Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Neizvesnost u Srbiji se nastavlja

Srpski gambit

Predsednički izbori su završeni, neizvesnost se nastavlja. Traje morbidni scenario koncipiran devijantnim mentalnim snagama ljudi koji su izabrani da vode državu. Ponovo su na snazi sudbonosni istorijski trenuci koji treba da opredele budućnost naroda.
Politička scena organizovana da ne funkcioniše nastavlja da pokazuje svoje anomično lice. Ne može se napred, ne može se obično, smisleno, sadržajno, ne mogu da se ostvare uslovi da se živi mirno danas i da se očekuje sigurno i izvesno sutra.
Na sve strane zamke i klopke, odasvud izvire strah, svi su nečiji taoci, zarobljeni sopstvenim zamkama. Kopaju se rovovi i podižu odbrambeni bedemi unutar zemlje, između političkih partija, između vlasti i građana, između suseda, rođaka, dece i roditelja. Napregnuto se iščekuje sudbonosni događaj. Čeka se, beketovski besmisleno i apsurdno, šta će da uradi država Srbija ako stanovnici jednog dela njene teritorije (koja de facto nije odavno njena) proglase nezavisnost. Sve legalne i legitimne opcije mnogo puta su razmotrene, ugrađene u zakonodavna akta i saopštene kao uslovno jedinstven stav domaćoj javnosti i međunarodnim faktorima. Razumljivo je što državni establišment diplomatskim aktivnostima pokušava da relevantne međunarodne institucije uveri u ispravnost sopstvenih stavova vezanih za odbranu proklamovanog prava na »teritorijalni integritet i suverenitet« države. Nerazumljivo i tragično je što u sopstvenoj zemlji zaustavljaju život, baveći se odbranom neodbranjivog. Građani Srbije su ponovo postali taoci neartikulisane i neracionalne politike koja ne priznaje zakone mogućeg. Njeni promoteri umesto činjenica koriste fantazmagoriju, koju postavljaju kao štit ispred sopstvenih čvrsto zatvorenih očiju, ograđujući se njome od građana, realnosti i obaveza koje su preuzeli. Braneći državu istrošenim frazama, lamentom nad istorijskim nepravdama i inadžijskim stavovima, uspeli su da je ponovo povedu ka opasnim bespućima iz kojih se izlaz pronalazi velikim žrtvama i plaća visokom cenom.

Građani opet taoci

Građani koji su izabrali predsednika Srbije nisu zaboravili da su već jednom bili taoci destruktivne politike i glasali su za novi put kojim treba da se usmeri država. Pokrenuo ih je strah od dugogodišnjeg hoda unazad i želja da njihove svakodnevne potrebe nadrastu sve manipulacije kojima se u njihovo ime ispravljala istorija. Oni ne žele da se inate sa svetom već da mu se priključe. Izabrani predsednik je personifikacija njihove poruke.
Ovakvoj poruci suprotstavila se premijerova persiflaža, on nastavlja sopstvenu perseveraciju, opsednut mislima, osećanjima i sećanjima usmerenim ka jednom pojmu, koji je odavno prestao da korespondira sa realnošću i izgubio smisleno značenje. Za premijera ne postoje građani, ni država, ni njene nezavidne pozicije u međunarodnoj zajednici. On ne funkcioniše ni u sadašnjosti ni u prošlosti, izmešten je iz vremenskih i

prostornih okvira. Kosovo za njega više nije teritorija na kojoj žive konkretni ljudi sa sopstvenim htenjima i nadama, to je alhemičarska enigma koju opsesivno želi da razreši po nekoj sopstvenoj formuli, do sada nezapisanoj i neproverenoj. Zarobljen u sopstvenom konfuznom svetu ne primećuje da je odavno izgubio podršku građana i da realan život ide drugim tokovima. On je zarobljenik sopstvene fikcije, koja sociopatološki ni po čemu ne bi bila zanimljiva da je registrovana kod anonimne somnambulne lutalice, ali kada je ličnost sa opsesivnom strukturom premijer države, to poprima drugačiju konotaciju i značajno modelira društvenu dinamiku. Od premijera države se očekuje da svojim odlukama i predlozima koordiniše rad vlade čije aktivnosti određuju funkcionisanje državnog sistema. Koordinatorske sposobnosti aktuelnog premijera svakim danom proizvode sve tragičnije i opasnije događaje.
Opskurne grupe ljudi opterećene mentalnom devijantnošću, neznanjem i

mržnjom postavljaju bombe u objekte stranih firmi, rasturaju izložbe i književne večeri, predstavljajući sopstvene minorne ličnosti kao branioce srpstva i »svete srpske zemlje«. Ratoborni crkveni velikodostojnik zarad odbrane »srca Srbije« pravi ratnu strategiju pozivajući rusku vojsku da nas brani od neprincipijelnih »otimača sa Zapada«. Neometano, do kreščenda raste sinhronizovana anticivilizacijska horska poruka retrogradnih mračnjaka da Srbiji ne treba Evropa. Rođeni i odnegovani u ksenofobičnim vremenima naše nevesele prošlosti promovišu srpstvo kao autoritarnu ideologiju zatvorenih društava. Ona podrazumeva da ostanemo sami sa sobom, siromašni, izolovani, uplašeni, naoružani neznanjem i batinom, i da se tako u civilizacijskoj rupi, koju smo sami sebi dugo kopali, nadmećemo u patriotizmu i obračunavamo s onima koji ne žele da prihvate da sopstveni život polože na žrtvenik podignut u slavu besmisla, mržnje i iskonstruisane prošlosti.

Anticivilizacijska poruka mračnjaka

Ovakav apokaliptični scenario piše premijer Srbije svojim građanima dok se protivi svakom ponuđenom predlogu koji dolazi od ujedinjene Evrope, autistično istrajavajući na odbrani pravnih akata, zanemarujući pravo realnosti da svojim kretanjima nameće nove i modelira postojeće zakone. Premijer je odavno prenebregao zakone života i zaboravio da u Srbiji žive ljudi željni običnih mirnih dana, ispunjenih ljudskim brigama i radostima. Zbog toga što nije odgovorio osnovnom zadatku, zbog kojeg je nekada davno dobio poverenje građana, premijer treba da prestane da obavlja funkciju prvog čoveka u zakonodavnom telu države. To je jasno svima koji su glasali za predsednika države. Jasno je i predsedniku, na njemu je da ne dozvoli da se u ovoj situaciji postavi kao partijski lider ili političar isključivo srbijanske provenijencije. On nema pravo da zbog kratkoročnih partijskih ili ličnih interesa dugoročno nanese štetu većini građana. Ako bi prihvatio da ministri iz njegove stranke i dalje podržavaju premijera i njegove klonove u vladi koja se sprema da zemlju odvede u civilizacijsko bespuće, postao bi, u tužnoj istoriji ove države, još jedna od ličnosti koja je unesrećila sopstveni narod. Sve istorijske zablude, pogrešne odluke i neuvremenjene akcije svojih političara plaćali su građani, a za njihove neizmerne patnje i protraćene živote niko nije pred istorijom odgovarao. Građani koji žive danas i žele da dočekaju drugačije sutra imaju obavezu da ne dozvole nijednom od aktuelnih lidera da ih ponovo izigra. Mladi u Beogradu su ponovo izašli na ulice sa nedvosmislenim porukama šta žele od svojih predstavnika u vlasti. Njihov glas treba da bude poziv svima nama da budemo spremni da im se pridružimo.


	Dragica Stanojlović


		Vreme kristalnih noći


	Broj 424-425	1-31. 03. 2008.