Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Mitingovanje

Vreme kristalnih noći

Srbija posle priznavanja samostalnosti Kosova

U nedelji uoči proglašenja samostalnosti Kosova, a nakon tek održanih predsedničkih izbora u Srbiji, na kojima je pobedio Boris Tadić, kao predstavnik proevropske Srbije, okupili su se studenti Beogradskog univerziteta, obnovili sećanja na »šetnje« kao nenasilni pritisak za promenu vlasti i uz pištaljke pozvali premijera Vojislava Koštunicu da demisionira i omogući brži napredak već iscrpljene i posustale zemlje. Najavljeno je da će se ovi skupovi održavati sve dok ne dođe do promene. Novi skup bio je zakazan za ponedeljak 18. februar, ali je u nedelju 17. Skupština Kosova usvojila Deklaraciju o nezavisnosti. Činjenica je, ova odluka bila je na neki način i najavljivana i očekivana, ali je usled nerealnih obećanja ovdašnjih političara, ipak, među građanima dočekana nespremno, izazivajući šok i razočaranje. Neki su se odmah našli pozvani da protestuju, a mnogi s one strane zakona, kao i mnogo puta do sada, našli su se u poziciji da »dele pravdu« i »ponešto zarade«. Već iste noći, u »spontanim« demonstracijama, stradale su ambasade Amerike i Slovenije u Beogradu, nasrtalo se i na neke druge, demolirani su »Mek Donalds« restorani, a napadani i neki drugi trgovinski i privredni objekti. »Merkator« trgovački lanac iz Slovenije bio je na udaru i u Beogradu i u Novom Sadu... Veliki gradovi širom Republike živeli su u strahu. Izgledalo je da će policija imati pune ruke posla. Ispostavilo se da se i nije previše umorila. U vrhovima vlasti procenjivano je da »je revolt opravdan i očekivan«, te da se ne radi o huliganima nego o patriotama. U tom raspoloženju proteklo je i zasedanje Parlamenta Srbije, na kojem je odbijeno da se razgovara o odgovornosti. Patriotske snage zasedanje su iskoristile da se mobiliše javnost za tek najavljeni miting u Beogradu. Kosovo je još jednom moglo dobro da posluži za očuvanje vlasti. Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Nova Srbija, Socijalistička partija Srbije, počele su otvoreno da pozivaju na obračun sa svojim političkim oponentima.
U takvoj atmosferi svaki drugačiji glas bio je osuđen na progon. I naravno, već zakazani miting studenata »Evropa nema alternativu« nije se mogao održati kako je planirano već je premešten u zatvoreni prostor Medija centra gde je jedva okončan uz zaštitu snaga reda »kao skup visokog rizika«. A rizik je bio u tome što su učesnici iznosili ocene nemile »patriotskim snagama«, da ova zemlja nema drugog puta osim u integraciji sa Evropom i u sopstvenom demokratskom razvoju. Te ocene »provocirale« su i toliko ljutile patriotske snage da je obezbeđenje moralo da štiti učesnike. Ispostavilo se da je jedan od najglasnijih, patriota i urednik sajta »Srpski nacionalisti« Nenad Vukićević, studirao u Londonu, gde i danas živi, ali da zato zna »da ovdašnji studenti tamo nemaju šta da vide i da nauče« te da bi bilo bolje da se okrenu »Aziji i Africi«.
Spisak bisera koji su ovdašnjoj javnosti »patriote« tih dana nudile krunisan je izjavom ministra Velimira Ilića »da je demokratija kada se razbije poneko staklo«.

Strah i huliganstvo

Strah je zavladao Srbijom. Na udaru su se našli svi koji drugačije misle. Liberalno-demokratska stranka i njen lider Čedomir Jovanović bili su i fizički ugroženi. U noći između 17. i 18. februara huligani su ga tražili u zgradi u kojoj stanuje. Srećom, nije bio u svom stanu. Prozivanja »neprijatelja« bilo je i za skupštinskom govornicom. Ivica Dačić, lider SPS-a, podsetio je huligane da su u svom pohodu »zaboravili« na Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo. Naravno, mediji su bili krivi zato što su huliganstvo zvali pravim imenom. Nisu bili na nivou patriotskog zadatka i zato će se sledećih dana naći na udaru. Kulminiralo je u noći nakon mitinga sa nazivom »Kosovo je Srbija«. Televiziju B 92 štitile su brojne policijske snage i jedva je sačuvale.
Predsednik Republike Boris Tadić opet je pokušao da bude i Evropljanin i patriota. Nije se potrudio da jasno kaže da se ničim ne može ugroziti pravo na drugačije mišljenje. Održao je patriotski govor u Savetu bezbednosti UN, a na dan mitinga u Beogradu otputovao je u prijateljsku posetu Rumuniji.
Jedan ljudski život i pet stotina povređenih, od čega preko 140 građana sa ozbiljnim povredama, bilans su odmeravanja patriotskog naboja za »odbranu Kosova«, koje je održano u Beogradu 21. februara. Razvaljeni glavni grad, zapaljene i devastirane

ambasade Amerike, Hrvatske, Turke, Belgije, Bosne i Hercegovine, Nemačke, popljačkani kiosci i prodavnice s artiklima najluksuznije robe drugi su deo ovog bilansa. Slike uličnih borbi zasenile su slike mitinga koji je održan ispred Narodne skupštine i pravoslavnog molitvenog obreda održanog na platou ispred Hrama svetog Save, gde je prema procenama realnih posmatrača bilo između 150 i 200 hiljada građana iz cele Srbije. Na svetovnom skupu ispred Skupštine vođe programa bili su premijer Srbije, Vojislav Koštunica u ime Vlade, i lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić koji je prema zamisli organizatora trebalo da predstavlja sve parlamentarne stranke, dok je na religijskom skupu predvodnik bio samoproklamovani »vršilac dužnosti« patrijarha SPC arhiepiskop Amfilohije Radović.
Politički prvaci iz »ostalih srpskih zemalja«, Milorad Dodik iz Republike Srpske te

Andrija Mandić i Predrag Popović iz Crne Gore, trebalo je da demonstriraju brigu »sve ostale braće«. Prisustvo političkih predstavnika Srba sa Kosova, prema zamisli organizatora, za ovu priliku izgleda nije bilo neophodno, pa ih nije ni bilo.
Svetovni deo skupa svojim prisustvom počastvovao je i pretendent na presto dinastije Karađorđević, Aleksandar sa suprugom. Za razliku od njega, kome nije data prilika da se obrati građanima, govorio je jedan broj umetnika, među kojima je počasno mesto dato filmskom reditelju Emiru Kusturici, te jedan bivši košarkaš, Dejan Bodiroga, a emitovana je i video-poruka mladog i talentovanog tenisera Novaka Đokovića. Stihovi akademika Matije Bećkovića bili su, još jednom, posebno nadahnuće za glumca Nenada Jezdića, a Ivana Žigon je još jednom imala mogućnost za patriotski performans. Sve u svemu, miting koji je neodoljivo podsećao na onaj koji je 28. februara 1989. na istom mestu sa istom temom održao tadašnji neprikosnoveni lider Srba Slobodan Milošević. Razlika je bila samo u tome što je onda Milošević najavio da će da hapsi (tada je izvikano hapšenje Azema Vlasija) i sve okupljene poslao na svoj »radni zadatak«. Koštunica je, sada, reditelju Emiru Kusturici prepustio da pozove na »isterivanje iz mišjih rupa« onih što im »smeta kosovski a ne smeta im holivudski mit«. Neki učesnici, pak, mislili su da će i ovde biti hapšenja pa se u publici mogao videti transparent sa porukom: »Uhapsite Natašu, Čedu i Borisa«.

Tešenje laganjem

Ipak, bilo je i neke razlike. Studenti i rektori ondašnji Miloševića su podržavali iz mase. Vojislav Koštunica sada ih je podigao na binu. Beogradski univerzitet, koji je ranijih godina a naročito u vreme oslobađanja od režima Slobodana Miloševića slovio za mesto otpora, sadašnji je rektor Branko Kovačević podastro pod noge vlastodršcima okupljenim oko premijera Vojislava Koštunice. Tvrdnje organizatora da je ovo najveći skup ikada

održan u Srbiji ostaće samo san ili svesno prećutana laž. Milošević je u svoje vreme okupljao mnogo više učesnika. Da li su Koštunica i drugovi zaboravili Gazimestan ili Ušće. Nisu, samo sada nije trenutak da o tome javno govore. Oni samo rade na obnavljanju te energije. Ipak, dve decenije u kojima je tada aktivirana energija vodila iz poraza u poraz mnogo je da bi jedna generacija ponovila istu grešku. Zato i pored proglašenog neradnog dana u školama i obezbeđenog besplatnog

prevoza i mnogo čega drugog danas više nije moguće okupiti više od dve stotine hiljada zainteresovanih, od oko sedam miliona Srba, oko poraženog političkog projekta. Koštunica to sada zna. Ne gubi ambiciju, ali nema razloga za trijumf. Zato je nakon mitinga ućutao. Uz sav trud koji je uložen u organizaciju mitinga morao je javno da izgovori laž da je to najveći skup koji je ikada održan u Srbiji. Ovaj njegov skup, odnosno onaj vandalizam koji je kuljao po beogradskim ulicama u zaleđu mitinga, pokazao je još i kako su neki shvatali svoj patriotizam u ratnim sukobima. Dva »audija«, gepeka punih pokradenih patika iz beogradske Knez-Mihailove, dokaz su da je i vrednost plena sve manja.
Ideja oko koje se danas okuplja većina Srbije ipak je da »Evropa nema alternativu«. Pokazala je to većina Srbije svojim neučestvovanjem na mitingu koji se u Beogradu, tiho među prijateljima, dočekivao kao beogradska »kristalna noć«. Koštunica i njegovo političko udruženje više to ne mogu zaustaviti. Biće da je to danas jasno i samom Vojislavu Koštunici. Od toga da li će biti spreman da to javno i prizna i odustane zavisi i bliska budućnost Srbije. Dugoročno, taj proces je nezaustavljiv.


	Lidija Jovetić


		Kosovski totemizam


	Broj 424-425	1-31. 03. 2008.