U izdanju »Žena u crnom« iz Beograda, krajem prošle godine, izašla je iz štampe kapitalna knjiga Ženska strana rata, antologija ženskih zapisa o ratovima vođenim na tlu nekadašnje Jugoslavije, od 1991. do 1999. godine. Knjigu su uredile Lina Vušković i Zorica Trifunović sa saradnicima (T. Belencada, H. Ril, S. Zajović, L. Veljak, I. Topčagić, S. Cesar, L. Vuniki). Ova antologija je rezultat jednogodišnjeg istraživanja vođenog u saradnji sa mnogim ženskim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i suočavanjem sa prošlošću i pomirenjem i ženama koje su hrabro progovorile o svojim iskustvima iz ratnog perioda. Reči žena se često zloupotrebljavaju, izvrću ili iskorišćavaju kao oružje ratne propagande, smatraju priređivačice knjige, pa je malo onih koji su ih slušali, koji su to verno zapisivali i promovisali.
Cilj knjige je da žene shvate kolika je njihova snaga i koliko su važna ženska prijateljstva koja pomažu da se shvati da su žene odgovorne građanke a ne podanice u čije ime se donose odluke koje su često opasne po njih same. Žene treba da preispitaju tradiciju koju su do sada prenosile i vrednosti koje odgovaraju njihovim prirodnim težnjama, pre svega težnji za životom bez straha. Okružene ženama koje pažljivo slušaju, žene žrtve rata ohrabrile su se da ispričaju šta im se dešavalo u ratu ali i da čuju šta se dešavalo i drugima. Ohrabrile su se da pričaju o svom bolu, o onome o čemu su dugo ćutale jer su se plašile posledica. »Jedna priča otvarala je drugu... saznavalo se ono što se nije moglo pročitati, što nije spadalo u ‘zvaničnu verziju’... utvrđivala se odgovornost drugih.« Kroz sopstveno iskustvo može se naći saosećanje prema DRUGOJ, poruka je knjige. »Svaki zapis u ovoj knjizi je ličan, a niz ovakvih ličnih iskustava dobija snagu univerzalnog čime ženska nevidljiva strana rata postaje vidljiva. Ne postoji trud koji ne vredi uložiti ukoliko naš snažan glas protiv rata uspe da se nametne i spreči buduće ratove«, poruka je priređivačica, koje smatraju da je ova knjiga podsticaj za dalja istraživanja i nove knjige sa ovom tematikom.
Antologija Ženska strana rata, koja svojim imenom i sadržajem asocira na knjigu Srpska strana rata u izdanju »Republike«, od pre dvanaest godina, osvetlila je žensko proživljavanje ratnih događaja. Događaji/priče svrstani su, prema vremenskom sledu i mestima na kojima su nastajala, u četrnaest poglavlja. Svako poglavlje nosi naziv događaja ili mesta koje je imalo suštinski značaj za njegove učesnike. Često su imena učesnika koji su bili svedoci događaja, na primer, masakra u Srebrenici, data inicijalima, jer je suđenje pred Haškim tribunalom još u toku, a time i mnogi ljudi i događaji čekaju »svetlo dana«. Naslovi poglavlja: »Vukovar«, »Pred zidom šutnje«, »Muškarac je zastrašujuća sila nasilja i bola«, »Sve su odnijeli«, »Opsada Sarajeva«, »Bježi, sklanjaj djecu«, »Žene Krajine«, »Srebrenica«, »Glasovi nestalih«, »Svetla u tunelu«, »Žene obnavljaju sjećanja«, »Kosovo«, »‘Humanitarna’ intervencija«, »Prelazeći liniju«, kao i opširna bibliografija, tužna su slika ženskog bola (ali) i nade da se može »isplesti mreža neposlušnosti svim militaristima: očevima nacije, čuvarima tradicije, morala i nacije, čuvarima država i granica« (Staša Zajović, na konferenciji u Zagrebu, oktobra 1996; objavljeno u Žene za mir, Beograd 1997). Objavljivanje knjige pomogli su Kvinna till Kvinna, iz Švedske i Quaker Peace&Social Witness, London.