Kulturno-obrazovni program Doma kulture u Čačku organizovao je u sredu 16. januara u Maloj sali predavanje »Rodna ravnopravnost (Gde su žene u Srbiji danas?)«. U ovu temu uvele su nas psiholozi Anđelka Marinković iz Čačka i Dubravka Smiljanić iz Užica.
Anđelka Marinković je predavanje počela citatom Meri Robinson da »društvo u kojem se ne čuje glas žena nije manje žensko. To društvo je manje ljudsko«. Dalje smo mogli čuti da su demokratske reforme koje su otpočele u našoj zemlji od oktobra 2000. godine otvorile prostor za mnoga pitanja, kao što je rodna ravnopravnost žena i muškaraca. U Srbiji postepeno sazreva svest o značaju sprovođenja principa rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za sve, kao preduslova za demokratizaciju društva, za puno poštovanje ljudskih prava i ostvarivanje socijalne pravde.
Na položaj i ulogu žene u našem društvu posebno su negativno uticali specifični uslovi i stanje koje je u našoj zemlji nastalo nakon raspada bivše Jugoslavije – rat na ovim prostorima i period opšte društvene krize i propadanja. Sve se to dešavalo u tradicionalnoj, patrijarhalnoj sredini u kojoj živimo, a situaciju žena otežala je još više i tranzicija u kojoj se nalazimo.
Anđelka Marinković je istakla da je Srbija ženskog roda pre svega zato što u njoj živi 51,4 posto ženske populacije i da su žene najbrojniji faktor biračkog tela u našoj zemlji.

istakle da žena nema tamo gde se donose najviše odluke, nisu dovoljno zastupljene ni u političkom odlučivanju uopšte, ali ni kao predsednice i članice upravnih odbora u velikim privrednim korporacijama. Žene u srpskom društvu u veoma malom procentu su vlasnice nepokretne imovine, a u posebno teškom položaju su nezaposlene žene, pre svega zbog još uvek raširenog mišljenja da žena treba da bude u kući, majka i negovateljica dece i starih osoba. Ono čemu bi u budućnosti trebalo težiti jeste da se i domaćicama rad na kućnim poslovima i negovanju drugih priznaje i vrednuje kao bilo koji drugi posao. Takođe se treba izboriti za jednaku zaradu za žene i muškarce za posao jednake vrednosti, da vrednovanje rada ne sadrži obeležje diskriminacije na osnovu pola i bračnog statusa.
Osnovni pojmovi rodne ravnopravnosti su rod i pol.
Rod – društvene razlike koje postoje između muškaraca i žena, i one variraju u različitim kulturama i podložne su promenama.
Pol – biološke karakteristike kojima se ljudi određuju kao žene i muškarci.
Nakon predavanja razvila se veoma fina rasprava između predavača i posetilaca, a ono što je važno istaći i što se moglo čuti od prisutnih jeste to da je srpsko društvo u prethodnim decenijama, naročito nakon Drugog svetskog rata, postiglo dosta u emancipaciji žena, naročito što se tiče obrazovanja i zapošljavanja žena. Međutim, prema zvaničnim statistikama, broj zaposlenih žena se smanjio za polovinu u odnosu na podatke iz 1989. godine.
Naglašeno je da je danas ipak veoma visok procenat obrazovanih žena i da one zauzimaju istaknuta mesta, pre svega u obrazovanju, zdravstvu, društvenim i uslužnim delatnostima, a kao pozitivan primer je istaknuto i to što se odskora pojavljuju žene-piloti i žene u redovnom sastavu Vojske Srbije.
Prisutni su posebno naglasili veoma tešku situaciju nezaposlenih žena, pogotovu onih bez škole ili sa samo srednjom stručnom spremom, naročito u manjim sredinama gde je još uvek veliki uticaj tradicionalnih, patrijarhalnih vrednosti.
Na kraju sigurno kao zaključak možemo izneti to da će se položaj i uloga žene u srpskom društvu menjati samo ukoliko ovo društvo bude postajalo bogatije i samim tim bude pružalo veće mogućnosti daljeg obrazovanja i zapošljavanja za sve, što će omogućiti istinsku rodnu ravnopravnost, a ne samo deklarativno politički korektno zalaganje za nju.