuje i Verica Barać, rekao je Mita Lisica.
posle čega je opet usledio aplauz. Urađen je mali korak, a to je raskid ugovora o privatizaciji, ali Agencija mora da postavi svog zastupnika, rekao je Lisica. Odbor protesta
čeka. Ukoliko nadležni funkcioneri vlasti i sudije ne urade svoj posao, na koji ih obavezuje zakon i za šta primaju plate, moraćemo ponovo u Beograd i primorati Agenciju da postavi zastupnika kapitala. Moramo naterati ljude koji primaju nezarađenu platu, a to su UBPOK, SUP u Zrenjaninu i najkorumpiraniji sud, zrenjaninski, da prestanu da se dopisuju i da počnu da rade, jer svojim nečinjenjem oduzimaju ljudske živote.
Zdravko Deurić, predsednik Upravnog odbora »Jugoremedije«, rekao je da na solidarnost sa radnicima treba pozvati građane Zrenjanina, a da se kasnije ta solidarnost proširi na celu Srbiju »jer moćnici ne mogu da kupe
  
Panta dobio gitaru
Na godišnjicu povratka radnika »Jugoremedije« u fabriku, u klubu »Zeleno zvono« organizovaće se koncert Ramba Amadeusa i Pante Šikljanafte. Panta je viljuškar u »Jugoremediji« i u znak protesta zbog otpuštanja radnika zarekao se da neće svirati dok radnici ne pobede. Pošto se to dogodilo, »Zeleno zvono« mu je na godišnjicu povratka radnika u »Jugoremediju« kupilo gitaru. Tako će ovaj andergraund muzičar i kantautor moći ponovo da se posveti muzici.
U istom klubu 3. marta održaće se premijera filma Želimira Žilnika o borbi radnika za život i ljudska prava.
jedino solidarnost građana«. Toliko smo teško živeli i samo kao solidarna i velika grupa možemo naterati vlast da radi za građane, a ne da samo slušamo obećanja uoči izbora. Deurić je obavestio da se 1. marta održava sastanak radnika »Jugoremedije« i »Luksola«, koji takođe nameravaju da nastave borbu za opstanak i razvoj svojih preduzeća.
  Olivija Rusovac
 
1-31. 03. 2008.
     


Danas

 
 
 
 
Copyright © 1996-2008