Srbija sve
dalje od EU
Kosovski totemizam
Ovo više nije
kriza Vlade već razuma i logike
Zaista je bilo pravo mazohističko zadovoljstvo
gledati TV »duel« dva ministra. Jedan je ministar
bez ministarstva a drugi je ministar bez teritorije
i zaista je bio akt cepanja uma (racionalnog)
gledajući kako njih dvojica polemišu o budućnosti
ničega...
Ministar bez teritorije sa bezbroj savetnika pokušava
da nas ubedi da nema pojma o ideji vanrednog stanja
i da nije on plasirao tu vest u medijima mada
sada, kada je tobože prvi put čuje, zamišlja se
duboko, onako vojislavski, dok hmmhovski, uh-uh-ovski
počinje a zatim artikulisano-srpski nastavlja
»... to i nije tako loša ideja«.
Zaista je genijalno kako ministar bez teritorije
razume prelazni sporazum o pridruživanju EU. Njemu
se onakvom genijalnom, kakva mu je i frizura iz
koje sigurno i crpi svu genijalnost i snagu, samsonski
javlja da je taj sporazum zapravo otimanje teritorije
i ne samo teritorije već i njegove funkcije jer
čega bi on bio ministar ako bi EU i Amerika oteli
njemu to pravo da on i dalje ministrira nečemu
što mu po ustavu pripada. Može se danas biti ministar
npr. Oza u srpskoj Vladi, sve je moguće i ništa
više ne čudi javnost. Kada bi samo hteli mogli
bi da budu i nevidljivi, mogli bi da uvedu apsolutizam,
da reinkarniraju Miloševića iz lipe ili naglavačke
počnu višenedeljnu obustavu rada Vlade ne bi li
pročitali (razumeli) šta piše u prelaznom sporazumu
o pridruživanju. Mogli bi i da lete samo kada
bi hteli. Ali čine nama, građanima, veliku uslugu
pa oduzimaju sebi sva ta prava, mogućnosti i vreme
i eto poklanjaju nam svoje godine i sve znanje
samo ne bi li nama jadnicima, glasačima, pomogli.
Samo radi nas oni žive ovako teško.
... I ne jednom već svaki dan po hiljadu »hvala«
svima njima.
Hvala im!
Moj život bi bio po svim jadnim evropskim standardima
i sasvim globalizovan, onako slepačko-zapadnjački
uređen da ako hoću da radim mogu i da imam. Ovako
imam svoj auto od sedamnaest godina kojeg provozam
tek u prilikama obreda (rođenja, smrti, svadbi,
krštenja, ispraćaja itsl.) i kojeg ću zameniti
ne boljim već ću izmiriti račun za struju koju
Aleksandar Popović nudi Kosovu bukvalno za džabe.
Opet su počele studentske demonstracije kao i
devedeset druge ali kao i tada opet se pogrešno
tumače. Onda kada je vođa njih bio današnji ministar
energetike Aleksandar Popović vlast ga je nazivala
izdajnikom i stranim plaćenikom, danas on ove
demonstrante naziva partijskim glasilom i manje
studentskim i manje samosvesnijim nego kada je
on to isto radio. Studenti su 11. februara s parolama
ispred Vlade Srbije »Dole Koštunica – dole novi
Milošević«, »Ubili ste Zorana«, »DSS novi SPS«,
»Spasi Srbiju i ubij se, Koštunice« pokušali da
osveste usnule ministre da glas za njih nije bio
glas za izolaciju, udaljavanje od Evrope već upravo
suprotno. I da je vanredno stanje odavno uvedeno
ponovnim dolaskom Koštunice na mesto premijera.
Smešan je danas (12. februara) bio protest jer
je toga dana kasnije predsednik Srbije i DS-a,
koji je bio slamka očajničkog spasa, postigao
dogovor sa Koštunicom i opet odustao od principa
koje je onako energično proklamovao pre samo desetak
dana u predizbornoj kampanji.
Ovo više nije kriza Vlade već razuma i logike.
Zaronili smo preduboko ovog puta da nam iko više
može pomoći. Sahranili smo što se još moglo pokopati.
Amin Srbiji i lako joj Kosovo.
