Na Mokroj Gori u Drvengradu, na brdu Mećavnik, reditelj Emir Kusturica od 14. do 21. januara ove godine održao je prvi međunarodni festival studentskog filma i muzike »Kustendorf«. Festival je sa četiri miliona dinara iz budžeta Republike Srbije finansiralo Ministarstvo kulture. Na otvaranju su bili premijer Vojislav Koštunica, ministar kulture Vojislav Brajović, akademik, pesnik Matija Bećković, te brojni glumci i prijatelji. Počasni gost festivala bio je oskarovac, ruski reditelj Nikita Mihalkov, a uz njega i stari srpski prijatelj austrijski pisac Peter Handke. Mladi filmski stvaraoci došli su iz dvanaest zemalja sveta, a najbolji su dobili zlatno, srebrno i bronzano jaje. Ovdašnjoj javnosti taj festival predstavljen je kao prvorazredan kulturni događaj. U beogradskoj Politici filmski kritičar Dubravka Lakić stavila ga je rame uz rame sa najznačajnijim i kultnim ovdašnjim filmskim festivalom Fest. O mladim filmskim autorima i njihovim filmovima, te razgovorima koji su se o filmu ovom prilikom vodili malo smo saznali. Niko nije imao potrebu ni da nam približi dela nagrađenih.
O ostalim filmskim stvaraocima, a među pozvanima bili su i turski reditelj Fatih Akin, izraelski reditelj Eran Kolirin, prošlogodišnji dobitnik »Zlatne palme« u Kanu, rumunski reditelj Kristijan Mondjiju, francuska filmska zvezda Odri Tatu i mnogi drugi, nije bilo ni reči. Rus Nikita Mihalkov bio je glavna zvezda, za njega je upriličen i susret sa studentima na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Naravno, ne da bi razgovarao o filmu i umetnosti, jer bi onda filmski reditelj otišao na Univerzitet umetnosti. Sve se događalo u nedelji koja je prethodila predsedničkim izborima. To što stranka premijera Vojislava Koštunice nije imala svog direktnog kandidata omogućilo je premijeru koji se tako retko pojavljuje na javnim događajima da lično uveliča »performans« priređen na otvaranju, i da bude vrlo dobro raspoložen, o čemu su svi mediji detaljno informisali.
Prvog dana, na Mokroj Gori otvoreno je i »Groblje loših filmova« a prva »žrtva« bio je naravno holivudski film »Umri muški«. Po onome kako su mediji izvestili »obred« je izveden po pravoslavnom običaju. Nošen je krst, a bio je tu i »pop« koji je za ovu priliku stigao iz reda »Nju primitivs« rokera u vidu jednog od najpopularnijih promotera dr Neleta Karajlića iz grupe »Zabranjeno pušenje«. Uz trubače i ovdašnje đakonije sve je dobilo privid dobre zabave. O ukusima, naravno, ne treba raspravljati. Ali, samo naivni mogu poverovati da se ovde radi samo o ukusima.
Ovde je reč o jednom konceptu popularne kulture, poznatom kao »Nju primitivs«, koji je promovisan početkom osamdesetih u SFRJ, kada je iz Sarajeva, jednog od ondašnjih federalnih centara, koji je uz to važio za dogmatskiji i konzervativniji deo države, kao

savezni premijer Ante Marković, ali su brzo, sa procenom da ta ideja neće proći, od te ideje odustali. Sa početkom rata Karajlić se doseljava u Beograd i nastavlja da radi. Nju primitivs koncept ponovo oživljava u sferi televizijskog stvaralaštva, kada im Milorad Vučelić obezbeđuje uslove za snimanje i prikazivanje serije »Složna braća« kada se rat u Bosni i Hercegovini tretira kao zabava. U međuvremenu, uz pomoć slavnog reditelja Kusturice putuju i priređuju koncerte po svetu. Naravno, kao i pre, nikada se nisu usprotivili vladajućem režimu, ni ratnoj politici. Ukoliko nisu mogli da kažu da su »svi isti« nisu rekli nikada ništa drugo. O zločinu i žrtvama ni u naznakama. Tako je ostalo do danas.
Emir Kusturica, reditelj, 1989. godine, nakon što je s filmom »Otac na službenom putu« osvojio »Zlatnu palmu« u Kanu, dobio je i najviše ondašnje državno priznanje nagradu AVNOJ. Sa početkom rata i raspadom zemlje karijeru je jedno vreme nastavio u Americi, gde je predavao na prestižnom Kolumbija univerzitetu i gde je snimio, a po ideji svog američkog studenta, jedan od svojih slabijih filmova »Arizona drim«. Cigani i raspad komunizma ostaju njegove glavne teme. Samo jednom, 1994. godine, nakon susreta sa Rasimom rudarom, na jednom od evropskih aerodroma, objavio je u sarajevskom Oslobođenju pismo u kojem se pita »koji su to ljudi i čime neki živ čovek zasluži da bude živ potkovan«. Tada i nikada više nije postavio pitanje odgovornosti za rat i zločin koji se desio u Bosni i Hercegovini. O tome da se krstio u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da je dobio duhovno ime Nemanja ovdašnji mediji su naširoko izvestili. Nakratko je pokušao i da se instalira u kulturnom miljeu Crne Gore. Iz nekih razloga odustao je od ideje da pravi svoju instituciju tamo (Rijeka Crnojević i Herceg Novi bile su ozvaničene destinacije). Kulise preostale nakon snimanja filma »Zemlja čuda« na Mokroj Gori omogućili su nastanak »Kustendorfa«. Time je Kusturica realizovao svoju dugogodišnju ideju. Festival koji se upravo završio bio je »potpisivanje ugovora« sa ovdašnjim vlastima. Prisustvo premijera Vojislava Koštunice, akademika Matije Bećkovića ali i ministra kulture Vojislava Brajovića na otvaranju ovog festivala potvrdili su da je vlast spremna da podrži predloženi koncept.
U zemlji u kojoj se bioskopi odavno pretvaraju u kafee i butike, i u kojoj ima mnogo gradova bez bioskopa, priča o filmu, naravno, može privući pažnju samo ako se upotpuni onim što je »naše« »izvorno«, a trubači i rakija su simboli toga. »Naša tradicija« čak i onda kada je proizvodimo, kao što je slučaj sa Drvengradom, superiorna je u odnosu na svet. Novi primitivizam je tu da nas ohrabri da istrajemo.

	Lidija Jovetić