Deseti decembar, Dan ljudskih prava, Niš je dočekao i ispratio doslovno preplavljen fašističkim porukama i simbolima, i nema prigradskog naselja ili dela užeg ili šireg centra ni ograde ili zida neke institucije u Nišu gde ti simboli i poruke nisu ispisani, a u ovom tekstu navedeni su samo neki.
Na potpornom zidu Triglavske ulice, delu koji se spaja sa Igmanskom (naselje »Crvena zvezda«), piše »Cigani napolje« i »Smrt ciganima«. Popločani delovi nišavskog keja (kod tvrđave) iscrtani su velikim (1x1m) kukastim krstovima a kukasti krstovi nacrtani su i na stubovima i ogradi pešačkog mosta koji spaja naselje Durlan sa najfrekventnijom gradskom saobraćajnicom – Bulevarom Nemanjića. Na početku Bulevara Nemanjića (epicentar grada), sa desne strane, plavim latiničnim slovima, pomoću šablona, na zidu jedne stare kuće celo je leto stajala parola »Rase ne postoje«, ali je ona početkom jeseni precrtana crnim kukastim krstom; malo dalje, sa leve strane, na zidu privatne kuće piše »Srpski četnici«, crnim slovima, latinicom.
Na početku Voždove ulice (epicentar grada), sa desne strane, kod prvog autobuskog stajališta u toj ulici, kod ulaza u prodavnicu elektromaterijala, piše (doslovno): »Srbi tuku i siluju sopstvene žene i decu, mrze druge nacije i religije«, »Stidim se što sam Srbin«. Na

Dimitrijevića) pisalo je »Srbija Srbima«, ali je to neko (neuspelo) prekrio sa (latinični alfabet) »Malo morgen«, neko drugi sa »Malo sutra« (ćirilica), treći sa »Svi u p.... materinu« (prve tri reči su ispisane ćirilicom, četvrta latinicom); početkom jeseni je neko preko svih tih »nadgornjavanja« zaključio: »Svi smo u istim govnima!« (plavi sprej, latinica i – uzvičnik). A pre mesec dana neko je sve to – zajedno sa malterom – uklonio sa zida i sad su tamo napisana (latinicom, plavi sprej) dva imena – muško i žensko, a između njih je (nacrtano) srce.
Na zidu višespratnice u Mokranjčevoj, na zidu do vrtića, na sivoj podlozi od maltera, u četiri rečenice ispisana je ne samo jedna lična tragedija, već neverovatno sažet put kojim su krenuli Srbija i Srbi (srbijanski i oni van Srbije): »Srbi su mi ubili oca, očuha, majku i brata a sestru silovali i ubili – samo zato što nisu imali ‘srpska’ imena i prezimena! Mrzim Srbiju i mrzim Srbe! Mrzim sebe što sam Srbin i što moram da živim u Srbiji! Smrt Srbima!« (crna grafitna olovka, latinica; iznad ovog teksta nacrtan je »obrnut« krst; znaci interpunkcije su verno preneti).
Ovog proleća na zidu Doma zdravlja, onom naspram prodavnice nameštaja, u okrečenom i precizno oivičenom kvadratnom prostoru (na već okrečenom zidu), pomoću šablona je ispisano »Srbija Srbima«, u potpisu »Nacionalni stroj«, a nacrtan je i krst (40x40cm) sa četiri ocila. Međutim, početkom decembra je neko »potpis« (»Nacionalni stroj«) precrtao crnim sprejom i nacrtao kukasti krst (30x30). Na istoj strani zgrade, u ulazu broj 4, nacrtana su dva kukasta krsta. Te simbole sam prvi put videla početkom oktobra; kada sam, zbog pisanja ovog teksta, išla da proverim sve parole i simbole koje sam ranije primetila i zapisala (18–20. decembar) pomenute parole i simboli su i dalje bili na zidu Doma zdravlja. I nikome – prolaznicima, posetiocima i zaposlenima, pa ni direktorki (specijalistkinja za ginekologiju) – fašistička parola i fašistički simboli nimalo ne smetaju – kada bi im smetali našli bi način i vreme da ih uklone.
U Belopalanačkoj ulici (naselje Rasadnik), preko puta OŠ »Kole Rašić«, neposredno do rukometnog igrališta, na omalterisanom zidu od cigala i okrečenom belom bojom, velikim slovima je napisano: »Nož, žica, Srebrenica« (ćirilica, šablon, plavi sprej). Tu parolu sam prvi put videla pre četiri godine, ali su mi prolaznici tom ulicom rekli da je napisana pre 4-5 godina. Ne, ne smeta im (»A šta su oni nama radili?!«). Ta parola, napisana pre osam, devet ili više godina, ne smeta prolaznicima, stanarima okolnih (isključivo privatnih) kuća, zaposlenima u školi, učenicima (te) škole i roditeljima tih učenika. Tako su stasale i stasavaju nove generacije – ne samo učenika – kojima je sasvim normalno mrzeti i zaklati nekog ko je pripadnik druge nacije i religije.
Na početku Bulevara Nemanjića, sa desne strane, na tek završenoj i okrečenoj (u plavo) petospratnici, na zidu ka početku Bulevara, pisalo je: »Knin je Srbija«, »Srbija se brani u Kninu« i »Velika Srbija« (tamnoplavi sprej, latinica), ali već posle petnaestak dana neko je napisao: »Srbija do Tokija a može i do k....« (crni sprej, ćirilica). Početkom jeseni sve je to uklonjeno i danas (24. decembar) na zidu nema nikakvih parola i simbola (napomena: višespratnica je privatno vlasništvo).
Nedaleko od (nedavno zatvorene) kasarne »Stevan Sinđelić«, pored bulevara koji vodi ka glavnoj autobuskoj stanici, sa desne strane, na zidu dugačke prizemne zgrade (nalik »radničkim barakama«), na onoj strani kuće ka kasarni, skoro celom visinom zida piše: »Cigani marš iz Srbije« (crni sprej, latinica; visina slova skoro 2m; čitljiva sa udaljenosti od nekoliko desetina metara).
Zato što se nebrojeno puta ponavljaju u skoro svakoj ulici i zbog jednoobraznosti (tipa »Kosovo je Srbija« i »Srbija Srbima«), ali i zbog ograničenog novinskog prostora u ovom tekstu nisu (ni približno) navedene lokacije gde su sve te parole i svi simboli napisani. Ali, i po cenu pogrešne procene o političkoj nekorektnosti nije preoštra ocena da je Niš (postao) simbol fašističkih parola i simbola. Na to je skrenula pažnju i niška NVO »Protekta«, koja je početkom decembra, putem (niških) medija, »apelovala na svest građana Niša da prestanu sa ispisivanjem fašističkih parola i simbola i tako prestanu da vređaju građane koji su antifašistički orijentisani i da prestanu da ruže i sramote grad Niš«. Apel je upućen i JKP »Medijana« da ukloni te sramotne poruke i simbole, a upućen je i niškoj policiji. Epilog svega toga je: apel je objavljen u svim niškim informativnim medijima, iz JKP »Medijana« je saopšteno da će uklanjanje pomenutih simbola i parola uslediti čim se za to obezbede sredstva, opština Medijana (koja ima oko 120 hiljada stanovnika) obećala je da će već za dva-tri dana na svojoj teritoriji početi uklanjanje svih parola i simbola, niški elektronski mediji su koji dan pre ili koji dan posle Dana ljudskih prava ugostili likove kao što su izvesni dr Dražić (»Srbi su nacija koja ima najzdraviji genetski potencijal...«, TV BelleAmie), jedan mladić iz nekog patriotskog udruženja (»Moramo biti spremni za rat, kad dođe vreme da se ujedine sve srpske zemlje...«, TV5), jedan pravoslavni sveštenik (govorio je neverovatno ružnim rečima o Jevrejima, Muslimanima i judaizmu i islamu uopšte, NTV) i Velimir Ilić (o »slučaju Aranđelovac«, »Peščaniku«, LDP-u i o Čedomiru Jovanoviću je izrekao toliko ružnih reči – gostujući na TV BelleAmie – da ih nije pristojno ni parafrazirati ni ublažiti).
Niška policija saopštila je da je njima »poznato da postoje osobe koje ispisuju pomenute parole i simbole, ali to su pojedinci i nemoguće ih je zateći ‘na delu’ i kazniti«, ali je (u policiji) »zaključeno da ti pojedinci nisu opasnost za mir i bezbednost«.
Deseti decembar je došao i prošao. Nišlije su okupirane pitanjem da li će »na trgu« biti organizovan doček pravoslavne Nove godine i ko će pevati.
Fašistički simboli i parole nikom nisu zasmetali, osim članovima »Protekte«, autorki ovog teksta (koja je uredno zabeležila i proverila svaku parolu i svaki simbol, kao i njihovu lokaciju) i jednom očajniku koji je pre nekoliko dana, preko onog grafita o Srbima koji biju sopstvene žene i siluju sopstvenu decu, crnim flomasterom, latinicom, napisao: »Nema izlaza! Niš je – ništavilo!«