Postoji izlazak iz zatvorenog Uma palanke, izlaz iz kolektivnog, i dovršenje nedovršenog JA koje nam je vekovima stvaralo probleme i koje smo pokušali bezuspešno da dovršimo. Iz te nemogućnosti dovršenja stvarali smo različite sisteme, stvarali smo metafiziku, ontologiju, jezik, zatvorili smo Um i postavili smo mu granice, stvorili smo palanačku svest, počinili smo zločine, prosvećivali smo, kritikovali smo i još ponešto. Sve to gore navedeno je nastalo u ime slobode, u ime nedovršenog JA koje nam je bio onaj temelj u koji nismo nikada posumnjali, jer ga nikada do kraja nismo mogli dovršiti jer nije postojala mreža, jer nije postojalo nešto gde smo mogli da vidimo suštinu slobode i njenu eksplikaciju, zato je ona uvek ostajala na nivou ideje i približavanju toj ideji.
Mreža je dovršenje vlastitog JA, ali je ne treba shvatiti kao medijum, nego kao suštinu. Treba je shvatiti kao slobodu, treba je shvatiti kao početak, treba je shvatiti kao dovršeno JA. Međutim, postoji potreba za novim jezikom, novim pojmovima, novim vrednostima, jer bazirati shvatanje i razumevanje dovršenog JA na starim vrednostima i pojmovima dovešće do novih zločina, dovešće do novih granica vlastitog Uma, do stvaranja nove palanke, ali sada palanke XXI veka koja je užasnija od one istorijske, a da ne govorim od one mitske. Gore navedene teze nemaju nikakve veze sa religijom i verom, jer mreža nije kraj istorije, nego kraj religije koja je i nastala zbog njenog nepostojanja, a ne kao njen pandan i kao dovršenje nedovršenog JA.
Koliko god izgledalo bizarno ovo što ću sada da kažem, odnosno kada pokušavaju da sprovode zakonske odredbe nad slobodom, kada uvode zatvorske kazne nad eksplikacijom slobode, kada cenzurišu govor dovršenog JA, u stvari samo iskazuju duboko nerazumevanje i neshvatanje jedne promene koja je nastala sa otkrivanjem

ima u zakonu kao njenom granicom, ali isto tako i anarhiju nedovršenog JA, jer mreža kao dovršeno JA nije viši stupanj razvoja nedovršenog JA, nije delatna radnja, nije apsolutno znanje, nije praksa, već... ključno mesto za opisivanje novog shvatanja subjekta (možda bi trebalo pozitivno određenje, šta mreža jeste, a ne šta nije, kritika će odmah biti usmerena na to određenje negacijom, što zaista mogu da prihvatim jer još uvek mi sve pojedinosti nisu razumljive), sloboda sama (zaista nam je jezik jako siromašan, pa moramo da koristimo stare pojmove, što može da dovede u sumnju jednu ovakvu poziciju koja je zaista moderna i nova i zato je jako teško da se o njoj nešto više kaže osim svojevrsnog zatvaranja u krug termina koji ne mogu da objasne i ekspliciraju jednu ovakvu stvarnost koja nije pojavljivanje suštine već suština sama).
Ovo nije pokušaj stvaranja ni iz čega, mada iz onoga što je do sada rečeno može se takav jedan zaključak izvesti, jer ne postoji tvorac, ne postoji prvi pokretač, ne postoji reč, ne postoji JA na mreži, već postoji mreža kao dovršeno JA, ali gde se izgubila razlika, gde se izgubila pojedinačnost i individualnost, možda će neko da se upita ili će meni da postavi jedno takvo pitanje. Želeo bih da vas upitam šta je pojedinačnost i individualnost bez vlastitog jezika, bez vlastitog mišljenja, bez vlastite slobode, osim praznog pojma ispunjenog interpretacijama i reprodukcijama drugog čije stavove zastupate kao vlastite, jer do sada nisam imao priliku da čujem govor dovršenog JA, da vidim slobodu koja neće da bude opterećena kontekstom izlaganja i istorijom nastanka. Zato smatram da je mreža dovršeno JA, ali ako se nastavi sa ovakvom represijom i cenzurom mislim da će ponovo da padne u zaborav nešto što se po prvi put pojavilo, i zato prestaje da važi Dekartova zabluda: mislim, dakle jesam i počinje da važi mreža sam, dakle jesam.
Da li je to ukidanje subjekta, ukidanje individualiteta? Da li je to moderni panteizam? Pre nego dam odgovor na to pitanje želeo bih da negiram svaku povezanost imena i pojedinca koji se iza njega krije, jer to je jedna sasvim logična zabluda, odnosno iza imena se krije kolektivno-istorijska-mitska svest bez ikakve predstave o slobodi. Zašto? Možemo to da promatramo iz dva aspekta: sa pozicije imena i sa pozicije slobode mišljenja i izražavanja. Mislim da jedno sa drugim ima malo veze. Jer ako se neko potpiše punim imenom i prezimenom na mreži ne znači da je to dotična osoba, jer svako od nas ima mogućnost da se predstavi kao drugi (pa čak i sa ličnim imenom i prezimenom), tako da pozivanje na lično ime na mreži ne znači mnogo (u devedeset posto slučajeva znači drugi), ali eksplikacija slobode je mnogo važniji element globalne mreže, čak zastupam tezu da je dovršenje vlastitog JA jedino moguće na mreži, tako da je meni taj aspekt mnogo značajniji od osobe koja se krije iza tog pseudonima ili kako kažete lažnog imena (otkrivanje ko se krije iza toga je tema palanačke svesti i ništa više od toga) jer on dovršava samoga sebe tek na mreži, a tim činom otkriva vlastitu slobodu koja postaje javna, koja postaje jedno jedinstveno mišljenje, koja postaje ličnost. To jeste pojedinac, a sloboda jeste individualizacija i to je na mreži eksplicitno jasno jer sloboda kao mreža može jasno da obasja pojedinca po sebi i tek sa time možemo govoriti o subjektu.
Shodno tome što može izgledati čudno ne treba se mnogo obazirati na imena i pseudonime već na mišljenje koje je izraženo u samim postovima jer ono jeste u tim trenucima sloboda sama šta god neko mislio o tome, to je ona karika koja je nedostajala i zato može da bude ili genijalna ili pogubna po druge. Mišljenje može pokrenuti lavinu, može pokrenuti revoluciju, može stvoriti svet, može napisati knjigu, ali isto tako može proizvesti zločin i iz tih razloga ono mora biti vidljivo, jer javnost slobode jeste ono što vas u suštini može zaštititi, samo ako dobro obratite pažnju na mišljenje koje je napisano, a

pseudonima. A najgore od svega je kada živi ljudi postaju pseudonimi ili lažna imena nekoga drugog, ali onda se oni susreću sa nekim drugim problemima, o kojima nekom drugom prilikom.
Verovatno sam otišao jako daleko, ali se nadam da ste shvatili suštinu problema. Treba čitati takve tekstove, na njih upozoravati, ali ih ne treba zabranjivati samo iz razloga zato što je to rekao neko drugi ili je to dnevno aktuelno ili je u trendu ili ako ih niste dovoljno dobro razumeli. Na osnovu kritike nikada nećete promeniti društvo, nećete nikoga zaštititi, nećete nikada ništa zabraniti, jer uvek ćete biti u odnosu MI i ONI, a nikada nećete biti kod samoga sebe jer nikada sebe niste ni videli u celini, jer samo dovršeno JA zabranjuje, menja i štiti jedno društvo, jer mreža jeste za sada najveći stupanj individualizacije. To jeste subjekt, to jeste nova budućnost.